Михаил Шолохов
| Михаил Шолохов | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Пуно име | Михаил Александрович Шолохов |
| Датум рођења | 24. маја 1905. |
| Место рођења | Крусилин |
| Датум смрти | 21. фебруара 1984. |
| Дела | |
| Награде | Нобелова награда за књижевност |
Михаил А. Шолохов (24. мај 1905 — 21. фебруар 1984) је био совјетски књижевник и добитник Нобелове награде за књижевност.
[уреди] Биографија
Рођен је 24. маја 1905. у сеоцету Крусилину, близу варошице Вешенска, на Дону и на њему је провео готово цели живот, те је тако веома добро познавао живот донских Козака. Сам је рекао: „Рођен сам на Дону, тамо похађао школу, формирао се као човек и као писац“. Шолохов, међутим, није био Козак: Његова мајка, Анастасија Д. Церњикова, била је по оцу Рускиња, а мајка јој је једним делом била Татарка; отац му је био трговац, Рус, Александар М. Шолохов. Његова мајка је прво била удата за козачког гардисту Степина Кузњецова. Михаил је због тога имао много потешкоћа - исмејавали су га јер није могао носити очево презиме, све док први мајчин муж није умро. Како су били досељеници на Дон, ни Церњикови, ни Шолохови нису имали привилегован статус иако су живели и понашали се попут других Козака. У свом стваралаштву, Шолохов је настојао да пише изван утицаја социјалног реализма због чега је имао доста неприлика са самим врхом СССР-а па и са самим Стаљином. Међутим, Шолохов је морао бити прихваћен, јер његове донске приповетке представљају чисти социјални реализам, и оне су му биле својеврсно искупљење. Добитник је готово свих совјетских књижевниих награда, а 1965. добио је и Нобелову награду за књижевност, за дело Тихи Дон.
Умро је 21. фебруара 1984.
[уреди] Дела
- "Приче са Дона",
- "Азурна степа",
- "Човекова судбина",
- "Тихи дон",
- "Узорана ледина" и
- "Они су се борили за отаџбину".
[уреди] Спољашње везе
- Напомена: Текст овог чланка је делом, или у потпуности, преузет са презентације Znanje.org уз одобрење.
- Биографија на сајту САНУ
1901. Сили Придом | 1902. Теодор Момзен | 1903. Бјернстјерне Бјернсон | 1904. Фредерик Мистрал, Хосе Ечегарај и Еизагире | 1905. Хенрик Сјенкјевич | 1906. Ђозуе Кардучи | 1907. Радјард Киплинг | 1908. Рудолф Кристоф Ојкен | 1909. Селма Лагерлеф
1910. Паул Хајзе | 1911. Морис Метерлинк | 1912. Герхарт Хауптман | 1913. Рабиндранат Тагор | 1915. Ромен Ролан | 1916. Вернер фон Хајденштам | 1917. Карл Гјелеруп, Хенрик Понтопидан | 1919. Карл Шпителер
1920. Кнут Хамсун | 1921. Анатол Франс | 1922. Хасинто Бенавенте | 1923. Вилијам Батлер Јејтс | 1924. Владислав Рејмонт | 1925. Џорџ Бернард Шо | 1926. Грација Деледа | 1927. Анри Бергсон | 1928. Сигрид Унсет | 1929. Томас Ман
1930. Синклер Луис | 1931. Ерик Карлфелт | 1932. Џон Голсворди | 1933. Иван Алексејевич Буњин | 1934. Луиђи Пирандело | 1936. Јуџин О'Нил | 1937. Роже Мартен ди Гар | 1938. Перл Бак | 1939. Емил Силанпе
1944. Јоханес Јенсен | 1945. Габријела Мистрал | 1946. Херман Хесе | 1947. Андре Жид | 1948. Томас Стернс Елиот | 1949. Вилијам Фокнер
1950. Бертранд Расел | 1951. Пер Лагерквист | 1952. Франсоа Моријак | 1953. Винстон Черчил | 1954. Ернест Хемингвеј | 1955. Халдор Лакснес | 1956. Хуан Рамон Хименез | 1957. Албер Ками | 1958. Борис Пастернак | 1959. Салваторе Квазимодо
1960. Сен Џон Перс | 1961. Иво Андрић | 1962. Џон Стајнбек | 1963. Јоргос Сеферис | 1964. Жан-Пол Сартр | 1965. Михаил Шолохов | 1966. Самуел Агнон, Нели Закс | 1967. Мигел Анхел Астуријас | 1968. Јасунари Кавабата | 1969. Семјуел Бекет
1970. Александар Солжењицин | 1971. Пабло Неруда | 1972. Хајнрих Бел | 1973. Патрик Вајт | 1974. Ејвинд Јонсон, Хари Мартинсон | 1975. Еуђенио Монтале | 1976. Сол Белоу | 1977. Висенте Алеисандре | 1978. Исак Башевис Сингер | 1979. Одисејас Елитис
1980. Чеслав Милош | 1981. Елијас Канети | 1982. Габријел Гарсија Маркес | 1983. Вилијам Голдинг | 1984. Јарослав Сајферт | 1985. Клод Симон | 1986. Воле Сојинка | 1987. Јосиф Бродски | 1988. Нагиб Махфуз | 1989. Хозе Камило Села
1990. Октавио Паз | 1991. Надин Гордимер | 1992. Дерек Волкот | 1993. Тони Морисон | 1994. Кензабуро Ое | 1995. Шејмас Хини | 1996. Вислава Шимборска | 1997. Дарио Фо | 1998. Жозе Сарамаго | 1999. Гинтер Грас
2000. Гао Сингђијан | 2001. Видјадар Сураџпрасад Најпол | 2002. Имре Кертес | 2003. Џон Максвел Куци | 2004. Елфриде Јелинек | 2005. Харолд Пинтер | 2006. Орхан Памук | 2007. Дорис Лесинг | 2008. Жан-Мари Гистав ле Клезио | 2009. Херта Милер
2010. Марио Варгас Љоса | 2011. Томас Транстремер
