Хипофосфораста киселина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хипофосфораста киселина
IUPAC име
Идентификација
MeSH Hypophosphorous+acid
Својства
Молекулска формула H3PO2
Моларна маса 66.00 g/mol
Густина 1.274 g/cm3, течност
Тачка топљења

26.5 °C (299,5 K)

Тачка кључања

106 °C (379 K) decomp.

Растворљивост у води помешљива
pKa 1.2
Структура
Облик молекула (орбитале и хибридизација) псеудо-тетраедарна
Опасност
Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS) JT Baker
ЕУ-класификација not listed
Сродна једињења
Сродна кисеоничне киселине Фосфораста киселина
Фосфорна киселина
Метафосфорна киселина
Пирофосфорна киселина
Сродна једињења Натријум-хипофосфит
Баријум-хипофосфит



Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Хипофосфораста киселина је фосфорова кисеонична киселина и врло јако редукционо средство формуле H3PO2. Неоргански хемичари ову киселину зову управо тако (такође „ХПК") иако је IUPAC-ово име дихидридохидроксидооксидофосфор или само фосфинска киселина. Она је безбојно једињење које се брзо топи, раствара у води, диоксану и алкохолима. Формула за хипофосфорасту киселину је обично H3PO2 али мало детаљнији запис би био HOP(O)H2 који показује једнобазни карактер. Соли ове киселине су фосфинати (хипофосфити).[1][2]

HOP(O)H2 постоји заједно са мањим таутомером HP(OH)2. Понекад је тај таутомер тумачен као хипофосфораста киселина а главни као фосфинска киселина.

Иначе, хипофосфорастој киселини припада анхидрид фосфор(III)-оксид. Главна киселина у овој групи је фосфораста киселина.

Добијање[уреди]

Индустријски, ова киселина се добија у два корака. Хипофосфити алкалних метала и земноалкалних метала се добијају деловањем фосфора са раствором одређеног хидроксида, нпр. Ca(OH)2.

P4 + 3OH + 3H2O → 3H2PO2 + PH3

Чиста киселина се припрема деловањем јаких киселина на хипофосфитне соли.

H2PO2 + H+ → H3PO2

Алтернативно, H3PO2 се добија оксидацијом фосфина са јодом у води.

PH3 + 2I2 + 2H2O → H3PO2 + 4I + 4H+

Хипофосфораста киселина је обично доступна у облику 50% раствора.

Примена[уреди]

Хипофосфораста киселина се користи у прављењу фармацеутских производа, обезбојавању полимера и у добијању племенитих или негвоздених метала. Главна употреба јој је у неелектроном поплочавању. Другим речима, у избацивању одабраних металних премаза на осетљивим површинама. У органској хемији, H3PO2 је најбоље знана по редукцији диазонијумских соли претварањем ArN2+ у Ar-H.[3][4] Када је у диазотованом концентрованом раствору хипофосфорасте киселине амински супституент, он се може уклонити из арена, углавном алкил-арена.

Неоргански и органски деривати[уреди]

Разни деривати су познати код два водоникова атома директно везана за фосфор јер могу бити замењени разним органским групама. Ови деривати су познати под називом фосфинских киселина а њихове соли под називом фосфината. На пример, формалдехид и H3PO2 реагују да би дали (HOCH2)2PO2H. Производ реакције је сродан оном код додавања тиола и HCN алдехидима. Слично томе, додаје се на Мајклове примаоце, нпр. са акриламидом даје H(HO)P(O)CH2CH2C(O)NH2.

Пар комплекса метала су настали од H3PO2 а један пример је Ni(O2PH2)2.

Референце[уреди]

  1. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  2. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  3. ^ Robison, M. M.; Robison, B. L. (1956). "2,4,6-Tribromobenzoic acid". Org. Synth. 36:94; Coll. Vol. 4:947.
  4. ^ Kornblum, N. (1941). "3,3'-Dimethoxybiphenyl and 3,3'-dimethylbiphenyl". Org. Synth. 21:30; Coll. Vol. 3:295.

Литература[уреди]

  • ChemicalLand21 Listing
  • D. E. C. Corbridge "Phosphorus: An Outline of its Chemistry, Biochemistry, and Technology" 5th Edition Elsevier: Amsterdam. ISBN 0-444-89307-5.
  • V. V. Popik, A. G. Wright, T. A. Khan, J. A. Murphy "Hypophosphorous Acid" in Encyclopedia of Reagents for Organic Synthesis (Ed: L. Paquette) 2004, J. Wiley & Sons, New York. DOI: 10.1002/047084289.
  • D.W.Rich, M.C. Smith, Electroless Deposition of Nickel, Cobalt & Iron. IBM Corporation, Poughkeepsie, NY(1971)

Спољашње везе[уреди]