Хипофосфораста киселина
| Хипофосфораста киселина | |
|---|---|
 |
|
 |
|
| IUPAC име |
|
| Идентификација | |
| MeSH | |
| Својства | |
| Молекулска формула | H3PO2 |
| Моларна маса | 66.00 g/mol |
| Густина | 1.274 g/cm3, течност |
| Тачка топљења |
26.5 °C (299,5 K) |
| Тачка кључања |
106 °C (379 K) decomp. |
| Растворљивост у води | помешљива |
| pKa | 1.2 |
| Структура | |
| Облик молекула (орбитале и хибридизација) | псеудо-тетраедарна |
| Опасност | |
| Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS) | JT Baker |
| ЕУ-класификација | not listed |
| Сродна једињења | |
| Сродна кисеоничне киселине | Фосфораста киселина Фосфорна киселина Метафосфорна киселина Пирофосфорна киселина |
| Сродна једињења | Натријум-хипофосфит Баријум-хипофосфит |
| Осим уколико није наведено другачије, информације су дате за једињења при стандардним хемијским условима (на 25 °C, 100 kPa) |
|
Хипофосфораста киселина је фосфорова кисеонична киселина и врло јако редукционо средство формуле H3PO2. Неоргански хемичари ову киселину зову управо тако (такође „ХПК") иако је IUPAC-ово име дихидридохидроксидооксидофосфор или само фосфинска киселина. Она је безбојно једињење које се брзо топи, раствара у води, диоксану и алкохолима. Формула за хипофосфорасту киселину је обично H3PO2 али мало детаљнији запис би био HOP(O)H2 који показује једнобазни карактер. Соли ове киселине су фосфинати (хипофосфити).[1][2]
HOP(O)H2 постоји заједно са мањим таутомером HP(OH)2. Понекад је тај таутомер тумачен као хипофосфораста киселина а главни као фосфинска киселина.
Иначе, хипофосфорастој киселини припада анхидрид фосфор(III)-оксид. Главна киселина у овој групи је фосфораста киселина.
Садржај |
Добијање [уреди]
Индустријски, ова киселина се добија у два корака. Хипофосфити алкалних метала и земноалкалних метала се добијају деловањем фосфора са раствором одређеног хидроксида, нпр. Ca(OH)2.
- P4 + 3OH− + 3H2O → 3H2PO2− + PH3
Чиста киселина се припрема деловањем јаких киселина на хипофосфитне соли.
- H2PO2− + H+ → H3PO2
Алтернативно, H3PO2 се добија оксидацијом фосфина са јодом у води.
- PH3 + 2I2 + 2H2O → H3PO2 + 4I− + 4H+
Хипофосфораста киселина је обично доступна у облику 50% раствора.
Примена [уреди]
Хипофосфораста киселина се користи у прављењу фармацеутских производа, обезбојавању полимера и у добијању племенитих или негвоздених метала. Главна употреба јој је у неелектроном поплочавању. Другим речима, у избацивању одабраних металних премаза на осетљивим површинама. У органској хемији, H3PO2 је најбоље знана по редукцији диазонијумских соли претварањем ArN2+ у Ar-H.[3][4] Када је у диазотованом концентрованом раствору хипофосфорасте киселине амински супституент, он се може уклонити из арена, углавном алкил-арена.
Неоргански и органски деривати [уреди]
Разни деривати су познати код два водоникова атома директно везана за фосфор јер могу бити замењени разним органским групама. Ови деривати су познати под називом фосфинских киселина а њихове соли под називом фосфината. На пример, формалдехид и H3PO2 реагују да би дали (HOCH2)2PO2H. Производ реакције је сродан оном код додавања тиола и HCN алдехидима. Слично томе, додаје се на Мајклове примаоце, нпр. са акриламидом даје H(HO)P(O)CH2CH2C(O)NH2.
Пар комплекса метала су настали од H3PO2 а један пример је Ni(O2PH2)2.
Референце [уреди]
- ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ Robison, M. M.; Robison, B. L. (1956). "2,4,6-Tribromobenzoic acid". Org. Synth. 36:94; Coll. Vol. 4:947.
- ^ Kornblum, N. (1941). "3,3'-Dimethoxybiphenyl and 3,3'-dimethylbiphenyl". Org. Synth. 21:30; Coll. Vol. 3:295.
Литература [уреди]
- ChemicalLand21 Listing
- D. E. C. Corbridge "Phosphorus: An Outline of its Chemistry, Biochemistry, and Technology" 5th Edition Elsevier: Amsterdam. ISBN 0-444-89307-5.
- V. V. Popik, A. G. Wright, T. A. Khan, J. A. Murphy "Hypophosphorous Acid" in Encyclopedia of Reagents for Organic Synthesis (Ed: L. Paquette) 2004, J. Wiley & Sons, New York. DOI: 10.1002/047084289.
- D.W.Rich, M.C. Smith, Electroless Deposition of Nickel, Cobalt & Iron. IBM Corporation, Poughkeepsie, NY(1971)
|
|||||
|
|||||
