Хеђес
| Хеђес мађ. Hőgyész | |
|---|---|
 Католичка црква | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Јужна прекодунавска регија |
| Жупанија | Толна |
| Срез | Тамаши |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2015. | 2.895[1] |
| — густина | 78 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 17′ 41″ С; 18° 15′ 02″ И / 46.2947° С; 18.2506° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 37,1 km2 |
  Хеђес Хеђес на карти Мађарске | |
| Поштански број | 7191 7193 7195 |
| Позивни број | (36) 74 |
| Веб-сајт | |
| http://www.hogyesz.hu/ | |
Хеђес (мађ. Hőgyész нем. Hides или Hidjeß) је село у Мађарској, у жупанији Толна. То је родно место словачког сликара импресиониста Јозефа Теодора Мусона и има велики замак породице Апоњи.
Географија[уреди | уреди извор]
Локација[уреди | уреди извор]
Хеђес се налази дуж аутопута 65, 60 километара југоисточно од Шиофока, 32 километра северозападно од Сексарда. Повезан је са Домбоваром (предграђе Тиске) путем 6532 и са Ђенком путем 6315. Од околних мањих насеља, одавде се може доћи до села Мучи, споредним путем број 65 157 који се одваја од 6532 на југ испред Дуза.
Насеље додирује железничка линија Пустасаболч–Печ, чија се железничка станица овде (Сакаљ-Хеђес железничка станица) налази на приближно 4 километра од центра у суседној административној области Сакаљ.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Власништво Хеђеса у округу Толна је било власништво грофа Клаудијус Флоримунд Мерси, а откупио га је гроф Ђерђ Аппоњи (1736-1782) 1772. године. Обновио га је крајем 18. века Ђерђев син, гроф Антал Ђерђ, који је провео већи део његовог каснијег живота тамо.[3] Замак је касније припао унуку Антала Ђерђа, Карољу Апонију (1805-1890), његовом сину Гези (1853-1927) и његовом сину Карољу (1878-1959) који су га продали Мађарској држави 1939. Током и након Другог светског рата постао је центар за расељена лица и војна болница, а касније и школа. Приватизован је 1999. и реновиран у луксузни хотел, али је био уплетен у невоље контроверзног финансијера Гаита Фараона што је довело до његовог затварања 2010-их.[4][5]
Становништво[уреди | уреди извор]
Током пописа из 2011. године, 84,1% становника се изјаснило као Мађари, 11,1% као Немци, а 7,7% као Роми (14,8% се није изјаснило, због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%).
Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 57,3%, реформисани 2,1%, лутерани 2,1%, гркокатолици 0,1%, неконфесионални 12,8% (24,1% се није изјаснило).[6]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Gazetteer of Hungary, 1 January 2015. Hungarian Central Statistical Office. 3 September 2015
- ^ „Szakály-Hőgyész”. MÁV-csoport (на језику: мађарски). 2014-06-19. Приступљено 2021-06-16.
- ^ Miroslava Soláriková, ур. (2015), The Apponyi Family in the History of Book Culture, Martin (Slovakia): Slovak National Library, ISBN 978-80-8149-053-8
- ^ Péter Urfi (20. 10. 2016). „A szaúdi szomszéd - Ghaith Pharaon élete és magyarországi üzletei”. Magyar Narancs.
- ^ Ince Békeházy (19. 10. 2018). „Kiradírozzák a magyar cégjegyzékből Ghaith Pharaon nevét – per indult a vagyonelemekért”. Atlatszo.
- ^ Hőgyész Helységnévtár
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Сајт насеља Хеђес
- Мапа улица
- Várnagy Antal: Hőgyész I-II. Községtörténeti monográfia, Hőgyész, 1990-1998, ISBN 9630331594, ISBN 9630352389
Насељена места Толна жупаније у Мађарској | ||
|---|---|---|
| Градови са жупанијским правима |
|   |
| Градови | ||
| Већа насеља | ||
| Села |
| |
