Сухој Су-34

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сухој Су-34
MAKS Airshow 2013 (Ramenskoye Airport, Russia) (527-15).jpg

Сухој Су-34 на МАКС-2013

Опште
Намена вишенаменски авион ловац-тактички бомбардер
Посада 2 члана
Земља порекла Застава Русије Русија
Произвођач пројектант: ОКБ Сухој, произвођач:Фабрика авиона ОАО НАПО „Чкалов“ из Новосибирска
Први лет 13. 04. 1990.
Уведен у употребу 4. јануара 2007.
Статус у употреби
Први корисник Застава Русије Русија- руско војно ваздухопловство
Број примерака 53
Димензије
Дужина 23,30 m
Размах крила 14,70 m
Висина 6,00 m
Површина крила 62,00 m²
Маса
Празан 22.500 kg
Нормална полетна 38.240 kg
Макс. тежина при узлетању 45.000 kg
Макс. спољни терет 8.000 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 2 х Сатурн АЛ-31Ф-М1
Потисак ТММ 2 x 82,50/форсаж 2 x 135,00 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 1.900 km/h
Макс. брзина на H=0 1.400 km/h
Долет 4.000 km
Плафон лета 17.000 m
Брзина пењања 13.800 m/min
Портал:Ваздухопловство

Сухој Су-34 (рус. Сухой Су-34, НАТО назив Fullback) је вишенаменски авион ловац-тактички бомбардер на млазни погон направљен у Русији. Авион је први пут полетео 1990. године и још је у употреби.

Пројектовање и развој[уреди]

Авиони Сухој Су-27УБ од кога је настао Су-34

Рад на пројекту авиона Су-34 је почео 1980.-тих година. Задатак је био направити вишенаменски авион ловац-тактички бомбардер који је требало да замени већ застарели Су-24. Као базни модел за развој овог авиона је посложио двоседи школско борбени авион Су-27УБ. Су-27ИБ(радна ознака овог авиона) је требало да задржи већину предности ловца Сухој Су-27 као и да има високу ефикасност у извршењу задатака уништавања циљева на земљи и површинских циљева на мору, као и да се може користити у борби против подморница. Пројект је развијан у ОКБ Сухој, водећи пројектант је био Р. Г. Мартиросов.[1] под општим руководством Михаил Петрович Симонова[1] Први пробни лет је обављен 13. априла 1990. а пробни пилот је био А. А. Иванов.[1] Први пут је приказан јавности 13. фебруара 1992. године на изложби у Минску у поводу самита држава, бивших република Совјетског Савеза. У периоду од 1990 до 1994. године направљено је пет прототипава ових авиона а сваки је био бољи од претходника. У пролеће 1995. године авион је представљен на међународној авио изложби у Паризу на аеродрому Ла Буржеу у Француској. У току свог развоја авион је носио неколико имена што је доводило у конфузију многе љубитеље и познаваоце авиације. На почетку авион је носио ознаку Су-27ИБ, затим интерни назив Т10Б на париској изложби Ла Бурже авион је представњен као Су-32ФН Морнарички ловац (Fighter Navy) да би на крају добио званичну ознаку Сухој Су-34. У оперативну употребу авион је ушао 4. јануара 2007. године. Дуг период између лета првог прототипа и почетка оперативне употребе је био доста дуг и проузрокован је распадом Совјетског Савеза и недостатком финансијских средстава. Поред овога на овај период је утицала и модернизација авиона Су-24 кога је овај авион требало да замени. Иначе је планирано да Су-34 замени авионе Су-24 и Ту-22М.[2][3][4]

Технички опис[уреди]

Авион Сухој Су-34 са наоружањем

Авион Су-34 је двоседи двомоторни авион направљен према класичној аеродинамичкој шеми, развијен на основу вишенаменског ловца Су-27 тј. његове школско борбене варијанте Су-27УБ. Како је пројектовање одмицало авион Су-34 постајао је све особенији тако да се не може подвести под варијанту авиона Су-27. Пошто је авион конципиран као вишенаменски авион ловац-бомбардер, раздвојена је функција пилота и навигатора-оператора оружара. Као распоред седишта посаде је изабран седиште до седишта а не тандем распоред један иза другог. Шта се тиме добило? Боља комуникација између чланова посаде, избегнуто је дуплирање појединих инструмената, постигнута је боља ергономија кабине и побољшани безбедносни аспект, побољшани услови за одмор и исхрану чланова посаде (авион може са допуном горива у лету да проведе преко 10 сати у непрекидном лету), Кабина је пространа тако да посада може нормално да устане на ноге без да удари главом о поклопац кабине, што омогућава посади да ради вежбе разгибавања за време дуготрајних летова, то је могуће једино још код авиона Ту-160. Између седишта има довољно простора да један члан посаде може да легне. Иза седишта посаде постоји чајна кухиња и тоалет. Кабина је под притиском што омогућава члановим посаде да без маски за кисеоник лете до висине од 10.000 m, маске за кисеоник се користе само у случају потребе (лет на већим висинама од 10 km, декомпресије, квара) или за време извођења борбених дејстава. Улаз у кабину је направљен са доње стране авиона, иза предње ноге стајног трапа се налазе мердевине којим се чланови посаде пењу у кабину. Стаклени поклопац кабине се не користи за улаз чланова посаде (што је уобичајено код осталих борбених авиона те класе) али се тај поклопац може одбацити у случају ванредних потреба принудног слетања на стомак авиона када је блокиран доњи излаз или код катапултирања чланова посаде у току лета. Авион је опремљен седиштем за катапултирање К-36ДМ које омогућава спашавање посаде у свим условима лета укључујући и аеродромски режим. Пакет за спашавање укључује: сплав за надувавање, камп опрему, минималну резерву хране, средства за сигнализацију, радиофар, кисеоничку опрему и заштитно одело.[5]

Поредећи авион Су-34 са дизајном породице авиона Су-27, практично су не промењене контуре крила и реп авиона а остало је све друкчије. Облик кљуна авиона поред тога што смањује аеродинамички отпор умањује и радарски одраз. Маса авиона Су-34 је за 1,5 пута већа од Су-27, што је захтевало други стајни орган ваздухоплова. Стајни орган ваздухоплова је система трицикл. Предња нога стајног органа добила је два точка „близанца“ (један поред другог), док су главне ноге стајног трапа такође добиле два точка по систему „тандем“ (један иза другог). Предња нога се увлачила у труп авиона кретањем ноге у назад док су се главне ноге стајног трапа увлачиле у крила и то кретањем у напред. Повећавањем броја точкова (у односу на Су-27) је омогућило лакше слетање и полетање авиона са пуним оптерећењем и са лошијих полетно слетних стаза. У авионе Су-34 су уграђени мотори АЛ-31Ф-3 или АЛ-31Ф-М1 који имају већи потисак (са форсажом потисак је 128/135 kN) у односу на моторе који су уграђени у Су-27 (АЛ-31Ф). Мотори су смештени у размакнутим гондолама на задњем делу трупа, довољно удаљени један од друго да један другом не сметају у току рада и да се повећа преживљавање у случају поготка једног од њих ракетом. Испред крила авиона Су-34 су постављена мала крилца канард као и код авиона Су-33 у циљу побољшаља хоризонталне стабилности авиона али и због повећавања узгона авиона у току полетања. У авион је уграђен систем за напајање горивом у лету, који му омогућава знатно повећање радијуса дејства или време партојуна. Кокпит пилота је веома савремен има три монитора у боји са мултифункционалним приказом, два рачунара која прате све функције лета, модеран радарски систем домета 120 km, за ваздушне циљеве и 30 до 100 km за земаљске циљеве, може да прати 10 а да нишани 4 циља истовремено, систем за „копирање“ терена неопходан за лет авиона на малим висинама. Сви витални делови авиона су заштићени оклопом чија укупна тежина износи 1.480kg. У продужетку репа је смештена антена и детектор електромагнетних аномалија неопходан уређај за откривање и борбу против подморница. Авион на располагању има веома широку лепезу наоружања од ракета ваздух-ваздух, вођених и балистичких ракета ваздух-земља, вођених ракета ваздух-брод, класичних слободно падајућих бомби, вођених (интелигентних) бомби, касетних бомби, самонаводећих торпеда и против подморничких бова. За то му на располагању стоји 12 подвесних носача наоружања.[6][4][7][8]

Наоружање[уреди]

Сухој Су-34 врсте и распоред наоружања
Авион Сухој Су-34 контура
Наоружање авиона: Сухој Су-34
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Број и ознака топа 1 х ГШ-301
Број граната 180
Калибар 30 mm
Митраљез
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Класичне авио бомбе 34хФАБ-100; 22хФАБ-250; 16хФАБ-500; 3хКАБ-1500; 6хКАБ-500; 4хторпеда СЕТ-95 и касетне бомбе
Укупна маса 4.000 kg
Број тачака за подвешавање 12
Ракетно наоружање (ракете)
Број и ознака ракета в-в:6х(Р-27/Р-73); 8хРВВ-АЕ; в-з: 120хС-8; 30хС-13; 6хС-25; в-м:(1 х Х-41 „Москит"/3 х Х-59М)
Број подвешаних ракета 12


Поред наведеног наоружања авион Су-34 морнаричка варијанта може да буде наоружан са 4 самонавођена торпеда АП-СЭТ-95

Оперативно коришћење[уреди]

Авион Сухој Су-34 изглед задњег дела авиона

Авион Сухој Су-34 је произведен у 20 примерака у фабрици авиона ОАО НАПО „Чкалов“ из Новосибирска у периоду од 1990. до 2011. године, за потребе руског војног ваздухопловства и ратне морнарице. Основни задатак авиона Су-34 је напад ракетама и бомбама на копнене циљеве од оперативне до тактичке дубине непријатеља, као и на површинске мете на мору и борбу против подморница. Поред тога авион је наоружан ракетама ваздух-ваздух и једним топом калибра 30 mm, тако да може да послужи као ловац пресретач или за сопствену одбрану од непријатељских ловаца, па се стога стварно може третирати као вишенаменски авион.

Прва борбена употреба авиона Су-34 се одиграла у руско-грузијском рату 2008. када је Су-34 коришћен за електронско ометање против ваздушних ракетних система „Бук“ и С-125, као подршка јуришној авијацији руских снага. Овом авиону се приписује неутралисање грузијског радарског система РЛС 36Д6-М у селу Шавшвеби код грузијског града Гори, коришћењем антирадарске ракете.[9]

У току вежби дислоцирања авиона из база у европском делу Русије на аеродром на Далеком истоку, са непрекидним летом уз допуну горивом у лету, од 6.000 km одржане лета 2010. учествовали су авиони Су-34С и Су-24МС. Авион Су-34 је допуњаван горивом два пута а Су-24 три пута.

У току 2010. године извршена је модернизација овог авиона, тиме што су му додате следеће новине:

  • уграђене су нове ракете система ваздух-ваздух и ваздух-брод,
  • ургађени побољшани турбомлазни мотори АЛ-31Ф-М1,
  • уграђена помоћна гасна турбина ТА14-130-35.

За овај авион су поред Војног ваздухопловства и Морнаричког ваздухопловства Русије и заинтересовани још и Либија, Кина и Индија а преговори о продаји су у току.

Земље које користе овај авион[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в „Кто есть кто“. www.airforce.ru Приступљено 14. 9. 2011.. 
  2. ^ „Сухой Су-34“. www.airwar.ru Приступљено 14. 9. 2011.. 
  3. ^ „Sukhoi Su-34 - bomber“. www.aviastar.org Приступљено 14. 9. 2011.. 
  4. ^ а б „Фронтовой истребитель-бомбардировщик Су-34 (SU-34 FULLBACK fighter-bomber)“. legion.wplus.net Приступљено 14. 9. 2011.. 
  5. ^ „SU-33 FLANKER-D ship-based fighter“. legion.wplus.net Приступљено 14. 9. 2011.. 
  6. ^ http://www.airwar.ru/enc/fighter/su34.html
  7. ^ „Aerospaceweb.org“. www.aerospaceweb.org Приступљено 14. 9. 2011.. 
  8. ^ „[2.0] Second-Generation Su-27s & Derivatives“. www.vectorsite.net Приступљено 14. 9. 2011.. 
  9. ^ Лавров, А. Б. (2010). Реформирвание Военно-воздушных сил России (на ((ru))). Москва: Новая армия России. ISBN 978-5-9902620-1-0.

Литература[уреди]

  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Хлопотоб, О. Д. (2004) (на ((ru))). История военной авиации от первых летательных аппаратов до реактивных самолётоб. Москва: АСТ, Москва и Полигон, СПб,. 
  • Багратинов, Валерий (2005) (на ((ru))). Крылья России. Москва: Эксмо. ISBN 5-699-13732-7. 
  • Гордюков, Николай (1994) (на ((ru))). Первые реактивные истребители Сухого. Москва: Polygon. ISBN 5-88541-003-8. 
  • Лавров, А. Б. (2010) (на ((ru))). Реформирвание Военно-воздушных сил России. Москва: Новая армия России. ISBN 978-5-9902620-1-0. 
  • Antonov, Vladimir; Gordon, Yefim & others (1996) (на ((en))). OKB Sukhoi. Midland: Leicester. ISBN 1-85780-012-5. 
  • Donald, David (1997) (на ((en))). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000) (на ((en))). The Encyclopedia of World Military Aircraft. NY: Barnes & Noble. 
  • Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995. London: Osprey. ISBN 1-85532-405-9. 
  • Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Encyclopedia of Modern Warplanes. New York: Barnes & Noble,. 
  • Rendall, David (1999) (на ((en))). Jane's Aircraft Recognition Guide (2nd ed.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob; Chant, Christopher; (1995) (на ((en))). Jane`s Combat Aircraft. Glasgow: Harper Collins Publishers. 
  • David, Isby,C (1997) (на ((en))). Jane`s Fighter Combat in the Jet Age. London: Harper Collins Publishers. 
  • Shavrov, V.B. (на ((en))). History of the aircraft construction in the USSR. ISBN 5-217-02528-X. 
  • Green, W; Swanborough, G (2001). The Great Book of Fighters. MBI Publishing. ISBN 0-7603-1194-3. 
  • Winchester, Jim (2006) (на ((en))). Military Aircraft of the Cold War. San Diego, CA: Thunder Bay Press. 
  • Taylor, Michael (1996) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997. London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000. London: Brassey's. 

Спољашње везе[уреди]