Аутокефална црква
Аутокефална црква је самостална помјесна црква унутар Православне цркве, а која је административно и канонски потпуно независна од других помјесних цркава.
Прве аутокефалне цркве су се појавиле у процесу изолације између Цариградске патријаршије и митрополија у провинцијама Византијског царства.
Садржај |
15 аутокефалних цркава [уреди]
- Цариградска патријаршија;
- Александријска православна црква;
- Антиохијска православна црква;
- Јерусалимска православна црква;
- Руска православна црква;
- Српска православна црква;
- Грузијска православна црква;
- Румунска православна црква;
- Бугарска православна црква;
- Кипарска православна црква;
- Грчка православна црква;
- Албанска православна црква;
- Пољска православна црква;
- Чехословачка православна црква;
- Америчка православна црква.
Постоје такође православне аутономне цркве, које су потчињене некој аутокефалној цркви (нпр. Православна охридска архиепископија је потчињена Српској православној цркви). Јединствена Православна црква је организована у 15 аутокефалних и 6 аутономних цркава, и то представља особеност православља.
Аутокефалност и аутономност [уреди]
Аутокефалност не треба мијешати са црквеном аутономијом. Статус аутономије разликује се од аутокефалности у томе што поглавар аутономне цркве након избора мора бити потврђен од стране поглавара надлежне аутокефалне цркве. Аутокефална црква има свој самостални помјесни или архијерејски сабор, и она је равна свим сестринским аутокефалним црквама. Аутономна црква такође има свој сабор, и њени епископи улазе и у састав сабора киријархалне цркве. Епископи аутономне цркве самостално бирају свог поглавара, али њихов избор мора потврдити киријархални поглавар. Поглавар аутономне цркве прима Свето миро од киријархалног поглавара, и његово се име на молитвама спомиње друго, одмах након имена поглавара аутокефалне цркве.
