Arsenitna kiselina
| Arsenitna kiselina | |
|---|---|
 |
|
 |
|
| IUPAC ime |
|
| Drugi nazivi | Arsenitna kiselina |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 13464-58-9  |
| PubHem | 545 |
| HemPauk | 530 |
| DrugBank | DB04456 |
| ChEBI | 49900 |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | H3AsO3 |
| Molarna masa | 125.94 g/mol |
| Agregatno stanje | Postoji samo u vodenom rastvoru |
| Opasnost | |
| Opasnost u toku rada | Toksična, korozivna |
| Srodna jedinjenja | |
| Srodna jedinjenja | Arsenatna kiselina |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Arsenitna kiselina je neorgansko jedinjenje sa formulom H3AsO3. Ona je javlja u vodenim rastvorima. Ona nije bila izdvojena kao čist materijal.[1]
Садржај |
Osobine [уреди]
As(OH)3 je piramidalni molekul koji sadrži tri hidroksilne grupe vezane za arsen. 1H NMR spektar rastvora arsenitne kiseline potvrđuje simetriju molekula.[2] U kontrastu s tim, srodna fosforna kiselina H3PO3 uglavnom poprima strukturu HPO(OH)2. P(OH)3 je manje zastupljena komponenta rastvora. Različito ponašanje jedinjenja As i P odražava trend da su viša oksidaciona stanja stabilnija za kod lakših elemenata grupe.[3]
Reakcije [уреди]
Priprema As(OH)3 se odvija putem spore hidrolize arsen trioksida u vodi. Dodatak baze konvertuje arsenitnu kiselinu u arsenitne jone [AsO(OH)2]-, [AsO2(OH)]2-, i [AsO3]3-. Prva pKa vrednost je 9.2. Reakcije vodenog arsenik trioksida su posledica prisustva arsenitne kiseline i njenih konjugovanih baza.
Toksikologija [уреди]
Jedinjenja arsenika su visoko toksična i kancerogena. Anhidridna forma arsenitne kiseline, arsenik trioksid, se koristi kao herbicid i pesticid.
Reference [уреди]
- ^ King, R. Bruce "(ed.)" (1994). Encyclopedia of Inorganic Chemistry. Chichester: John Wiley & Sons.
- ^ András Kolozsi, Andrea Lakatos, Gábor Galbács, Anders Østergaard Madsen, Erik Larsen, and Béla Gyurcsik (2008). „A pH-Metric, UV, NMR, and X-ray Crystallographic Study on Arsenous Acid Reacting with Dithioerythritol“. Inorg. Chem. 47: 3832-3840.
- ^ Greenwood, N.N.; A. Earnshaw (1997). Chemistry of the Elements. Oxford: Butterworth-Heinemann.
Spoljašnje veze [уреди]
|
|||||
