Сухој Су-38

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сухој Су-38

Сухој Су-38
Сухој Су-38

Општи подаци
Намена пољопривредни авион
Посада 1
Порекло Застава Русије Русија
Произвођач пројектант ОКБ Сухој; произвођачи: КНААПО и НАПО
Пробни лет јули 2001.
Уведен у употребу у развоју
Статус оперативан
Први корисник Застава Русије Русија
Број примерака 2
Димензије
Дужина 8,10 m
Висина 2,66 m
Размах крила 11,53 m
Маса
Празан 1.050 kg
Максимална тежина 2.100 kg
Погон
Мотори клипни ваздухом хлађен
Број мотора 1
Физичке особине
Клипно-елисни мотор Веденејев М-14П / LOM "PRAGA" M337AK.1
Снага 270 / 156 kW
Снага у КС 360 / 210 КС
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 300 km/h
Економска брзина 220 km/h
Макс. брзина на H=0 радна брзина 150-180 km/h
Долет 800 km
Плафон лета 4.000 m
Портал:Ваздухопловство

Сухој Су-38 /(Suhoj Su-38), (рус. Сухой Су-38) је једномоторни, једноседи лаки руски нискокрилни пољопривредни авион развијен 2001. године.

Пројектовање и развој[уреди]

Авион Сухој Су-38 је пројектован и направљен у фабрици Сухој и намена му је запрашивање, прскање хемикалијама и прихрањивање пољопривредних култура из авиона. Наслањајући се на искуства стечена пројектовањем акробатских авиона Су-26 и Су-29 у ОКБ Сухој су се прихватили посла пројектовања лаког пољопривредног авиона Су-38. Пројект је почео да се ради 1998. Први пробни лет је обавио пилот Јевгениј Фролов јула месеца 2001., а главни пројектант је Борис Ракитин. Први прототип овог авиона је био опремљен чешким мотором LOM "Praga" M337AK.1 снаге 156 kW, а други руским мотором Веденејев М-14П снаге 270kW. У Совјетском Савезу се као пољопривредни авион масовно користио авион Ан-2 то је било могуће пошто је вршена хемијска обрада великих комплекса земљишта, међутим када су у питању мање парцеле где је било потребно доста маневрисања, или на парцелама испресецаних путевима пругама и далеководима, онда овако велики авион није био од користи. Сухој Су-38 је ту баш нашао место под сунцем тј. хемијска обрада из ваздуха мањих парцела.[1]

Технички опис[уреди]

Сухој Су-38 је лаки пољопривредни једноседи нискокрилни конзолни једнокрилац погоњен једним мотором, са фиксним стајним трапом конвенционалног система са задњим репним точком. Опремљен је мотором од 270 kW произвођача Веденејев М-14П или LOM "Praga" M337AK.1 снаге 156kW, и трокраком елисом променљивог корака са редуктором. Крила авиона су правоугаоног облика са равном нападном ивицом и равним завршетком. На крајевима крила су постављене винглете које побољшавају аеродинамичност крила и авиона. На крила су монтиране дизне уређаја за запрашивање или прскање производ америчке фирме TRANSLAND. Резервоар за смештај хемикалија је од пластике херметички затворен да отровни пестициди не испаравају, запремине 600 литара алтернативно 1.050 литара. Пилот је смештен у затвореном кокпиту који је смештен иза крила. Кабина је под повишеним притиском како би било онемогућено да отровни пестициди у току прскања продру у кабину пилота. Унутрашњост кабине авиона је ергономски прилагођена пилоту, са удобним седиштем и појасом за везивање. Дизајн кабине омогућава пилоту да прецизно контролише положај авиона у простору. Кабина је ојачана челичним рамом чија је улога да спасе пилота у случају удара у неку од препрека.[2][3]

Варијанте[уреди]

  • Су-38 - први прототип авиона Су-38 са мотором LOM "Praga" M337AK.1 снаге 156kW и трокраком елисом, мотор користи мешавину обичних моторних бензина од 76 и 92 октана у сразмери 1:2,
  • Су-38Л - други прототип авиона Су-38 са мотором Веденејев М-14П снаге 270kW и трокраком елисом, који користи авио бензин.

Оперативно коришћење[уреди]

Авион је још у развојној фази направљена су два прототипа који су прошли све фазе тестирања и сада се врши обрада тржишта у циљу продаје ових авиона.

Земље које користе овај авион[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „www.n-avia.ru :: Су-38“. www.n-avia.ru Приступљено 14. 9. 2011.. 
  2. ^ „Сухой Су-38“. www.airwar.ru Приступљено 14. 9. 2011.. 
  3. ^ „Форум“. www.ruspromtorg.ru Приступљено 14. 9. 2011.. 

Литература[уреди]

  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Jeckson, Paul (2007) (на ((en))). Jane's All The World's Aircraft 2005-2006. London: Jane's Information Group. ISBN. 
  • Books, LLC (2010). „Sukhoi S-38“ (на ((en))). Russian Civil Utility Aircraft 2000-2009. General Books LLC. ISBN 978-1-157-26989-2. 
  • Endres, Guenter (2001) (на ((en))). The Illustrated Directory of Modern Commercial Airkraft. Osceola USA: NBI Publishing Company. ISBN 0-7603-1125-0. 
  • Shavrov, V.B. (на ((en))). History of the aircraft construction in the USSR. ISBN 5-217-02528-X. 

Спољашње везе[уреди]