Izocijanska kiselina
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Izocijanska kiselina | |
|---|---|
 |
|
 |
|
| IUPAC ime |
|
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 75-13-8  , 420-05-3 (cijanska kiselina) |
| PubHem | 6347 |
| HemPauk | 6107 |
| ChEBI | 29202 |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | HNCO |
| Molarna masa | 43,03 g/mol |
| Agregatno stanje | Bezbojna tečnost ili gas |
| Gustina | 1,14 g/cm3 (20 °C) |
| Tačka topljenja |
-86 °C[1] |
| Tačka ključanja |
23.5 °C |
| Rastvorljivost u vodi | Rastvara se |
| Rastvorljivost | Rastvoran u benzenu, toluenu, etru |
| Opasnost | |
| Opasnost u toku rada | Otrovan |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Izocijanska kiselina je neorgansko jedinjenje sa formulom HNCO, koje je bilo otkriveno 1830.[2] Ova bezbojna supstanca je isparljiva i otrovna, sa tačkom ključanja od 23,5 °C. Izocijanska kiselina je najjednostavnije stabilno hemijsko jedinjenje koje sadrži ugljenik, vodonik, azot, i kiseonik, četiri najčešća elementa u organskoj hemiji i biologiji.
Садржај |
Reference [уреди]
- ^ Pradyot Patnaik. Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill, 2002, ISBN 0-07-049439-8
- ^ Liebig, J.; Wöhler, F. (1830). „Untersuchungen über die Cyansäuren“. Ann. Phys. 20 (11): 394. Bibcode 1830AnP....96..369L. DOI:10.1002/andp.18300961102.
Literatura [уреди]
- Handbook of Chemistry and Physics, 65th. Edition, CRC Press (1984)
- Walter, Wolfgang (1997). Organic Chemistry: A Comprehensive Degree Text and Source Book. Chichester: Albion Publishing. стр. 364. ISBN 978-1-898563-37-2 Приступљено 2008-06-21.
Vidi još [уреди]
Spoljašnje veze [уреди]
- Cyanic acid from NIST Chemistry WebBook (accessed 2006-09-09)
|
|||||
