Федерико Гарсија Лорка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Федерико Гарсија Лорка

Lorca (1914).jpg
Федерико Гарсија Лорка 1914.

Информације
Пуно име Федерико Гарсија Лорка
Датум рођења 5. јун 1898.
Место рођења Фуенте Вакерос (Шпанија)
Датум смрти 19. август 1936.
Место смрти околина Алфакара (Шпанија)
Дела
Утицаји од Луис Буњуел
Салвадор Дали
Волт Витмен
Потпис

Federico García Lorca signature.svg

Федерико Гарсија Лорка (шп. Federico García Lorca, Фуенте Вакерос, Гранада, Шпанија, 5. јун 1898 — околина Алфакара, Гранада, Шпанија, 19. август 1936) био је шпански песник, драматург и позоришни редитељ.

Студирао је књижевност, сликарство и музику, што је касније дошло до изражаја у његовом бављењу сценском уметношћу тј. драмом. Путовао је широм Шпаније, али је посетио и Америку, САД и Аргентину. Током путовања кроз Шпанију бележи народне напеве. У САД је стигао у доба економске кризе па је ту земљу доживео као свет празнине и тескобе у којем нема ничег хуманог, већ је све подређено трци за новцем. Иако се Лорка није активно бавио политиком, за време грађанског рата је био ухваћен и стрељан у августу 1936. Не зна се тачно где му је гроб.

Биографија[уреди]

Ране године[уреди]

Лорка је био син имућног андалузијског земљопоседника, никад није био успешан ђак. 1909. се са родитељима сели у Гранаду. 1919. године ради студирања књижевности и права одлази у Мадрид где се упознаје и дружи са многим тадашњим шпанским интелектуалцима као што су уметници Луис Буњуел и Салвадор Дали, што је имало велики утицај на њега. Музику је студирао код М. де Феил који му је усадио љубав према народној песми и усмерио га ка сакупљању народног блага. У Мадриду се такође упознаје са актуелним европским и светским збивањима и проблемима. Крајем двадесетих година постаје депресиван понајвише због неприхваћања околине и пријатеља његове хомосексуалне оријентације. Буњуел и Дали заједно раде на филму "Андалузијски пас", који је Лорка протумачио као директан напад на њега. Схвативши проблем, његови родитељи га шаљу на пут по Америци. Од 1929. до 1930. борави у САД, највише у Њујорку, а посетио је и Кубу.

Повратак у Шпанију[уреди]

Лорка се 1930. враћа у новопроглашену Републику Шпанију. На позив свог гранадског професора, социјалисте Ф. де ла Риоса, Лорка прихвата посао директора и уметничког аниматора студентског путујућег позоришта Ла Барака са којим је обишао све крајеве Шпаније, од најбогатијих до оних најзабаченијих. Помоћу позоришта је приказивао дела шпанске класике и спроводио је идеју о друштвеној улози позоришта.

Смрт[уреди]

За време избијања грађанског рата, Лорка се затекао у Визнару у Гранади. 19. августа 1936. фашистички војници су га ухватили и стрељали, а тело су му бацили у необележен гроб. Франкова влада је покушала да уништи успомену на Лорку тако што је уништила сва његова дела, а спомињање његовог имена је било строго забрањено. Како је био међу првим и најславнијим жртвама грађанског рата, Лорка је убрзо постао симбол жртве политичке репресије и фашистичке тираније.

Карактеристике Лоркине поезије[уреди]

Лорка је почео да пише стихове као петнаестогодишњи дечак. Његову поезију карактеришу три битне црте: артизам, утицај традиције и народних песама и лични, изразито страстан доживљај. Песник је веровао, у пракси спроводио, и изјављивао, чак и кроз неке песме које се могу сматрати његовом поетиком, да у градњи песме води бригу и о најмањем детаљу који обрађује. Утицај народне књижевности у Лоркиној поезији је очигледан при чему није акценат на форми већ на темама; песник настоји да кроз појмове звука, боје и покрета да душу Андалузије која је обележена знаком трагичности и примитивног духа. Његов лични доживљај је нагонски, препун слутњи и тајновитости па на читаоца делује као нестваран. Мисли се да је у песми Романса осуђеног предвидео време и начин своје смрти. Прву збирку песама је објавио 1921. Следећа збирка песама је Поема дел канте хондо. Канте хондо је типична андалусијска народна песма обогаћена утицајем Цигана луталица и средњовековних Сарацена, али Лорка не подражава буквално њене метричке законе и типичну структуру текста, већ на сопствени начин гради мале композиције. Његова најчувенија збирка, којом је песник обезбедио своју бесмр-тност, је Цигански романсеро. Ова збирка садржи све оне, широј публици познате песме, из којих потичу често навођени стихови и лајтмотиви као што су: Поведох је до реке Мислећи да девојка је, Ал' удата она беше.

Или: Зелено волим те зелено.

У збирци Песник у Њујорку Лорка је опевао своје, већ поменуто, негативно виђење америчког друштва. Неки критичари сматрају да су по стилу ове песме блиске надреализму, док други пак, мисле да је Лорка ту близак експресионизму. Једна од последњих Лоркиних песама је: Плач за Санчезом Игнасијем Мехијазом у којој је опевао трагичну смрт свог пријатеља, чувеног тореадора. Осим песама Лорка је писао и драме у којима описује патњу и људске страсти, пре свега жена. Његове најчувеније драме су: Крвава свадба, Јерма и Дом Бернарде Албе.

Спољашње везе[уреди]