Хришћанске деноминације према броју верника
Ово је списак хришћанских деноминација према броју верника. Неизбежно је делимичан и уопштено се заснива на захтевима самих деноминација. Бројеве стога треба сматрати приближним, а чланак подложан повременим променама. Списак укључује следеће хришћанске деноминације: Католичку цркву, укључујући источне католичке цркве, све православне и оријенталне цркве са одређеним признањем и њиховим огранцима; протестантске деноминације са најмање 200.000 чланова; све остале хришћанске гране са различитим теологијама, као што су рестаурационистичка и нетринитаријанска; независне католичке деноминације и Цркву Истока. Са процењених 2,42[1] или 2,3[2] [3] милијарде присталица у 2015. години, хришћанство је највећа верска група на свету, а 2020. године глобално је било око 2,6 милијарди следбеника.[4]
Хришћанство – 2.520.000.000[уреди | уреди извор]
Католицизам – 1.329.000.000[уреди | уреди извор]
Католицизам је највећа грана хришћанства са 1.329.000.000 верника[5], а Римокатоличка црква је највећа међу црквама. Доње цифре су у складу са издањем Annuario Pontificio из 2018. године.[5] Укупна цифра не укључује независне католичке деноминације (18 милиона).
- Латинска црква – 1.311.000.000
- Источне католичке цркве – 18.000.000[6]
- Византијски обред – 8.200.000
- Украјинска гркокатоличка црква – 5.500.000[7]
- Мелкитска гркокатоличка црква – 1.600.000[8]
- Румунска гркокатоличка црква – 500.000[8]
- Русинска гркокатоличка црква – 400.000[8]
- Мађарска гркокатоличка црква – 300.000[8]
- Словачка гркокатоличка црква – 300.000[8]
- Белоруска гркокатоличка црква – 100.000[9]
- Италоалбанска католичка црква – 10.000[8]
- Гркокатоличка црква у Хрватској и Србији – 10.000[8]
- Грузијска византијска католичка црква (није црква sui iuris) – 10.000[10]
- Албанска гркокатоличка црква – 10.000[11]
- Руска гркокатоличка црква – 10.000[9]
- Грчка византокатоличка црква – 6.000[12]
- Македонска гркокатоличка црква – 1.000[13]
- Бугарска гркокатоличка црква – 1.000[8]
- Источносиријски обред – 4.900.000
- Сиромалабарска католичка црква – 4.300.000[8]
- Халдејска католичка црква – 600.000[8]
- Западносиријски обред – 4.200.000
- Маронитска црква – 3.500.000[8]
- Сиромаланкарска католичка црква – 500.000[8]
- Сиријска католичка црква – 200.000[8]
- Јерменски обред – 800.000
- Јерменска католичка црква – 800.000[8]
- Александријски обред – 500.000
- Коптска католичка црква – 200.000[8]
- Еритрејска католичка црква – 200.000[8]
- Етиопска католичка црква – 100.000[8]
- Канонски нерегуларне групе
- Братство светог Пија X – 1.000.000 (тврдња саме групе, није поуздано)[14]
Независни католицизам – 18.000.000[уреди | уреди извор]
Разне деноминације које се самоодређују као католици, упркос томе што нису повезане са Католичком црквом.[15]
- Филипинска независна црква – 6.000.000[16] (део Англиканске заједнице)[17]
- Кинеско патриотско католичко удружење – 5.000.000[18]
- Бразилска католичка апостолска црква – 5.000.000[19]
- Традиционалистичка мексичко-америчка католичка црква – 2.000.000
- Старокатоличка црква – 100.000 (део Англиканске заједнице)[20]
- Пољска национална католичка црква – 30.000
- Апостолска католичка црква – 5.000
- Палмаријанска католичка црква – 2.000[21]
Протестантизам – 900.000.000[уреди | уреди извор]
Протестантизам је друга највећа група хришћана по броју следбеника. Процене броја следбеника се крећу од 800.000.000 до 1.000.000.000, или скоро 40% свих хришћана.[22][23][24][25][26][27][28] Главни разлог овог широког спектра је недостатак заједничког договора међу научницима о томе које деноминације чине протестантизам. На пример, већина извора, али не сви, укључују анабаптизам, англиканизам, баптисте и независно неденоминацијско хришћанство као део протестантизма.[29] Штавише, протестантске конфесије уопште не чине једну структуру упоредиву са Католичком црквом, или у мањој мери са источном православном заједницом. Међутим, унутар протестантизма постоји неколико различитих упоредивих заједништава, попут Англиканске заједнице, Светске заједнице реформисаних цркава, Светске баптистичке алијансе, Светског методистичког савета и Светске лутеранске федерације. Без обзира на то, 900.000.000 је најприхваћенија цифра међу разним ауторима и научницима и стога се користи у овом чланку. Треба имати на уму да ова цифра од 900.000.000 такође укључује англиканизам, као и анабаптисте, баптисте и више других група које би се понекад могле одрећи уобичајене „протестантске“ ознаке, и радије би да их се назива једноставно „хришћанима“.[22]
Историјски протестантизам – 300–400.000.000[уреди | уреди извор]
Број појединаца који су чланови историјских протестантских цркава износи 300-400 милиона. [24]
Англиканизам – 110.000.000[уреди | уреди извор]
У англиканској традицији има око 110 милиона хришћана, који су углавном део Англиканске заједнице,[30][31] треће највеће хришћанске вероисповести на свету.
- Англиканска заједница – 85.000.000[32][33][34][35][36]
- Црква Енглеске – 25.000.000[37]
- Црква Нигерије – 20.100.000[38]
- Црква Уганде – 8.100.000[39]
- Англиканска црква Кеније – 5.000.000[40]
- Епископална црква Јужног Судана и Судана – 4.500.000[41]
- Црква јужне Индије – 3.800.000[42]
- Англиканска црква Аустралије – 3.100.000[43]
- Англиканска црква Јужне Африке – 2.300.000[44]
- Англиканска црква Танзаније – 2.000.000[45]
- Епископална црква у Сједињеним Државама – 1.800.000[46]
- Црква северне Индије – 1.500.000[47]
- Англиканска црква Руанде – 1.000.000[48]
- Црква провинције централне Африке – 900.000[49]
- Англиканска црква Бурундија – 800.000[50]
- Црква у провинцији Западне Индије – 800.000[51]
- Англиканска црква у Аотеарои, Новом Зеланду и Полинезији – 500.000[52]
- Црква у провинцији Индијског океана – 500.000[53]
- Црква Христа у Конгу - Англиканска заједница Конга – 500.000[54]
- Црква Пакистана – 500.000[55]
- Црква Ирске – 400.000[56]
- Англиканска црква Канаде – 400.000[57]
- Црква у провинцији Западне Африке – 300.000[58]
- Англиканска црква Меланезије – 200.000[59]
- Епископална црква на Филипинима – 100.000[60]
- Непрекинути англикански покрет и независне цркве – 400.000
Баптистичке цркве – 100.000.000[уреди | уреди извор]
Светска баптистичка заједница броји око 100 милиона верника.[64][65][66][67][68]
- Јужна баптистичка конвенција – 14.500.000[69]
- Национална баптистичка конвенција, САД, Inc. – 7.500.000[70]
- Нигеријска баптистичка конвенција – 6.500.000[71]
- Национална мисионарска баптистичка конвенција Америке – 3.100.000[72]
- Национална баптистичка конвенција Америке, Inc. – 3.100.000[72]
- Баптистичка унија Уганде – 2.500.000[72]
- Баптистичка заједница Конга – 2.100.000[72]
- Баптистичка конвенција Танзаније – 2.000.000[72]
- Баптистичка општа конвенција Тексаса – 1.700.000[73]
- Бразилска баптистичка конвенција – 1.600.000[72]
- Прогресивна национална баптистичка конвенција – 1.500.000[72]
- Савет баптистичких цркви у североистичној Индији – 1.300.000[72]
- Америчке баптистичке цркве САД – 1.200.000[72]
- Баптистичко библијско међународно удружење – 1.200.000[74]
- Конвенција иностране мисије Лот Кери – 1.100.000[72]
- Баптистичка заједница реке Конго – 1.100.000[72]
- Национална првобитна баптистичка конвенција САД. – 1.000.000[74]
- Баптистичка конвенција Мјанмара – 1.000.000[72]
- Задружно баптистичко удружење – 800.000[72]
- Баптистичко опште удружење Вирџиније – 600.000[72]
- Баптистичка конвенција Кеније – 600.000[72]
- Савет баптистичке цркве Нагаленда – 600.000[72]
- Корејска баптистичка конвенција – 500.000[72]
- Самавесам Телугу баптистичких цркава – 500.000[72]
- Ориса евангелички баптистички хришћански рат – 500.000[72]
- Национална баптистичка конвенција (Бразил) – 400.000[72]
- Баптистичка конвенција Малавија – 300.000[72]
- Гаро баптистичка конвенција – 300.000[72]
- Конвенција филипинских баптистичких цркава – 300.000[72]
- Баптситичка конвенција Гане – 300.000[72]
- Унија баптистичких цркава у Руанди – 300.000[72]
- Конзервативно баптистичко удружење Америке – 200.000[75]
- Национално удружење баптиста слободне воље – 200.000[76]
- Конвенција Јужних баптистичких цркава Висајаса и Минданаа – 200.000[72]
- Манипур баптистичка конвенција – 200.000[72]
- Евангеличка баптистичка црква Централноафричке републике – 200.000[72]
- Тежња (претходно Баптистичка општа конференција) – 200.000[77]
- Баптисти седмог дана – 50.000[78]
Лутеранизам – 70–90.000.000[уреди | уреди извор]
Број припадника лутеранске деноминације износи 70-90.000.000 особа, а представљени су у следећим Црквама: [79][80]
- Евангеличка црква у Немачкој - 20.700.000 (10.300.000 уједињених протестаната, то јест лутерана и реформиста; 10.100.000 лутарана; 300.000 реформиста)[81]
- Етиопска евангеличка црква Мекане Јесус – 8.300.000[82]
- Евангеличка лутеранска црква у Танзанији – 6.500.000[83]
- Црква Шведске – 5.800.000[84][85]
- Уједињене евангеличке лутеранске цркве у Индији – 4.500.000[86]
- Црква Данске – 4.300.000[87][88]
- Батак хришћанска протестантска црква – 4.000.000[89]
- Евангеличка лутеранска црква Финске – 3.700.000[90][91]
- Црква Норвешке – 3.700.000[92][93]
- Евангеличка лутеранска црква у Америци – 3.300.000[94][95]
- Малагашка лутеранска црква – 3.000.000[96]
- Лутеранска црква Христа у Нигерији – 2.200.000[97]
- Лутеранска црква - Мисури синод – 2.000.000[98]
- Евангеличка лутеранска црква Папуе Нове Гвинеје – 1.200.000[99]
- Евангеличка лутеранска црква у Намибији – 700.000[100]
- Евангеличка црква лутеранске вероисповести у Бразилу – 600.000[101]
- Евангеличка лутеранска црква у Јужној Африци – 600.000[102]
- Протестантска хришћанска црква – 500.000[89]
- Евангеличка лутеранска црква у Републици Намибији – 400.000[100]
- Евангеличка слободна црква Америке – 400.000[103]
- Индонежанска хришћанска црква – 300.000[89]
- Лутеранске конгрегације у мисији за Христа – 300.000[104]
- Евангеличка лутеранска црква Камеруна – 300.000[105]
- Евангеличка црква аугсбуршке вероисповести у Аустрији – 300.000[106]
- Евангеличка лутеранска црква у Зимбабвеу – 300.000[107]
- Евангеличка лутеранска црква Летоније – 300.000[108]
- Хришћанска протестантска црква у Индонезији – 300.000[89]
- Висконсински евангелички лутерански синод – 300.000[109]
- Црква Исланда – 200.000[110]
- Сималунгун протестантска хришћанска црква – 200.000[89]
- Евангеличка лутеранска црква Бразила – 200.000[111]
- Протестантска црква аугсбуршке вероисповести Алзаса и Лорене – 200.000[112]
- Евангеличка црква аугсбуршке вероисповести у Словачкој – 200.000[113]
- Евангеличко - лутеранска црква у Мађарској – 200.000[114]
- Естонска евангеличка лутеранска црква – 200.000[115]
Реформисане цркве (Калвинизам) – 60–80.000.000[уреди | уреди извор]
Реформатску традицију представља 60-80 милиона људи који имају чланство у следећим Црквама: [116][117][118][119][120]
- Презвитеријанство – 40.000.000
- Презвитеријанска црква Источне Африке – 4.000.000[121]
- Презвитеријанска црква Нигерије – 3.800.000[122]
- Презвитеријанска црква Африке – 3.400.000[123]
- Национална презвитеријанска црква у Мексику – 2.800.000[124]
- Црква Христа у Конгу - презвитеријанска заједница Конга – 2.500.000[125]
- Презвитеријанска црква у Кореји (Хап Донг) – 2.500.000[126]
- Презвитеријанска црква Кореје (Тонг Хап) – 2.500.000[127]
- Презвитеријанска црква у Камеруну – 2.000.000[128]
- Презвитеријанска црква Камеруна – 1.800.000[129]
- Презвитеријанска црква Средње Африке – 1.800.000[130]
- Презвитеријанска црква у Кореји (Баек Сеок) – 1.500.000[131]
- Презвитеријанска црква Индије – 1.300.000[132]
- Презвитеријанска црква (САД) – 1.300.000[133]
- Презвитеријанска црква у Судану – 1.000.000[134]
- Презвитеријанска црква Бразила – 700.000[135]
- Евангеличка презвитеријанска црква, Гана – 600.000[136]
- Уједињена црква Христа на Филипинима – 500.000[137]
- Обједињена презвитеријанска црква у Јужној Африци – 500.000[138]
- Уједињена црква Канаде – 400.000[139]
- Презвитеријанска црква у Америци – 400.000[140]
- Презвитеријанска црква Пакистана – 400.000[141]
- Презвитеријанска црква у Кореји (Кошин) – 400.000
- Црква Шкотске – 300.000[142]
- Корејска презвитеријанска црква – 300.000[143]
- Презвитеријанска црква у Руанди – 300.000[144]
- Обједињена црква у Аустралији – 200.000[145]
- Презвитеријанска црква на Тајвану – 200.000[146]
- Презвитеријанска црква у Ирској – 200.000[147]
- Континенталне реформисане цркве – 30.000.000
- Црква Исуса Христа на Мадагаскару – 3.500.000[148]
- Протестантска црква у Индонезији – 3.100.000[149]
- Уједињена црква у Замбији – 3.000.000[150]
- Евангеличка црква Камеруна – 2.500.000[151]
- Швајцарска реформисана црква – 2.400.000[152]
- Хришћанска евангеличка црква на Тимору – 2.000.000[153]
- Протестантска црква у Холандији – 1.600.000[154]
- Холандска реформисана црква Јужне Африке – 1.100.000
- Хришћанска евангеличка црква у Минахаси – 700.000[155]
- Уједињена црква у Папуи Новој Гвинеји и Соломоновим острвима – 600.000[156]
- Протестантска црква у западној Индонезији – 600.000[157]
- Евангеличка хришћанска црква у Танах Папуи – 600.000[158]
- Протестантска црква Малукуа – 600.000[159]
- Реформисана црква у Мађарској – 600.000[160]
- Реформисана црква у Румунији – 600.000[161]
- Обједињена реформисана црква у Јужној Африци – 500.000[162]
- Тораџа црква – 400.000[163]
- Реформисана црква Француске – 400.000[164]
- Лесотска евангеличка црква – 300.000[165]
- Евангеличка хришћанска црква у Халмахери – 300.000[166]
- Хришћанска црква Сумбе – 300.000[167]
- Каро Батак протестантска црква – 300.000[168]
- Хришћанска реформисана црква Нигерије – 300.000[169]
- Реформисана црква у Замбији – 300.000[170]
- Евангеличка реформисана црква у Анголи – 200.000[171]
- Реформисана црква у Америци – 200.000[172]
- Хришћанска реформисана црква у Северној Америци – 200.000[173]
- Калимантан евангеличка црква – 200.000[174]
- Јаванска хришћанска црква – 200.000[175]
- Индонежанска хришћанска црква – 200.000[176]
- Црква Христа у Судану међу Тивима – 200.000[177]
- Црква Липеа – 200.000[178]
- Евангеличка црква Конга – 200.000[179]
- Хришћанска евангеличка црква Сангихе Талауд – 200.000[180]
- Хришћанска црква централног Сулавесија – 200.000[181]
- Евангеличка реформисана црква у Баварској и северозападној Немачкој – 200.000[182]
- Конгрегационализам – 5.000.000
- Евангеличка конгрегационална црква у Анголи – 900.000[183]
- Уједињена црква Христа – 800.000[184]
- Уједињена конгрегационална црква Јужне Африке – 500.000[185]
Методизам – 60–80.000.000[уреди | уреди извор]
Број чланова у методистичкој деноминацији износи 60-80 милиона људи, који су заступљени у следећим Црквама: [186][187][188]
- Уједињена методистичка црква – 12.000.000[189]
- Афричка методистичка епископална црква – 2.500.000[190]
- Црква Назарећанина – 2.000.000[191]
- Методистичка црква Нигерије – 2.000.000[192]
- Војска спаса – 1.800.000[193]
- Методистичка црква јужне Африке – 1.700.000[194]
- Афричка методистичка епископална сионска црква – 1.400.000[195]
- Корејска методистичка црква – 1.300.000[196]
- Уједињена методистичка црква Обале Слоноваче – 1.000.000[197]
- Слободна методистичка црква – 900.000[198]
- Хришћанска методистичка епископална црква – 900.000[199]
- Методистичка црква Гане – 800.000[200]
- Методистичка црква у Индији – 600.000[201]
- Методистичка црква у Кенији – 500.000[202]
- Веслијанска црква – 400.000[203]
- Методистичка црква Велике Британије – 200.000[204]
- Методистичка црква у Бразилу – 200.000[205]
- Методистичка црква Фиџија и Ротуме – 200.000[206]
Адвентистичка црква седмог дана – 21.400.000[207][208][уреди | уреди извор]
Рестаурационистички покрет – 7.000.000[уреди | уреди извор]
- Цркве Христа – 5.000.000
- Хришћанске цркве и цркве Христа – 1.100.000[209]
- Зајеница ученика Христових у Конгу – 700.000[210]
- Хришћанска црква (Ученици Христа) – 400.000[211]
Анабаптизам – 4.000.000[уреди | уреди извор]
- Менонити – 2.100.000[212]
- Шварценау браћа (Немачки баптисти) – 1.500.000[213]
- Амиши – 300.000
- Хутерити – 50.000
Плимутска браћа – 1.000.000[214][уреди | уреди извор]
Хусити – 1.000.000[уреди | уреди извор]
- Моравска црква – 825.000
- Чехословачка хуситска црква – 140.000
- Унија браће – 35.000
Квекери – 400.000[уреди | уреди извор]
Савремени протестантизам – 400–500.000.000[уреди | уреди извор]
Деноминације наведене у наставку нису настале из протестантске реформације 16. века или њених општепознатих изданака. Уместо тога, оне су широко повезане са пентикостализмом или сличним другим независним евангеличким и ревивалистичким покретима који су настали почетком 20. века.[215] Из тог разлога, неколико извора има тенденцију да их разликује од протестаната и класификује их заједно као независне, суштински непротестантске итд. Такође су у ову категорију укључене бројне, али врло сличне неденоминацијске цркве. Ипак, извори на крају комбинују њихов број са протестантским заједницама.[216][217] Упркос одсуству централизоване контроле или вођства, ако се сматра јединственом телом, ово ће лако бити друга највећа хришћанска традиција после римокатоличанства.[218][219][220] Према Центру за проучавање глобалног хришћанства, процењује се да од средине 2019. године широм света има 450 милиона независних.[221]
Пентикостализам – 280.000.000[222][уреди | уреди извор]
- Скупштине Божје – 67.000.000[223]
- Апостолска црква – 15.000.000
- Међународни круг вере – 11.000.000[224]
- Фангченг удружење – 10.000.000[225]
- Кинеско јеванђеоско удружење - 10.000.000
- Црква Бога (Кливленд, Тенеси) - 6.000.000
- Међународна црква четвоространог Јеванђеља - 9.000.000
- Црква Бога у Христу - 6.500.000[226]
- Исус је Господ Цркве широм света – 5.000.000
- Међународна црква пентикосталне светости – 4.000.000
- Пентикостална мисија – 2.500.000
- Хришћанска конгрегација Бразила – 2.500.000
- Истинити Исус Христос – 2.500.000
- Црква Педесетнице – 2.100.000
- Свеопшта црква Краљевства Божјег – 2.000.000
- Апостолска мисија вере Јужне Африке – 1.200.000
- Црква Божја од пророчанства – 1.500.000
- Удружење пентикосталних цркава Руанде – 1.000.000
- Бог је љубав пентикостална црква – 800.000
- Удружење виноградарских цркава – 300.000[227]
Неденоминационално хришћанство – 80–100.000.000[уреди | уреди извор]
- Капела Голготе – 25.000.000
- Хришћанска и мисионарска алијанса – 6.000.000[228]
- Покрет поноворођених – 3.000.000[229]
- Црква Бога (Андерсон, Индијана) – 1.200.000
Афричке цркве – 60.000.000[230][уреди | уреди извор]
- Сионска хришћанска црква – 15.000.000
- Вечни свештени ред херувима и серафима – 10.000.000
- Кимбангуистичка црква – 5.500.000
- Искупљена хришћанска црква Божија – 5.000.000[231]
- Црква Господња (Аладура) – 3.600.000[232]
- Савет афричких цркава – 3.000.000[233]
- Црква Христова Светлост Светог Духа – 1.400.000[234]
- Афричка црква Светог Духа – 700.000[235]
- Афричка израелска црква Нинива – 500.000[236]
Кинеске патриотске хришћанске цркве - 25.000.000[уреди | уреди извор]
Новоапостолска црква – 10.000.000[237][уреди | уреди извор]
Локалне цркве – између 1 - 10.000.000[уреди | уреди извор]
Месијански јудаизам – 300.000[238][уреди | уреди извор]
Православље – 220.000.000[уреди | уреди извор]
Најбоља процена броја православних хришћана је 220 милиона[239] или 80% свих источних хришћана широм света.[240] Главни део чине различите аутокефалне цркве које, заједно са аутономним и другим црквама канонски повезаним са њима, већим делом чине јединствену заједницу, творећи Православну цркву другом по величини појединачном деноминацијом иза Католичке цркве.[241][242][243] Поред тога, постоји неколико православних одвојених и универзално непризнатих група.
- Аутокефалне цркве – 166.000.000
- Руска православна црква – 100.000.000[240][244][245][246][239]
- Румунска православна црква – 17–18.800.000[247][248][249]
- Црква Грчке – 10.000.000[247]
- Српска православна црква – 8-12.000.000[247][250]
- Бугарска православна црква – 8-10.000.000
- Цариградска патријаршија – 5.250.000[247]
- Антиохијска патријаршија – 4.300.000[247]
- Грузијска православна црква – 3.500.000
- Црква Кипра – 700.000
- Пољска православна црква – 600.000[247]
- Александријска патријаршија – 500.000[251]
- Албанска православна црква – 400.000[247]
- Јерусалимска патријаршија – 400.000[247]
- Православна црква чешких земаља и Словачке – 75.000[247]
- Аутономне цркве – 13.000.000
- Украјинска православна црква (руска патријаршија) – 7.200.000[252]
- Митрополитанска црква Кишињева и све Молдавије (руска патријаршија) – 3.200.000
- Руска загранична црква (руска патријаршија) – 400.000[253][254]
- Бесарабијска митрополија (румунска патријаршија) – 720.000[255]
- Естонска православна црква (руска патријаршија) – 300.000
- Финска православна црква (цариградска патријаршија) – 60.000[247]
- Кинеска православна црква (руска патријаршија) – 30.000
- Јапанска православна црква (руска патријаршија) – 30.000[247]
- Летонска православна црква (руска патријаршија) – 20.000
- Естонска апостолска православна црква (цариградска патријаршија) – 20.000
- Охридска архиепископија (српска патријаршија) – 3.400[тражи се извор]
- Цркве у заједници са осталим православним црквама али са оспореном аутокефалијом – 1.000.000
- Православна црква у Америци – 1.000.000[247]
- Универзално непризнате цркве – 18–24.270.000
- Православна црква Украјине – 12–18.000.000
- Белоруска аутокефална православна црква – 2.400.000
- Македонска православна црква – 2.000.000
- Грчка православна црква (Свети синод у отпору) – 750.000
- Старокалендарска румунска православна црква – 500.000
- Бугарска старокалендарска православна црква – 450.000
- Италијанска православна црква – 120.000
- Црногорска православна црква – 50.000
- Остале одвојене православне групе – 6.000.000
- Староверци – 5.500.000
- Грчка истински православна црква – 860.000
- Катакомбна црква – 850.000
- Евангеличка православна црква – 70.000
Оријенталне цркве – 62.000.000[уреди | уреди извор]
Оријенталне православне цркве потичу од оних које су одбациле Халкидонски сабор 451. Упркос сличном имену, оне су стога различита грана хришћанства од Православне цркве (види горе). Процењује се да широм света има 62 милиона оријенталних православних хришћана.[256][257][258]
- Аутокефалне цркве – 61.700.000
- Етиопска православна Тевахедо црква – 37.000.000[259][260][261][262][263]
- Коптска православна црква Александрије – 10.000.000[264][265][266][267][268]
- Јерменска апостолска црква – 9.000.000[269][270]
- Мати столица светог Ечмиадзина – 6.000.000
- Света столица Киликије – 1.500.000
- Јерменска цариградска патријаршија – 500.000–700.000[271]
- Јерменска јерусалимска патријаршија – 340.000
- Сиријска православна црква – 1.700.000[272][273]
- Јаковитска сиријска хришћанска црква (Маланкара, Индија) – 1.200.000[274]
- Еритрејска православна тевахедо црква - 2.000.000[275]
- Маланкарска православна сиријска црква - 2.000.000[276]
- Аутономне цркве – 10.000
- Француска коптска православна црква – 10.000
- Цркве које нису у заједници – 70.000
- Малабарска независна сиријска црква – 60.000
- Британска православна црква – 10.000
Нетринитарни рестаурационизам – 35.000.000[уреди | уреди извор]
Ове групе се прилично разликују од традиционалних тринитарних рестаурационистичких група као што су Христови ученици, упркос некој заједничкој историји.
- Мормонизам – 16.700.000
- Црква Исуса Христа светаца последњих дана – 16.500.000[277]
- Заједница Христова – 250.000[278]
- Јеховини сведоци – 8.500.000[279]
- Једносни пентикостализам – 6.000.000
- Уједињена међународна пентикостална црква – 4.000.000
- Светске пентикосталне скупштине – 1.500.000
- Мање деноминације – 4.400.000
- Иглесиа ни Кристо – 2.300.000[280]
- Црква уједињења (Унификациона црква, мунијевци) – 1–2.000.000[281]
- Ла Луз дел Мундо – око 1.000.000
- Унитаристички универзализам – 600.000[282]
- Унитаристичко унивезалистичко удружење – 200.000[283](Унитаристички универзализам се развио из хришћанске традиције, али се више не идентификује као хришћанска деноминација.)
- Црква Христова, Сајентисти – 400.000
- Пријатељи Човека – 70.000
- Христаделфијани – 60.000
- Фамилија љубави – 10.000
Источно протестантско хришћанство – 22.000.000[уреди | уреди извор]
Источно протестантско хришћанство (или источно реформисано хришћанство) хибридна грана хришћанства која обухвата читав низ хетерогених протестантских хришћанских вероисповести које су се развиле изван Запада, од друге половине деветнаестог века, а ипак у различитом степену чувају елементе источног хришћанства. Већина ових конфесија настала је када су постојеће протестантске цркве усвојиле реформаторске варијанте православне хришћанске литургије и богослужења; док су други резултат реформи православних хришћанских веровања и пракси, инспирисаних учењима западних протестантских мисионара.[284][285][286] Неке протестантске источне цркве су у заједници са сличним западним протестантским црквама.[284][287] Међутим, протестантско источно хришћанство само по себи не представља једно заједништво. То је због различитих правила, пракси, литургија и оријентација деноминација које спадају у ову категорију.
- Етиопско-еритрејска евангеличка црква (Пентај) – 16.500.000
- Верници Источне цркве – 3.500.000[тражи се извор]
- Маланкарска сиријска црква Мар Томе (део англиканске заједнице) – 1.600.000[288][289]
- Јерменска евангеличка црква – 250.000
Црква Истока – 600.000[уреди | уреди извор]
До подела је стално долазило унутар саме цркве, али су до 1830. године остале две патријаршије и различите цркве: Асирска црква Истока и Халдејска католичка црква (источна католичка црква у заједници са Светом столицом). Древна црква Истока се одвојила од Асирске цркве Истока 1968. године. Према подацима из 2017. године Халдејска католичка црква имала је приближно 628.405 чланова,[290] Асирска црква Истока 323.300,[291] док је Древна црква Истока имала 100.000.
- Асирска црква Истока – 500.000
- Древна црква Истока – 100.000
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2015-09-07. Архивирано из оригинала 07. 09. 2015. г. Приступљено 2021-02-27.
- ^ NW, 1615 L. St; Suite 800Washington; Inquiries, DC 20036USA202-419-4300 | Main202-857-8562 | Fax202-419-4372 | Media. „World’s largest religion by population is still Christianity”. Pew Research Center (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-27.
- ^ Sherwood, Harriet (2018-08-27). „Religion: why faith is becoming more and more popular”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2021-02-27.
- ^ Johnson, Todd M.; Grim, Brian J., ур. (2020). „All Religions (global totals)”. World Religion Database. Leiden, Boston: BRILL, Boston University.
- ^ а б „Pubblicazione dell'Annuario Pontificio e dell'Annuario Statistico della Chiesa, 25.03.2020” (на језику: италијански). Holy See Press Office. 25. 3. 2020. Архивирано из оригинала 12. 5. 2020. г. Приступљено 12. 5. 2020.
- ^ „The beautiful witness of the Eastern Catholic Churches”. Catholic Herald. 7. 3. 2019. Архивирано из оригинала 29. 9. 2019. г. Приступљено 29. 9. 2019.
- ^ „Склад і територія”. ugcc.ua. Архивирано из оригинала 30. 8. 2019. г. Приступљено 23. 8. 2019.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ Roberson, Ronald G. „The Eastern Catholic Churches 2017” (PDF). Eastern Catholic Churches Statistics. Catholic Near East Welfare Association. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 10. 2018. г. Приступљено 28. 9. 2019.
- ^ а б „The Other Catholics: A Short Guide to the Eastern Catholic Churches”. Catholiceducation.org. Архивирано из оригинала 19. 9. 2019. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „CCEO: text – IntraText CT”. Intratext.com. 4. 5. 2007. Архивирано из оригинала 22. 7. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „On littleness and the liturgy”. Catholic Herald. 26. 11. 2010. Архивирано из оригинала 29. 9. 2019. г. Приступљено 29. 9. 2019.
- ^ „The Eastern Catholic Churches 2017” (PDF). CNEWA or Catholic Near East Welfare Association. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 10. 2018. г. Приступљено 2018-02-25.
- ^ Ronald Roberson. „The Eastern Catholic Churches 2010 Statistics” (PDF). Catholic Near East Welfare Association. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 9. 2015. г. Приступљено 9. 6. 2018.
- ^ „Society of St. Pius X (SSPX) Criticizes Pope Francis”. The Huffington Post. 18. 4. 2013. Архивирано из оригинала 26. 10. 2014. г. Приступљено 26. 10. 2014.
- ^ Christian, a born again. „Major World Christian Denominations, Rank, Size, Members, Adherents, Number Born Again; # in Christ's Congregation - Belief Bits.com”. Архивирано из оригинала 29. 7. 2017. г. Приступљено 18. 12. 2014.
- ^ „Philippine Independent Church”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 8. 2. 2013. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ Office, Anglican Communion. „Anglican Communion: Churches in Communion”. Anglican Communion Website. Архивирано из оригинала 17. 7. 2019. г. Приступљено 6. 1. 2020.
- ^ (GMT+8) (28. 12. 2010). „Chinese Newspaper Attacks Pope's Christmas Criticism｜Culture｜News｜WantChinaTimes.com”. Wantchinatimes.com. Архивирано из оригинала 22. 12. 2014. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Beliefs”. Catholicshaveachoice.com. Архивирано из оригинала 22. 12. 2014. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Churches in Communion with the Church of England”. 25. 3. 2010. Архивирано из оригинала 25. 3. 2010. г.
- ^ Lundberg, Magnus (2015). „Modern alternative popes” (PDF). uu.diva-portal.org. Uppsala University Library. Архивирано (PDF) из оригинала 6. 4. 2016. г. Приступљено 6. 4. 2016.
- ^ а б Gordon-Conwell Theological Seminary, Center for the Study of Global Christianity. „Christianity 2017: Five Hundred Years of Protestant Christianity” (PDF). „Protestants 559,258,000 Independents 437,418,000. If Independent churches are considered as offshoots of Protestantism, then the “wider” Protestants’ share of global Christians is even higher. For example, Protestants and Independents together represent more than 40 percent of all Christians in 2017”
- ^ Hillerbrand, Hans J. (2004). Encyclopedia of Protestantism: 4-volume Set (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-135-96028-5. „CORE PROTESTANTS 342,002,000 NON-CORE PROTESTANTS 491,455,000 Totals 833,457,000”
- ^ а б Global Christianity – A Report on the Size and Distribution of the World's Christian Population Архивирано 24 јул 2013 на сајту Wayback Machine, The Pew Forum on Religion & Public Life, December 2011
- ^ Jay Diamond, Larry. Plattner, Marc F. and Costopoulos, Philip J. World Religions and Democracy. 2005, page 119.( also in PDF file (archived from the original on 13 April 2008), pp. 49), saying "Not only do Protestants presently constitute 13 percent of the world's population—about 800 million people—but since 1900 Protestantism has spread rapidly in Africa, Asia, and Latin America."
- ^ Clarke, Peter B.; Beyer, Peter (7. 5. 2009). The World's Religions: Continuities and Transformations. Taylor & Francis. ISBN 9781135211004. Архивирано из оригинала 15. 2. 2017. г. Приступљено 21. 2. 2017 — преко Google Books.
- ^ Brown, Stephen F. (5. 9. 2017). Protestantism. Infobase Publishing. ISBN 9781604131123. Архивирано из оригинала 14. 2. 2017. г. Приступљено 21. 2. 2017 — преко Google Books.
- ^ Noll, Mark A. (25. 8. 2011). Protestantism: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780191620133. Архивирано из оригинала 14. 2. 2017. г. Приступљено 21. 2. 2017 — преко Google Books.
- ^ Shurden, Walter B. (1995). Not a Silent People: Controversies that Have Shaped Southern Baptists (на језику: енглески). Smyth & Helwys Publishing, Inc. стр. 48. ISBN 978-1-57312-021-0.
- ^ World Christian Trends Ad30-ad2200 (hb) (на језику: енглески). William Carey Library. 2001. стр. 272. ISBN 978-0-87808-608-5. „Total of all Anglicans on broader definition 109,546,970”
- ^ „Anglicanismo”. Igreja Anglicana (на језику: португалски). Архивирано из оригинала 2. 1. 2020. г. Приступљено 2020-01-02.
- ^ „The Anglican Communion Official Website – Provincial Directory”. Anglicancommunion.org. Архивирано из оригинала 7. 3. 2015. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ Kurian, George Thomas; Lamport, Mark A. (2015). Encyclopedia of Christian Education (на језику: енглески). Rowman & Littlefield. стр. 50. ISBN 978-0-8108-8493-9. „With a membership currently estimated at over 85 million members worldwide, the Anglican Communion is the third largest Christian communion in the world, after the Roman Catholic Church and the Eastern Orthodox churches.”
- ^ Goodhew, David (2016). Growth and Decline in the Anglican Communion: 1980 to the Present (на језику: енглески). Taylor & Francis. стр. 45, 46, 47, 48, 49, 50. ISBN 978-1-317-12442-9.
- ^ Chapman, Mark David; Clarke, Sathianathan; Percy, Martyn (2016). The Oxford Handbook of Anglican Studies (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 1,341. ISBN 978-0-19-921856-1.
- ^ Harvard Divinity School, Religious Literacy Project. „Anglican Communion Suspends Episcopal Church Over Same-Sex Marriage”. RLP.HDS.harvard.edu (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 04. 08. 2020. г. Приступљено 27. 02. 2021.
- ^ „Church of England”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 3. 1. 2019. г. Приступљено 24. 12. 2018.
- ^ „Church of Nigeria”. Anglican-nig.org. 18. 4. 2007. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Church of Uganda”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Anglican Church of Kenya”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ [1] Архивирано 20 јул 2008 на сајту Wayback Machine
- ^ „CSI Christ Church – Location Map”. Csimichigan.org. Архивирано из оригинала 20. 2. 2014. г. Приступљено 26. 10. 2014.
- ^ „Number of Australian Anglicans falls by 580,000 in five years: Census 2016”. tma.melbourneanglican.org.au. 28. 6. 2017. Архивирано из оригинала 20. 3. 2018. г. Приступљено 13. 2. 2018.
- ^ „Anglican Church of Southern Africa”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Anglican Church of Tanzania”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 6. 9. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Table of Statistics of the Episcopal Church (2018)” (PDF). episcopalchurch.org. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 9. 2019. г. Приступљено 10. 9. 2019.
- ^ „Church of North India”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 20. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Province of the Episcopal Church in Rwanda”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 4. 9. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Church of the Province of Central Africa”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Anglican Church of Burundi”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 5. 9. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Church in the Province of the West Indies”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Anglican Church in Aotearoa, New Zealand and Aotearoa”. Anglican Church in Aotearoa, New Zealand and Aotearoa. Anglican Church in Aotearoa, New Zealand and Aotearoa. Архивирано из оригинала 7. 9. 2015. г. Приступљено 21. 9. 2015.
- ^ „Church of the Province of the Indian Ocean”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 6. 9. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Church of Christ in Congo – Anglican Community of Congo”. Oikoumene.org. 20. 12. 2003. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Church of Pakistan”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Church of Ireland”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 5. 9. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Number of Canadian Anglicans, Parishes and Congregations – Anglican Church of Canada”. Anglican.ca. Архивирано из оригинала 17. 11. 2016. г. Приступљено 2. 1. 2020.
- ^ „Church of the Province of West Africa”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Church of Melanesia”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Episcopal Church in the Philippines”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 10. 2. 2018. г. Приступљено 2. 4. 2018.
- ^ „Traditional Anglican bloc eyeing union with Rome is far-flung group”. Reuters. Архивирано из оригинала 26. 10. 2014. г. Приступљено 26. 10. 2014.
- ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 5. 3. 2016. г. Приступљено 5. 6. 2016.
- ^ „South African Christian”. Sachristian.co.za. Архивирано из оригинала 20. 6. 2014. г. Приступљено 26. 10. 2014.
- ^ „Christian Movements and Denominations”. Pew Research Center's Religion & Public Life Project. 19. 12. 2011.
- ^ Wainwright, Geoffrey. The Oxford History of Christian Worship (на језику: енглески). Oxford University Press, USA. стр. 560. ISBN 978-0-19-513886-3.
- ^ „Baptist World Alliance - World Council of Churches”. www.oikoumene.org.
- ^ „Member Unions - Baptist World Alliance”. www.baptistworld.org.
- ^ „BBC - Religions - Christianity: Baptist churches”. www.bbc.co.uk.
- ^ „Southern Baptist Convention continues statistical decline, Floyd calls for rethinking ACP process”. Baptist Press. Приступљено 8. 6. 2020.
- ^ About Us Архивирано 7 септембар 2017 на сајту Wayback Machine The National Baptist Convention, USA, Inc.
- ^ „Nigerian Baptist Convention – Moving Forward: Becoming a more disciplined Church. Hebrews 12:5” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 01. 2021. г. Приступљено 2020-05-26.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч „Baptist World Alliance - Statistics”. bwanet.org. Архивирано из оригинала 18. 6. 2016. г. Приступљено 28. 11. 2016.
- ^ 2019 Texas baptists annual meeting
- ^ а б Ron Rhodes, The Complete Guide to Christian Denominations, Harvest House, 2007
- ^ „Conservative Baptist Association of America (CBAmerica)| American Denominations | The Association of Religion Data Archives”. Thearda.com. Архивирано из оригинала 5. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „National Association of Free Will Baptists| American Denominations | The Association of Religion Data Archives”. Thearda.com. Архивирано из оригинала 5. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Grace Church – Affiliations”. Архивирано из оригинала 2. 9. 2019. г. Приступљено 2. 9. 2019.
- ^ „Seventh Day Baptist History”. Seventh Day Baptists of Cambridge (Canada). Архивирано из оригинала 16. 3. 2012. г. Приступљено 16. 3. 2012.
- ^ Global Christianity – A Report on the Size and Distribution of the World's Christian Population Архивирано 24 јул 2013 на сајту Wayback Machine, The Pew Forum on Religion & Public Life, December 2011
- ^ Gordon Melton, J.; Baumann, Martin (21. 9. 2010). Religions of the World: A Comprehensive Encyclopedia of Beliefs and .. ISBN 9781598842043. Приступљено 26. 10. 2014.
- ^ „Gezählt 2020 - Zahlen und Fakten zum kirchlichen Leben” (PDF). ekd.de. Приступљено 20. 7. 2020.
- ^ „Ethiopian Evangelical Church Mekane Yesus”. News and Events. EECMY. Архивирано из оригинала 11. 2. 2017. г. Приступљено 10. 2. 2017.
- ^ „Tanzania | The Lutheran World Federation”. lutheranworld.org. Архивирано из оригинала 1. 7. 2016. г. Приступљено 14. 10. 2016.
- ^ Medlemmar i Svenska kyrkan 1972 – 2019 Архивирано на сајту Wayback Machine (29. новембар 2020) Svenska kyrkan
- ^ „Sweden | The Lutheran World Federation”. lutheranworld.org. Архивирано из оригинала 9. 5. 2016. г. Приступљено 14. 10. 2016.
- ^ „Member Churches (All) – ::: Welcome to UNITED EVANGELICAL LUTHERAN CHURCHES IN INDIA :::”. Uelci.org. Архивирано из оригинала 28. 7. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ Members of the national church Архивирано 23 јун 2018 на сајту Wayback Machine Statistics Denmark
- ^ „Denmark | The Lutheran World Federation”. lutheranworld.org. Архивирано из оригинала 1. 7. 2016. г. Приступљено 14. 10. 2016.
- ^ а б в г д „Indonesia | The Lutheran World Federation”. lutheranworld.org. Архивирано из оригинала 1. 7. 2016. г. Приступљено 14. 10. 2016.
- ^ Seurakuntien jäsentilasto - vuosiyhteenveto 2020 Evangelical Lutheran Church of Finland
- ^ „Finland | The Lutheran World Federation”. lutheranworld.org. Архивирано из оригинала 31. 5. 2016. г. Приступљено 14. 10. 2016.
- ^ Church of Norway – main figures Архивирано 12 јун 2018 на сајту Wayback Machine 4 June 2018 Statistics Norway
- ^ „Norway | The Lutheran World Federation”. lutheranworld.org. Архивирано из оригинала 1. 7. 2016. г. Приступљено 14. 10. 2016.
- ^ „Summary of Congregational Statistics as of 12/31/2019” (PDF). elca.org. Evangelical Lutheran Church in America. Приступљено 17. 2. 2021.
- ^ „United States | The Lutheran World Federation”. lutheranworld.org. Архивирано из оригинала 9. 5. 2016. г. Приступљено 14. 10. 2016.
- ^ „Madagascar | The Lutheran World Federation”. lutheranworld.org. Архивирано из оригинала 1. 7. 2016. г. Приступљено 14. 10. 2016.
- ^ „Nigeria | The Lutheran World Federation”. lutheranworld.org. Архивирано из оригинала 9. 5. 2016. г. Приступљено 14. 10. 2016.
- ^ „LCMS statistics for 2016: membership down, contributions up”. Lcms.org. Архивирано из оригинала 24. 4. 2018. г. Приступљено 8. 3. 2018.
- ^ „Papua New Guinea | The Lutheran World Federation”. lutheranworld.org. Архивирано из оригинала 19. 10. 2016. г. Приступљено 14. 10. 2016.
- ^ а б „Namibia | The Lutheran World Federation”. lutheranworld.org. Архивирано из оригинала 1. 7. 2016. г. Приступљено 14. 10. 2016.
- ^ „Brazil | The Lutheran World Federation”. lutheranworld.org. Архивирано из оригинала 9. 5. 2016. г. Приступљено 14. 10. 2016.
- ^ „South Africa | The Lutheran World Federation”. lutheranworld.org. Архивирано из оригинала 9. 8. 2016. г. Приступљено 14. 10. 2016.
- ^ „Statistics”. EFCA. Архивирано из оригинала 22. 7. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Lutheran CORE Update”. spiritofaliberal.com. Spirit of a Liberal. Архивирано из оригинала 5. 9. 2018. г. Приступљено 7. 3. 2018.
- ^ „Cameroon | The Lutheran World Federation”. lutheranworld.org. Архивирано из оригинала 18. 10. 2016. г. Приступљено 14. 10. 2016.
- ^ „Austria | The Lutheran World Federation”. lutheranworld.org. Архивирано из оригинала 18. 10. 2016. г. Приступљено 14. 10. 2016.
- ^ „Zimbabwe | The Lutheran World Federation”. lutheranworld.org. Архивирано из оригинала 19. 10. 2016. г. Приступљено 14. 10. 2016.
- ^ „Latvia | The Lutheran World Federation”. lutheranworld.org. Архивирано из оригинала 19. 10. 2016. г. Приступљено 14. 10. 2016.
- ^ „Annual Report”. Wisconsin Evangelical Lutheran Synod. Приступљено 23. 1. 2021.
- ^ „Iceland | The Lutheran World Federation”. lutheranworld.org. Архивирано из оригинала 9. 5. 2016. г. Приступљено 14. 10. 2016.
- ^ „Brazil”. Архивирано из оригинала 23. 2. 2020. г. Приступљено 6. 1. 2020.
- ^ „France | The Lutheran World Federation”. lutheranworld.org. Архивирано из оригинала 18. 10. 2016. г. Приступљено 14. 10. 2016.
- ^ „Slovakia | The Lutheran World Federation”. lutheranworld.org. Архивирано из оригинала 19. 10. 2016. г. Приступљено 14. 10. 2016.
- ^ „Hungary | The Lutheran World Federation”. lutheranworld.org. Архивирано из оригинала 19. 10. 2016. г. Приступљено 14. 10. 2016.
- ^ „Estonia – The Lutheran World Federation”. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 14. 10. 2016.
- ^ „Christian Movements and Denominations”. Pew Research Center's Religion & Public Life Project. 19. 12. 2011. „Presbyterian or Reformed 7% Congregationalist 0.5%”
- ^ Bliss, M. M. M. (2007). Catholic and Ecumenical: History and Hope (на језику: енглески). Rowman & Littlefield Publishers. ISBN 978-0-7425-7268-3.
- ^ „Who Are Presbyterians and What Do They Believe?”. Learn Religions (на језику: енглески).
- ^ „WCRC — World Council of Churches”. oikoumene.org (на језику: енглески).
- ^ Brown, Andrew (27. 5. 2009). „Chinese Calvinism flourishes | Andrew Brown”. The Guardian.
- ^ „Presbyterian Church of East Africa”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 5. 9. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Presbyterian Church of Nigeria”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 26. 10. 2014. г. Приступљено 26. 10. 2014.
- ^ „Presbyterian Church of Africa”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 4. 9. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 8. 8. 2017. г. Приступљено 6. 6. 2016.
- ^ „Church of Christ in Congo – Presbyterian Community of Congo”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 6. 9. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „대한예수교장로회총회”. gapck.org.
- ^ „교세현황 > 교세현황 > 대한예수교장로회총회”. 대한예수교장로회총회.
- ^ „World Council of Church”. oikoumene.org.
- ^ „World Council of Church”. oikoumene.org.
- ^ „World Council of Church”. oikoumene.org.
- ^ „Address data base of baekseok homepage”. baekseok. Приступљено 11. 5. 2020.
- ^ „The Presbyterian Church of India” (PDF). Unitingworld.org.au. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 3. 2016. г. Приступљено 26. 10. 2014.
- ^ PC(USA) statistics show a leveling off in membership decline, PC (USA), 2019, Приступљено 16. 9. 2020
- ^ [2] Архивирано 21 мај 2011 на сајту Wayback Machine
- ^ „Estatísticas 2016: Dados Reais”. Executivaipb.com.br. Приступљено 23. 6. 2020.
- ^ „Presbyterian Church of Ghana”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „United Church of Christ in the Philippines”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Uniting Presbyterian Church in Southern Africa”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 4. 9. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „United Church Statistics” (PDF). The United Church of Canada. 21. 2. 2018. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 12. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2017.
- ^ „PCA Statistics Five Year Summary”. Pcaac.org. Архивирано из оригинала 27. 10. 2014. г. Приступљено 26. 10. 2014.
- ^ „Presbyterian Church of Pakistan”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „About The Church of Scotland”. The Church of Scotland. Архивирано из оригинала 21. 8. 2018. г. Приступљено 21. 8. 2018.
- ^ Korean Presbyterian Church – Statistic data of church Архивирано 1 септембар 2018 на сајту Wayback Machine reformiert-online.net
- ^ „Presbyterian Church in Rwanda”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ About the Uniting Church in Australia Архивирано 10 март 2018 на сајту Wayback Machine Uniting Church in Australia
- ^ „PCT Administration – Structure and Statistics”. pct.org.tw. Архивирано из оригинала 12. 4. 2018. г. Приступљено 22. 2. 2018.
- ^ A Brief Guide to PCI Архивирано 19 фебруар 2018 на сајту Wayback Machine Presbyterian Church in Ireland
- ^ „Church of Jesus Christ in Madagascar (FJKM)”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 5. 9. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Address data base of Reformed churches and institutions”. Reformiert-online.net. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 26. 10. 2014.
- ^ „United Church of Zambia”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ Administrator. „Qui sommes-nous?”. Eeccameroun.org. Архивирано из оригинала 30. 11. 2012. г. Приступљено 26. 10. 2014.
- ^ „Federation of Swiss Protestant Churches”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Protestant Evangelical Church in Timor”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 5. 9. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Over de Protestantse Kerk”. Protestantse Kerk in Nederland. Приступљено 5. 2. 2021.
- ^ „Christian Evangelical Church in Minahasa”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 5. 4. 2012. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „United Church in Papua New Guinea”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Protestant Church in Western Indonesia”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 8. 2. 2013. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Evangelical Christian Church in Tanah Papua”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 13. 2. 2008. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Protestant Church in the Moluccas”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Reformed Church in Hungary”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Reformed Church in Romania”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 5. 4. 2012. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Uniting Reformed Church in Southern Africa”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Toraja Church”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 6. 9. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Reformed Church of France”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 6. 9. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Lesotho Evangelical Church”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 7. 10. 2012. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Evangelical Christian Church in Halmahera”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Christian Church of Sumba”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Karo Batak Protestant Church”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 6. 9. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Reformed Church of Christ in Nigeria”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 9. 2012. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Reformed Church in Zambia”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Evangelical Reformed Church of Angola”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 14. 3. 2018. г. Приступљено 14. 3. 2018.
- ^ „Reformed Church in America| American Denominations | The Association of Religion Data Archives”. Thearda.com. Архивирано из оригинала 7. 2. 2018. г. Приступљено 9. 3. 2018.
- ^ „Yearbook 2016” (PDF). crcna.org. Christian Reformed Church in North America. Архивирано (PDF) из оригинала 5. 3. 2017. г. Приступљено 27. 2. 2018.
- ^ „Kalimantan Evangelical Church”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Javanese Christian Churches”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Indonesian Christian Church (GKI)”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „The Church of Christ in the Sudan among the Tiv (NKST)”. Recweb.org. Архивирано из оригинала 25. 8. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „EKD – Church of Lippe”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Evangelical Church of Congo”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Christian Evangelical Church of Sangihe Talaud”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 7. 10. 2012. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Christian Church of Central Sulawesi”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „EKD – Evangelical Reformed Church in Bavaria and North-Western Germany”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Evangelical Congregational Church in Angola”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ A STATISTICAL PROFILE 2019 Архивирано 12 децембар 2019 на сајту Wayback Machine RESEARCH FROM THE UCC CENTER FOR ANALYTICS, RESEARCH AND DATA (CARD) – United Church of Christ
- ^ „United Congregational Church of Southern Africa”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ Global Christianity – A Report on the Size and Distribution of the World's Christian Population Архивирано 24 јул 2013 на сајту Wayback Machine, The Pew Forum on Religion & Public Life, December 2011
- ^ „Member Churches”. Worldmethodistcouncil.org. Архивирано из оригинала 14. 11. 2014. г. Приступљено 26. 10. 2014.
- ^ „Membership”. methodist.org.uk. Архивирано из оригинала 17. 3. 2017. г. Приступљено 18. 2. 2017.
- ^ Tooley, Mark. „The American Spectator: Thriving Christianity”. Spectator.org. Архивирано из оригинала 9. 8. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „African Methodist Episcopal Church”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „'Our Mission Connexion' – Nazarene Communications Network”. Ncnnews.com. Архивирано из оригинала 14. 7. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Methodist Church Nigeria”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Salvation Army International, statistics page”. Архивирано из оригинала 14. 3. 2018. г. Приступљено 27. 3. 2018.
- ^ „Methodist Church of Southern Africa”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „African Methodist Episcopal Zion Church”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 13. 3. 2018. г. Приступљено 13. 3. 2018.
- ^ „The Korean Methodist Church”. kmc.or.kr/.
- ^ „United Methodist Church of Ivory Coast”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 4. 9. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Fast Facts”. Fmwm.org. Архивирано из оригинала 26. 7. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Christian Methodist Episcopal Church”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 6. 9. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Methodist Church Ghana”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Methodist Church in India”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 20. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Methodist Church in Kenya”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Wesleyan Church| American Denominations | The Association of Religion Data Archives”. Thearda.com. Архивирано из оригинала 14. 11. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Methodism in Numbers – Statistics at a Glance” (PDF). methodist.org.uk. The Methodist Conference. јул 2018. Архивирано (PDF) из оригинала 2. 10. 2018. г. Приступљено 2. 10. 2018.
- ^ „Methodist Church in Brazil”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „World Council of Church Member churches”. oikoumene.org/en.
- ^ „Adventist Review Online – Propelled by TMI, Adventist Church Tops 20 Million Members”. adventistreview.org. Архивирано из оригинала 4. 3. 2017. г. Приступљено 3. 3. 2017.
- ^ „Adventist Statistics - General Conference”. adventiststatistics.org. Архивирано из оригинала 01. 02. 2021. г. Приступљено 28. 02. 2021.
- ^ Ron Rhodes, The Complete Guide to Christian Denominations, Harvest House, 2007
- ^ „Church of Christ in Congo – Community of Disciples of Christ in Congo”. World Council of Churches. 2006. Архивирано из оригинала 3. 9. 2014. г. Приступљено 1. 9. 2014.
- ^ Disciples of Christ Continues Decline; Church Membership Drops by Half Since 2000 Архивирано 16 новембар 2018 на сајту Wayback Machine 17 October 2018 christianpost.com
- ^ „mwc-cmm.org”. mwc-cmm.org. Архивирано из оригинала 29. 8. 2016. г. Приступљено 5. 9. 2016.
- ^ „Adherents.com”. Adherents.com. Архивирано из оригинала 29. 6. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Adherents.com”. Adherents.com. Архивирано из оригинала 5. 8. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ Juergensmeyer, Mark (2005). Religion in Global Civil Society (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 16. ISBN 978-0-19-804069-9.
- ^ Gordon-Conwell Theological Seminary, Center for the Study of Global Christianity. „Christianity 2017: Five Hundred Years of Protestant Christianity” (PDF). „Protestants 559,258,000 Independents 437,418,000. If Independent churches are considered as offshoots of Protestantism, then the “wider” Protestants’ share of global Christians is even higher. For example, Protestants and Independents together represent more than 40 percent of all Christians in 2017”
- ^ Hillerbrand, Hans J. (2004). Encyclopedia of Protestantism: 4-volume Set (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-135-96028-5. „CORE PROTESTANTS 342,002,000 NON-CORE PROTESTANTS 491,455,000 Totals 833,457,000”
- ^ The Encyclopedia of Christianity (на језику: енглески). Wm. B. Eerdmans Publishing. 2005. стр. 137. ISBN 978-0-8028-2416-5. „With half a billion adherents, Pentecostal/charismatic churches represent the second largest Christian tradition in the world today, second only to Roman Catholicism.”
- ^ Miller, Donald E.; Sargeant, Kimon H.; Flory, Richard (2013). Spirit and Power: The Growth and Global Impact of Pentecostalism (на језику: енглески). Oxford University Press USA. стр. 9, 297. ISBN 978-0-19-992057-0. „It is widely regarded as the fastest growing element of Christianity and as a consequence it is reshaping the demography of Christianity, with the majority of Christians now living in the Southern Hemisphere rather than in Europe or North America.”
- ^ Hardy, Elle (30. 4. 2019). „Today's Pentecostals aren't tongues-talking hicks – they are slick Australian exports | Elle Hardy”. The Guardian. „Pentecostalism is the fastest growing religious denomination in the world, with an estimated 500 million adherents.”
- ^ Gordon-Conwell Theological Seminary, Center for the Study of Global Christianity. „Status of Global Christianity, 2019, in the Context of 1900–2050” (PDF).
- ^ Global Christianity – A Report on the Size and Distribution of the World's Christian Population Архивирано 24 јул 2013 на сајту Wayback Machine, The Pew Forum on Religion & Public Life, December 2011
- ^ „STATISTICS OF THE ASSEMBLIES OF GOD” (PDF). Assemblies of God, USA. 2. 8. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 1. 2013. г. Приступљено 29. 8. 2013.
- ^ Association of Christian Churches. Dr. James B. Gould. Washington, DC, USA. 2006.
- ^ Micklethwait, John; Wooldridge, Adrian (2. 4. 2009). God Is Back: How the Global Revival of Faith Is Changing the World. ISBN 9781101032411. Архивирано из оригинала 15. 3. 2018. г. Приступљено 15. 3. 2018.
- ^ „Holy Convocation | COGIC FACT SHEET”. Cogic.net. 3. 4. 1968. Архивирано из оригинала 1. 7. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Home”. Vineyard USA (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 7. 2019. г. Приступљено 26. 7. 2019.
- ^ „Our World”. awf.world. Архивирано из оригинала 7. 9. 2019. г. Приступљено 30. 1. 2020.
- ^ „Born Again Movement”. Adherents.com. Архивирано из оригинала 28. 10. 2014. г. Приступљено 10. 12. 2014.
- ^ Gordon Melton. „African Initiated Churches”. Academic Dictionaries and Encyclopedias. Архивирано из оригинала 26. 10. 2014. г. Приступљено 26. 10. 2014.
- ^ „Redemption Camp | Armin Rosen”. First Things. Архивирано из оригинала 15. 2. 2018. г. Приступљено 15. 2. 2018.
- ^ „Church of the Lord (Aladura) Worldwide”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Council of African Instituted Churches”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Church of Christ Light of the Holy Spirit”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „African Church of the Holy Spirit”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 9. 9. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „African Israel Nineveh Church”. Oikoumene.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „New Apostolic Church International”. Nak.org. Архивирано из оригинала 29. 7. 2017. г. Приступљено 26. 10. 2014.
- ^ Posner, Sarah (29. 11. 2012). „Kosher Jesus: Messianic Jews in the Holy Land”. The Atlantic. Архивирано из оригинала 12. 9. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2017.
- ^ а б Brien, Joanne O.; Palmer, Martin (2007). The Atlas of Religion (на језику: енглески). University of California Press. стр. 22. ISBN 978-0-520-24917-2.
- ^ а б „Orthodox Christianity in the 21st Century”. Pew Research Center's Religion & Public Life Project. 8. 11. 2017.
- ^ „Status of Global Christianity, 2019, in the Context of 1900–2050” (PDF).
- ^ „BBC - Religions - Christianity: Eastern Orthodox Church”. bbc.co.uk.
- ^ Mary Fairchild. „Orthodox Affiliation”. About. Архивирано из оригинала 5. 6. 2016. г. Приступљено 26. 10. 2014.
- ^ „Religions in Russia: a New Framework”. pravmir.com.
- ^ „Number of Orthodox Church Members Shrinking in Russia, Islam on the Rise - Poll”. pravmir.com.
- ^ „Russian Orthodox Church | History & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески).
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Eastern Orthodox Churches Архивирано 29 март 2019 на сајту Wayback Machine at World Council of Churches
- ^ 2011 Romanian census.
- ^ Krindatch, Alexei (2011). Atlas of American Orthodox Christian Churches. Brookline, MA: Holy Cross Orthodox Press. стр. 143. ISBN 978-1-935317-23-4.
- ^ Johnston & Sampson 1995, стр. 330.
- ^ „Greek Orthodox Patriarchate of Alexandria and All Africa — World Council of Churches”. oikoumene.org. Архивирано из оригинала 6. 10. 2019. г. Приступљено 6. 10. 2019.
- ^ „Патріярхат / Архів / Церкви України: тенденції розвитку”. Patriyarkhat.org.ua. 21. 11. 2003. Архивирано из оригинала 4. 3. 2012. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „Views on Science by Russian Orthodox Christians outside Russia | project-sow.org”. project-sow.org. Архивирано из оригинала 30. 12. 2019. г. Приступљено 28. 02. 2021.
- ^ „Russian Orthodox Church ends 80-year split | Chron.com - Houston Chronicle”. 20. 5. 2007. Архивирано из оригинала 20. 5. 2007. г.
- ^ (језик: румунски) "Biserica Ortodoxă Română, atacată de bisericile 'surori'" ("The Romanian Orthodox Church, Attacked by Its 'Sister' Churches") Архивирано 1 фебруар 2008 на сајту Wayback Machine, Ziua, 31 January 2008
- ^ Lamport, Mark A. (2018). Encyclopedia of Christianity in the Global South (на језику: енглески). Rowman & Littlefield. стр. 601. ISBN 978-1-4422-7157-9. „Today these churches are also referred to as the Oriental Orthodox Churches and are made up of 50 million Christians.”
- ^ „Orthodox Christianity in the 21st Century”. Pew Research Center's Religion & Public Life Project. 8. 11. 2017. „Oriental Orthodoxy has separate self-governing jurisdictions in Ethiopia, Egypt, Eritrea, India, Armenia and Syria, and it accounts for roughly 20% of the worldwide Orthodox population.”
- ^ „Orthodox churches (Oriental) — World Council of Churches”. oikoumene.org (на језику: енглески).
- ^ „Orthodox Christianity in the 21st Century”. Pew Research Center's Religion & Public Life Project. 8. 11. 2017. „Ethiopian Orthodox Tewahedo Church has an estimated 36 million adherents, nearly 14% of the world’s total Orthodox population.”
- ^ Federal Democratic Republic of Ethiopia, Population Census Commission (4. 6. 2012). „Summary and Statistical Report of the 2007 Population and Housing Census Results” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 4. 6. 2012. г.
- ^ „Ethiopian Orthodox Tewahedo Church | church, Ethiopia”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). „In the early 21st century the church claimed more than 30 million adherents in Ethiopia.”
- ^ „Ethiopian Orthodox Tewahedo Church — World Council of Churches”. oikoumene.org (на језику: енглески).
- ^ „Ethiopia: An outlier in the Orthodox Christian world”. Pew Research Center.
- ^ „Orthodox Christianity in the 21st Century”. Pew Research Center's Religion & Public Life Project. 8. 11. 2017. „Egypt has the Middle East’s largest Orthodox population (an estimated 4 million Egyptians, or 5% of the population), mainly members of the Coptic Orthodox Church.”
- ^ Harvard Divinity School, THE RELIGIOUS LITERACY PROJECT. „Coptic Christianity in Egypt”. rlp.hds.harvard.edu (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 07. 2020. г. Приступљено 28. 02. 2021. „The Coptic Church experienced a religious revival beginning in the 1950s, and currently claims some seven million members inside of Egypt.”
- ^ „BBC - Religions - Christianity: Coptic Orthodox Church”. bbc.co.uk. „The Coptic Orthodox Church is the main Christian Church in Egypt, where it has between 6 and 11 million members.”
- ^ CNN, Matt Rehbein. „Who are Egypt's Coptic Christians?”. CNN.
- ^ Gabra, Gawdat (2009). The A to Z of the Coptic Church (на језику: енглески). Scarecrow Press. стр. 1, 10, 11. ISBN 978-0-8108-7057-4.
- ^ „Catholicos of All Armenians”. armenianchurch.org. Mother See of Holy Etchmiadzin. Архивирано из оригинала 10. 2. 2015. г. Приступљено 7. 6. 2017.
- ^ „Armenian Apostolic Church (Mother See of Holy Etchmiadzin) — World Council of Churches”. oikoumene.org (на језику: енглески).
- ^ Khojoyan, Sara (16. 10. 2009). „Armenian in Istanbul: Diaspora in Turkey welcomes the setting of relations and waits more steps from both countries”. ArmeniaNow.com. Архивирано из оригинала 1. 1. 2017. г. Приступљено 5. 1. 2013.
- ^ „CNEWA – The Syrian Orthodox Church”. cnewa.org. Архивирано из оригинала 19. 3. 2016. г. Приступљено 12. 3. 2019.
- ^ „Syrian Orthodox Patriarchate of Antioch and All the East – World Council of Churches”. oikoumene.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 3. 2018. г. Приступљено 12. 3. 2019.
- ^ Fahlbusch, Erwin; Lochman, Jan Milic; Mbiti, John S.; Vischer, Lukas; Bromiley, Geoffrey William (2003). The Encyclopedia of Christianity (Encyclopedia of Christianity) Volume 5. Wm. B. Eerdmans Publishing Company. стр. 285. ISBN 0-8028-2417-X.
- ^ „Eritrean Orthodox Tewahedo Church — World Council of Churches”. oikoumene.org (на језику: енглески).
- ^ „Malankara Orthodox Syrian Church — World Council of Churches”. oikoumene.org (на језику: енглески).
- ^ „April 2020 General Conference News and Announcements”. Lds.org. Архивирано из оригинала 17. 4. 2020. г. Приступљено 16. 4. 2020.
- ^ Communication Services of Community of Christ, Independence Mo. „Community of Christ General Denominational Information”. Cofchrist.org. Архивирано из оригинала 25. 7. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ „About Jehovah's Witnesses”. JW.org. 2017. Архивирано из оригинала 16. 4. 2018. г. Приступљено 28. 3. 2018.
- ^ Bueza, Michael. „MAP: Iglesia ni Cristo in the Philippines”. Rappler. Архивирано из оригинала 8. 8. 2016. г. Приступљено 21. 7. 2016.
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 11. 5. 2012. г. Приступљено 22. 9. 2018.
- ^ „Adherents.com”. Adherents.com. Архивирано из оригинала 5. 8. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ Skinner, Donald E. „membership growth in uua slows down”. uuworld.org. Архивирано из оригинала 26. 9. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011.
- ^ а б Rodriguez, Manuel Fernandez. „Eastern Protestant and Reformed Churches "a historical and ecumenical look"”.
- ^ Werff, Lyle L. Vander (1977). Christian Mission to Muslims: The Record: Anglican and Reformed Approaches in India and the Near East, 1800-1938 (на језику: енглески). William Carey Library. ISBN 978-0-87808-320-6.
- ^ Bebis, Fr. Vassilios. „The Divine Liturgy of Saint John Chrysostom, used by the Ukrainian Lutheran Church, and its missing elements”.
- ^ „Heritage – Malankara Mar Thoma Syrian Church”.
- ^ Fenwick, John R. K. „Mar Thoma Syrian Church (Malankara)”. Gorgias Encyclopedic Dictionary of the Syriac Heritage: Electronic Edition.
- ^ „Mar Thoma Syrian Church of Malabar – World Council of Churches”. oikoumene.org (на језику: енглески).
- ^ The Eastern Catholic Churches 2017 Архивирано 2018-10-24 на сајту Wayback Machine Ronald Roberson. „The Eastern Catholic Churches 2017” (PDF). Catholic Near East Welfare Association. Архивирано из оригинала (PDF) 2018-10-24. г. Приступљено 2019-08-10. Retrieved December 2010. Information sourced from Annuario Pontificio 2017 edition.
- ^ „Holy Apostolic Catholic Assyrian Church of the East — World Council of Churches”. oikoumene.org.