Arsenatna kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Arsenatna kiselina
Structural formula
Ball-and-stick model
IUPAC ime
Drugi nazivi Ortoarsenatna kiselina
Desikant L-10
Zotoks
Identifikacija
CAS registarski broj 7778-39-4 YesY
ChemSpider[1] 229 YesY
UNII N7CIZ75ZPN YesY
KEGG[2] C01478
ChEBI 18231
RTECS CG0700000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula H3AsO4
Molarna masa 141.94 g/mol
Agregatno stanje Beli providni kristali,
higroskopni.
Gustina 2.5 g/cm3
Tačka topljenja

35.5 °C, 309 K, 96 °F

Tačka ključanja

razlaže se ≥ 100 °C

Rastvorljivost u vodi 16.7 g/100 mL
Rastvorljivost rastvorna u alkoholu
pKa 2.19, 6.94, 11.5
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) Tetraedralna
Opasnost
ЕU-klasifikacija Toksična (T)
Opasna po životnu sredinu (N)
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
3
0
 
R-oznake R23/25, R45, R50/53
S-oznake S53, S45, S60, S61
Tačka paljenja Nije zapaljiva
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Fosforna kiselina
Drugi katjoni Natrijum arsenat
Srodna jedinjenja Arsenitna kiselina
Arsenik pentoksid

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Arsenatna kiselina je hemijsko jedinjenje sa formulom H3AsO4, ili AsO(OH)3. Ova bezbojna kiselina je arsenični analog fosforne kiseline. Arsenatne i fosfatne soli se slično ponašaju. Samostalna arsenatna kiselina nije izolovana. Ona se može naći u rastvoru, gde je u znatnoj meri jonizovana. Njena hemihidratna forma (H3AsO4·½H2O) formira stabilne kristale. Kristali se mogu dehidrisati kondenzacijom na 100 °C.[3]

Osobine[уреди]

Kristali arsenatne kiseline imaju tetraedralnu simetriju C3v sa dužinom As-O veza u rasponu od 1.66 do 1.71 Å.[4]

Ona je triprotonska kiselina, te se njena kiselost opisuje sa tri ravnoteže:

H3AsO4 је у еквилибријуму са H2AsO
4
+ H+ (K1 = 10−2.19)
H2AsO
4
је у еквилибријуму са HAsO2−
4
+ H+ (K2 = 10−6.94)
HAsO2−
4
је у еквилибријуму са AsO3−
4
+ H+ (K3 = 10−11.5)

Ove Ka vrednosti su blizo vrednosti fosforne kiseline. Visoko bazni arsenatni jon (AsO3−
4
) je proizvod treće jonizacije. Za razliku od fosforne kiseline, arsenatna kiselina je oksidujuća. To se može ilustrovati njenom sposobnošću da konvertuje jodid u jod.

Upotreba[уреди]

Arsenatna kiselina se koristi za zaštitu drveta, kao premaz stakla i metala, i u proizvodnji organskih arsenovih jedinjenja.

Reference[уреди]

  1. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  2. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. ^ Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition ed.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 
  4. ^ Lee, C.; Harrison, W. T. A. (2007). „Tetraethylammonium dihydrogenarsenate bis(arsenic acid) and 1,4-diazoniabicyclo[2.2.2]octane bis(dihydrogenarsenate) arsenic acid: hydrogen-bonded networks containing dihydrogenarsenate anions and neutral arsenic acid molecules“. Acta Crystallographica C63 (Pt 7): m308-m311. DOI:10.1107/S0108270107023967. PMID 17609552. 

Literatura[уреди]

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Arsenatna kiselina