Филип Орлик
| филип орлик | |
|---|---|
 Филип Орлик | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. октобар 1672. |
| Место рођења | Кошута, Белорусија |
| Датум смрти | 26. мај 1742. (69 год.) |
| Место смрти | Јаши,,  Румунија |
| Професија | Хетман |
| Породица | |
| Супружник | Хана Херцик |
| Хетман | |
Филип Степанович Орлик (укр. Пилип Степанович Орлик, пољ. Filip Orlik) (рођен 11. октобра 1672. године у месту Кошута, округ Ашмјани Велике кнежевине Литваније (данас у Вилејском рејону, Белорусија), умро 26. маја 1742. године у Јашију, Молдавија (данас Јаши, Румунија) је био старешина Запорошких козака, Хетман Украјине у егзилу, дипломата, секретар и блиски сарадник хетмана Ивана Мазепе. Оснивач првог устава у Европи.[тражи се извор]
Биографија[уреди | уреди извор]
Филип Орлик је рођен у селу Кошута, округ Ашмјани, Велике кнежевине Литваније (регион Вилејка данашње Белорусије), у породици чешко - белоруског порекла.[1]
Орлик је прво студирао на језуитском колеџу у Вилњусу, а до 1694. на Кијевској-Могиљанској академији. Године 1698. постављен је за секретара конзисторија Кијевске митрополије. 1699. постао је старији члан Генералне војне канцеларије Хетмана Ивана Мазепе, а 1706. постављен је за генералног канцелара и на том положају био је Мазепин најближи помоћник, омогућио је Мазепину тајну преписку с Пољацима и Швеђанима и помагао Мазепи у његовим напорима да формира антируску коалицију.[2]
Хетман у егзилу[уреди | уреди извор]
Након битке код Полтаве 1709. године, побегао је заједно са хетманом Иваном Мазепом и шведским краљем Карлом XII у Бендер у Кнежевини Молдавији, где је Мазепа убрзо умро. Филип Орлик је тада изабран за Хетмана у изгнанству од стране козака и шведског краља Карла XII. Док је био у Бендеру, Орлик је написао један од првих државних устава у Европи. [тражи се извор] Овај Устав Филипа Орлика потврдио је Карло XII, а прозвали су га и заштитником Украјине.
Између 1711. и 1714, заједно са кримским Татарима и мањим групама козака, Орлик спроводи неуспешне походе на подручја Украјине на десној обали Дњепра. Након тога је Филип Орлик, заједно са још неколико козака, следио шведског краља Карла XII до Шведске преко Беча и Штралзунда. Орлик је са породицом и око 40 других козака стигао у Истад, Шведска, крајем новембра 1715. године. После неколико месеци у Истаду, живели су у граду Кристијанстаду неколико година. Орлик и његова породица напустили су Стокхолм 1720. године, а 1747. његова удовица и деца добили су финансијску подршку парламента Шведске. Из Шведске је Орлик отишао у Хамбург, Хановер, Праг, Вроцлав и Краков, где је оставио породицу у манастиру. Затим је отишао у Француску и 1722. године стигао је у Јаши у Османској Молдавији како би организовао савез против Руског царства. Одатле је отишао у Солун, а од средине 1730-их је живео у Буџаку. Умро је 1742. године у Јаши, Кнежевина Молдавија (данас Јаши, Румунија).[3]
Орлик је написао бројне прокламације и есеје о Украјини, укључујући Устав Филипа Орлика из 1710. године.[4]
Сећање[уреди | уреди извор]
2011. године у Кристијанстаду у Шведској постављен је споменик посвећен Филипу Орлику на згради у којој је украјински хетман живео од 1716. до 1719. године, у част прославе стогодишњице устава Филипа Орлика. Аутори споменика су Борис Крилов и Олес Сидорук.
Породица[уреди | уреди извор]
Филип Орлик оженио се Ханом Херцик средином 1690-их. Била је јеврејског порекла, ћерка пуковника Павла Семјеновича Херцика (блиског савезника Мазепе) из полтавског пука. Филип и Хана су имали осморо деце. То су били:[3][5]
- Анастасија Орлик (1699—1728), рођена у Полтави - удала се 1723. за шведског племића и полицајца Јохана Стенфлихта (1681—1758). Имали су два сина:
- Карл Густаф (1724—1758) - пуковник у француском пуку Ројал Полоњ,
- Филип (1726—1739) - умро у Хамбургу.
- Грегоар Орлик (франц. du Comte Grégoire Orlyk) (* 5. новембра 1702 - † 14. новембра 1759) - рођен у Батурину, Украјина. Његов кум био је хетман Иван Мазепа. Студирао је на универзитету у Лунду (1717–1718). После одласка из Шведске 1720. године, прво је живео са мајком у Кракову у Пољској. Касније је постао генерал-потпуковник у Француској, где је себе називао Comte d'Orlik. Одржавао је контакт са Шведском, 1742. је посетио Стокхолм. 1747. се оженио француском племићкињом, али нису имали деце. Убијен је 1759. године у бици за Минден у Немачкој, где је и сахрањен.
- Михаило Орлик (1704 -?) - рођен у Батурину, Украјина. Његов кум био је хетман Иван Мазепа.
- Варвара Орлик - рођена у Батурину, Украјина. Њен кум био је хетман Иван Мазепа.
- Јакив Орлик (1711 -?) - рођен у Бендеру, Османско царство. Његов кум био је шведски краљ Карло XII.
- Марта Орлик (1713 -?) - рођена у Бендеру, Османско царство. Њен кум био је пољски краљ Станислав Лешћински.
- Марина Орлик (1715 -?) - рођена у Алтеферу, острво Риген, шведска Померанија. Њени кумови били су сестра шведског краља Карла XII, Улрика Елеонора и пољски краљ Станислав Лешћински.
- Катерина Орлик (5. новембар 1718 -?) - рођена у Кристијанстаду, покрајина Сканија, Шведска и вероватно умрла већ 1719.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Pylyp Orlyk roots." Mirror Weekly. October 28, – November 3, 2006[мртва веза]. Accessed September 2, 2007.
- ^ Encyclopedia of Ukraine
- ^ а б Alfred Jensen: Mazepa, p.174–194. Lund 1909.
- ^ 300th anniversary of first Ukrainian constitution written by Pylyp Orlyk being celebrated, Kyiv Post (April 5, 2010)
- ^ Bertil Häggman: "Son til ukrainsk 1700-talsstatschef med skånsk anknytning studerade i Lund." Lundagenealogen 2008:1.
- (на француском) Jean-Benoit Scherer, Annales de la Petite-Russie, ou Histoire des Cosaques-Saporogues et des Cosaques de l'Ukraine (Adamant Media Corporation, 2001)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Минск одао почаст украјинском хетману рођеном у Белорусији (на белоруском)
- Тарас Чухлиб, Белоруски корени хетмана Филипа Орлика, Зеркало Недели (Mirror Weekly), 28. октобар - 3. новембар 2006, на руском [мртва веза] и на украјинском [мртва веза] .
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
