Vodonik selenid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Vodonik selenid
Structural diagram of the hydrogen selenide molecule
Space-filling model of the hydrogen selenide molecule
IUPAC ime
Drugi nazivi Selenovodonična kiselina
selan
selen hidrid
Identifikacija
CAS registarski broj 7783-07-5 YesY
PubChem[1][2] 533
ChemSpider[3] 518 YesY
UN broj 2202
KEGG[4] C01528
ChEBI 16503
RTECS X1050000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula H2Se
Molarna masa 80.98 g/mol
Agregatno stanje Bezbojni gas
Gustina 3.553 g/cm3
Tačka topljenja

-65.73°C (207.42 K)

Tačka ključanja

-41.25°C (231.9 K)

Rastvorljivost u vodi 0.70 g/100 mL
Rastvorljivost rastvoran u CS2, fozgenu
pKa 3.89
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) Povijen
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) ICSC 0284
ЕU-klasifikacija Visoko zapaljiv (F+)
Toksičan (T)
Opasan za životnu sredinu (N)
EU-indeks 034-002-00-8
NFPA 704
NFPA 704.svg
4
4
0
 
R-oznake R23/25, R33, R50/53
S-oznake (S1/2), S20/21, S28, S45, S60, S61
Tačka paljenja zapaljiv gas
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni H2O
H2S
H2Te
H2Po
Drugi katjoni Na2Se
Ag2Se
Srodna jedinjenja Arsin

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Vodonik selenid je neorgansko jedinjenje sa formulom H2Se. On je najjednostavniji i virtualno jedini hidrid selena. H2Se je bezbojan, zapaljiv gas pod standardnim uslovima. On je najtoksičnije jedinjenje selena sa limitom ekspoziture od: 0.05 ppm u toku perioda od 8 časova. Ovo jedinjenje ima iritirajući miris.

Struktura i osobine[уреди]

H2Se ima povijenu strukturu sa H-Se-H uglom veze od 91°. Konzistentno sa tom strukturom, postoje tri IR vibraciona banda: 2358, 2345, i 1034 cm−1.

H2S i H2Se imaju slične osobine, mada je selenid kiseliji sa pKa = 3.89, i drugim pKa = 11.0 na 25 °C. Direktna posledica H2Se kiselosti je njegova rastvorljivost u vodi.

Priprema[уреди]

Vodonik selenid se industrijski priprema tretiranjem elementarnog selena na T > 300 °C sa vodonikom.[5] Više načina dobijanja H2Se je objavljeno. Oni su podesni za pripremu na velikoj i maloj skali. U laboratoriji, H2Se se obično priprema dejstvom vode na Al2Se3, uporedo sa formiranjem alumine. Srodna reakcija je kiselinska hidroliza FeSe.[6]

Al2Se3 + 6 H2O 2 Al(OH)3 + 3 H2Se

H2Se se može dobiti putem različitih metoda za in situ generisanje u vodenim rastvorima koristeći bor hidrid, Maršov test i Devardovu leguru.[7]

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ^ Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. 
  6. ^ Féher, F. In "Handbook of Preparative Inorganic Chemistry"; Brauer, E., Ed.; Academic: New York, 1963; 1, p 418.
  7. ^ Sonoda, N.; Kondo K.; Nagano, K.; Kambe, N.; Morimoto, F. Angewandte Chemie, International Edition English 1980, vol. 19, page 308

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]