Сухој Су-30

Из Википедије, слободне енциклопедије
Су-30
Su30.jpg

Сухој Су-30

Опште
Намена вишенаменски
Посада два члана[1]
Произвођач Иркутско авијацијско производно удружење, Русија
Први лет 1989.
Почетак производње 1992.
Димензије
Дужина 21.94[1] m
Размах крила 14.70[1] m
Висина 6.40[1] m
Површина крила 62,00 m²
Маса
Празан 17.700 kg
Нормална полетна 24.000 kg
Макс. тежина при узлетању 34.000[1] kg
Макс. спољни терет 8.000[1] kg
Погон
Мотори 2 × АЛ-31Ф
Потисак 2 × 122.58 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 2.121 km/h
Тактички радијус кретања 1.500 km
Долет 3 500 km
Плафон лета 17.500[1] m
Брзина пењања 13.800 m/min
Портал:Ваздухопловство

Сухој Су-30 (рус. Сухой Су-30), (НАТО назив енгл. Flanker-C) је двомоторни двосед, патролни (баражни) руски ловачки авион. Производи га Иркутско авијацијско-производно удружење а конструисао га је ОКБ Сухој. У употреби је у ратним ваздухопловствима Русије, Индије, Алжира, Малезије, Венецуеле, Уганде и Вијетнама.

Развој, опрема, намена[уреди]

Организовање ефикасне заштите ненасељених пространстава совјетског севера и Далеког истока био је један од главних задатака војске ПВО. Малобројни аеродроми који не испуњавају ни основне услове и тешки климатски услови ставили су пред ваздухопловну индустрију тежак задатак да обезбеди ловачке авионе великог долета, опремљене квалитетном навигацијском опремом и способне за што самосталније обављање задатака. Повољна почетна искуства у употреби Су-27УБ показала су да тај авион по многим својствима одговара захтевима дуготрајног патролирања. У другој половини осамдесетих година Црвена армија, наручила је посебну варијанту двоседа, која је могла да служи као летеће командно место за навођење групе ловаца Су-27. Ово посебно долази до изражаја код важних задатака пресретања крстарећих ракета и стратешких бомбардера наоружаних таквим оружјем. Рад на пројекту авиона Су-30 је почео у ОКБ Сухој средином 80-их година двадесетог века под руководством рус. И. В. Емельянов-а, а испитивање ових авиона, обављено је у јесен 1988. године. [2]

Пилоти су запазили да тренажни двоседи Су-27УБ, уз пуне борбене могућности изворне варијанте, дају прилику за поделу послова између два члана посаде током дуготрајних летова. Почетком 1987. године на један Су-27УБ уграђен је систем за утакањем горива у ваздуху што је трајање лета продужило на 10 часова. Први прототип авиона Су-27 ПУ који је касније преименован у Су-30 завршен је 1990. године. Опрема авиона допуњена је тактичким показивачем који је смештен у другој кабини, на инструменталној табли командира ловачке групе. Уређај за везу и навођење обезбеђује пријем података као што су координате и карактеристике циљева и положај групе Су-27. Они стижу из оперативног центра система ПВО и летећих радарских осматрачких станица А-50. Посебан навигацијски систем употпунио је опрему за патролирање. У групној борби у ваздуху, један Су-30 може да предводи 4 ловца Су-27. Таква борбена група, осим супростављања противничким авионима може да поставља блокаду на претпостављеним правцима лета крстарећих ракета. У подели одговорности између чланова посаде, пилот Су-30 на првом седишту је задужен за управљање авионом и наоружањем као и за вођење ваздушне борбе на малим удаљеностима, а командир, на другом седишту, осим вођења групне ваздушне борба одлучује о употреби ракета већег домета, против циљева изван визуелног контакта, на дистанци. [3][2][4]

Технички опис[уреди]

Авион Су-30 је двомоторни авион двосед, са класичном аеродинамичком шемом, развијен на основу вишенаменског ловца Су-27 и прилагођен за ловачку намену, са великим радијусом дејства или ловца за улогу командног места. У авионе Су-30 су уграђени мотори АЛ-31ФЛ, који имају већи потисак (са допунским сагоревањем, износи 74,5/128 kN) у односу на моторе који су уграђени у Су-27 (АЛ-31Ф). Мотори су смештени у размакнутим гондолама на задњем делу трупа, довољно удаљени један од друго да један другом не сметају у току рада и да се повећа преживљавање у случају поготка једног од њих са ракетом. Због уградње тежег радарског система на трупу авиона су испред крила постављен канард, у циљу побољшаља уздужне стабилности авиона, али се у току испитивања показало да исти повећава узгон авиона у току полетања па је одлучено да се угради и у будуће модификације авиона Су-27. Технички опис авиона Су-30 углавном одговара техничком опису авиона Су-27 у односу на њега има неких побољшања проистекла из прилагођавања новој намени. [2][5]

Су-30 у руској авијацији[уреди]

ВВС Руске федерације поседује само 19 примерака серијских авиона Су-30 који су израђени од 1994. до 1996. године. Налазе се у употреби у саставу 54. гардијског керчанског ловачког авијацијског пука из базе Севаслејка који припада 18. центру за борбену опрему и преобуку летачког састава. Та јединица је задужана за разраду тактике ловачке авијације, па Су-30 често учествују у вежбама којима се проверавају нове тактичке идеје борбене употребе. Један прототип Су-30 додељен је акрогрупи, у њој лете пилоти, које предводи чувени Анатолиј Николајевич Квочур.[6] Су-30 је коришћен у развоју неколико извозних варијанти, које су дефинисане као вишенаменски борбени авиони оспособљени за примену ракетних средстава ваздух-земља. У току је испитивање прототипа који ће постати стандард за модернизацију активних Су-27УБ и Су-30.

Наоружање[уреди]

Су-30MKA у Алжирска авијација.
Наоружање авиона: Сухој Су-30
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Број и ознака топа 1 х ГШ-301
Број граната 180
Калибар 30 mm
Митраљез
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Класичне авио бомбе 28хФАБ-250; 8хФАБ-500;
Укупна маса 4.000 kg
Број тачака за подвешавање 12
Ракетно наоружање (ракете)
Број и ознака ракета в-в:6х(П-27/П-73/Р-77/Р-27ЕР/Р-27Т/Р-27ЕТ); в-з: 4 контејнера х С-8; 7 контејнера х С-13;
Број подвешаних ракета 12


Земље које користе овај авион[уреди]

Коришћење авиона Сухој Су-30 у свету

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Aero show 2007 168.jpg

Авион Су-30 на изложби са наоружањем.
  1. ^ а б в г д ђ е Современная военная авиатехника, В. Н. Шунков, 1997, pp. 245
  2. ^ а б в „Сухой Су-30“. www.airwar.ru Приступљено 14. 9. 2011.. 
  3. ^ http://www.sukhoi.org/planes/military/su30/
  4. ^ „[2.0] Second-Generation Su-27s & Derivatives“. www.vectorsite.net Приступљено 14. 9. 2011.. 
  5. ^ „SU-30 FLANKER-C management interceptor“. legion.wplus.net Приступљено 14. 9. 2011.. 
  6. ^ „Кто есть кто“. www.airforce.ru Приступљено 14. 9. 2011.. 

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

  • Радић, Александар (2002) (на ((sr))). Ваздушна моћ Русије. Беоgrad. 
  • (на ((en))) Encyclopedia of World Military Aircraft. London: Aerospace publishing. 1994,; Volume 1,2. 
  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Хлопотоб, О. Д. (2004) (на ((ru))). История военной авиации от первых летательных аппаратов до реактивных самолётоб. Москва: АСТ, Москва и Полигон, СПб,. 
  • Багратинов, Валерий (2005) (на ((ru))). Крылья России. Москва: Эксмо. ISBN 5-699-13732-7. 
  • Гордюков, Николай (1994) (на ((ru))). Первые реактивные истребители Сухого. Москва: Polygon. ISBN 5-88541-003-8. 
  • Лавров, А. Б. (2010) (на ((ru))). Реформирвание Военно-воздушных сил России. Москва: Новая армия России. ISBN 978-5-9902620-1-0. 
  • Antonov, Vladimir; Gordon, Yefim & others (1996) (на ((en))). OKB Sukhoi. Midland: Leicester. ISBN 1-85780-012-5. 
  • Donald, David (1997) (на ((en))). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000) (на ((en))). The Encyclopedia of World Military Aircraft. NY: Barnes & Noble. 
  • Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995. London: Osprey. ISBN 1-85532-405-9. 
  • Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Encyclopedia of Modern Warplanes. New York: Barnes & Noble,. 
  • Rendall, David (1999) (на ((en))). Jane's Aircraft Recognition Guide (2nd ed.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob; Chant, Christopher; (1995) (на ((en))). Jane`s Combat Aircraft. Glasgow: Harper Collins Publishers. 
  • David, Isby,C (1997) (на ((en))). Jane`s Fighter Combat in the Jet Age. London: Harper Collins Publishers. 
  • Shavrov, V.B. (на ((en))). History of the aircraft construction in the USSR. ISBN 5-217-02528-X. 
  • Green, W; Swanborough, G (2001). The Great Book of Fighters. MBI Publishing. ISBN 0-7603-1194-3. 
  • Winchester, Jim (2006) (на ((en))). Military Aircraft of the Cold War. San Diego, CA: Thunder Bay Press. 
  • Taylor, Michael (1996) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997. London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000. London: Brassey's. 

Спољашње везе[уреди]