Arsenatna kiselina
| Arsenatna kiselina | |
|---|---|
 |
|
 |
|
| IUPAC ime |
|
| Drugi nazivi | Ortoarsenatna kiselina Desikant L-10 Zotoks |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 7778-39-4  |
| HemPauk | 229 |
| KEGG | |
| ChEBI | 18231 |
| RTECS | CG0700000 |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | H3AsO4 |
| Molarna masa | 141.94 g/mol |
| Agregatno stanje | Beli providni kristali, higroskopni. |
| Gustina | 2.5 g/cm3 |
| Tačka topljenja |
35.5 °C, 309 K, 96 °F |
| Tačka ključanja |
razlaže se ≥ 100 °C |
| Rastvorljivost u vodi | 16.7 g/100 mL |
| Rastvorljivost | rastvorna u alkoholu |
| pKa | 2.19, 6.94, 11.5 |
| Struktura | |
| Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) | Tetraedralna |
| Opasnost | |
| ЕU-klasifikacija | Toksična (T) Opasna po životnu sredinu (N) |
| NFPA 704 |
 0
3
0
|
| R-oznake | R23/25, R45, R50/53 |
| S-oznake | S53, S45, S60, S61 |
| Tačka paljenja | Nije zapaljiva |
| Srodna jedinjenja | |
| Drugi anjoni | Fosforna kiselina |
| Drugi katjoni | Natrijum arsenat |
| Srodna jedinjenja | Arsenitna kiselina Arsenik pentoksid |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Arsenatna kiselina je hemijsko jedinjenje sa formulom H3AsO4, ili AsO(OH)3. Ova bezbojna kiselina je arsenični analog fosforne kiseline. Arsenatne i fosfatne soli se slično ponašaju. Samostalna arsenatna kiselina nije izolovana. Ona se može naći u rastvoru, gde je u znatnoj meri jonizovana. Njena hemihidratna forma (H3AsO4·½H2O) formira stabilne kristale. Kristali se mogu dehidrisati kondenzacijom na 100 °C.[1]
Садржај |
Osobine [уреди]
Kristali arsenatne kiseline imaju tetraedralnu simetriju C3v sa dužinom As-O veza u rasponu od 1.66 do 1.71 Å.[2]
Ona je triprotonska kiselina, te se njena kiselost opisuje sa tri ravnoteže:
- H3AsO4
H2AsO−
4 + H+ (K1 = 10−2.19) - H2AsO−
4 HAsO2−
4 + H+ (K2 = 10−6.94) - HAsO2−
4 AsO3−
4 + H+ (K3 = 10−11.5)
H2AsOOve Ka vrednosti su blizo vrednosti fosforne kiseline. Visoko bazni arsenatni jon (AsO3−
4) je proizvod treće jonizacije. Za razliku od fosforne kiseline, arsenatna kiselina je oksidujuća. To se može ilustrovati njenom sposobnošću da konvertuje jodid u jod.
Upotreba [уреди]
Arsenatna kiselina se koristi za zaštitu drveta, kao premaz stakla i metala, i u proizvodnji organskih arsenovih jedinjenja.
Reference [уреди]
- ^ Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition ed.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- ^ Lee, C.; Harrison, W. T. A. (2007). „Tetraethylammonium dihydrogenarsenate bis(arsenic acid) and 1,4-diazoniabicyclo[2.2.2]octane bis(dihydrogenarsenate) arsenic acid: hydrogen-bonded networks containing dihydrogenarsenate anions and neutral arsenic acid molecules“. Acta Crystallographica C63 (Pt 7): m308-m311. DOI:10.1107/S0108270107023967. PMID 17609552.
Vidi još [уреди]
- Arsenitna kiselina - H3AsO3
|
|||||
