Хронологија Априлског рата 8. април 1941.

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
8. април 1941.
Део Априлског рата (Други светски рат)

Правци наступања немачких снага током Априлског рата.
Време8. април 1941.
Место
Краљевина Југославија
Исход Продор Немаца у Србију из Бугарске, даље напредовање у Словенији и Македонији
Територијалне
промене		 освојен Пирот, Прилеп и Велес на југу, освојен Марибор и Вировитица на северу

8. април 1941. је био трећи дан Априлског рата, сукоба између сила Осовине и Краљевине Југославије у Другом светском рату.

Ток операција[уреди | уреди извор]

Србија[уреди | уреди извор]

На фронту 5. армије[уреди | уреди извор]

Немачка прва оклопна група (3 дивизије) прешла је у напад из Бугарске у 5 сати и 30 минута: Топличка дивизија није издржала напад и уз тешке губитке повлачила се пред 11. оклопном дивизијом која је заузела Пирот. Немачка 294. пешадијска дивизија и 4. брдска дивизија после тешких борби заузеле су утврђене положаје северно од друма Цариброд-Пирот, заробивши већи део Топличке дивизије и принудивши остатке да се повуку према Сврљигу.

Због изузетно лошег стања на фронту, командант југословенске 5. армије наредио је да се у ноћи 8. априла, 5. армија повуче на леву обалу Јужне Мораве. Штаб 5. армије је под окриљем ноћи измештен из Нишке Бање у Крушевац.[1]

Македонија[уреди | уреди извор]

Немачка 9. оклопна дивизија заузела је Стари Качаник и Тетово, а 73. пешадијска дивизија заузела је Прилеп, док се СС моторизована дивизија Адолф Хитлер пребацила у Велес. За то време 2. оклопна дивизија продрла је поред Дојранског језера у Грчку и заузела Килкис. Остаци југословенске војске (Брегалничка и Шумадијска дивизија) делом су одступили у Грчку или према Битољу, а делом су заробљени.

Качаник[уреди | уреди извор]

У клисури Качаника, јужно од Куманова, 1. бомбардерски пук југословенског РВ напао је колону 9. оклопне дивизије. 12 југословенских лаких бомбардера Бристол Бленим је полетело из Бијељине и дејствовало по немачкој оклопној дивизији код Страцина и тада су непријатељу нанети велики губици, који га ипак нису успели зауставити.
У самоубилачком нападу на немачке тенкове погинули су:

  • пуковник Фердо Градишник (1899—1941)[2], командант пука
  • пилот-извиђач поручник Ђорђе Стевановић (1909—1941)[2], командант 204. ескадриле
  • пилот-наредник Живан Јовановић.[3]

Албански фронт[уреди | уреди извор]

На фронту према Албанији, изузев Вардарске дивизије која је због пада Скопља и угрожености позадине обуставила напад, југословенска офанзива се наставила: Зетска дивизија продрла је друмом Подгорица-Скадар 10 км у дубину албанске територије, Комски одред је прешао Проклетије и продро у Албанију где је заузео село Пуку, а Косовска дивизија је широким фронтом избила на Дрим. Због брзог продора немачких трупа код Скоплља, команда југословенске 3. армије није успела да успостави везу са Вардарском, Ибарском и Шумадијском дивизијом.

Словенија и Хрватска[уреди | уреди извор]

На фронту 4. армије[уреди | уреди извор]

На делу фронта који је држала Славонска дивизија, немачке снаге су у ноћи 7/8. априла форсирале реку Драву и одбациле 393. резервни пук према Вировитици, заузевши при том село Басју. Војници 108. пешадијског пука Славонске дивизије су се побунили и заједно са јединицама 4. допунског пука самовољно напустили положај и повукли се ка Бјеловару где су преузели власт.[4] На сектору Савске дивизије предузет је безуспешни контранапад у правцу Ђекењеша. Дефетизам који је захватио Славонску дивизију, захватио је и 36. пешадијски пук Савске дивизије из кога су, до краја дана, дезертирала два батаљона. Немачка 14. оклопна дивизија заузела је Вировитицу.

На фронту 7. армије[уреди | уреди извор]

132. пешадијска дивизија заузела је Марибор. Грађани Марибора су са одушевљењем дочекали немачке јединице.[5] Југословенска војска порушила је све мостове у Марибору, а срушен је и мост у Орможу. Италијанска 3. алпска група заузела је Крањску Гору.[6] У Ратном дневнику немачке 2. армије, дана 8. априла 1941.год., приликом процене снаге југословенских јединица које су биле насупрот 2. армији, уписано је следеће: "Непријатељским трупама које се налазе према 2. армији је јако умањена борбена вредност због присутности великог броја Хрвата и Словенаца у јединицама."[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Априлски рат 1941, Зборник докумената, Књига 2, Војноисторијски институт, Београд, 1987, Прилог бр. 1 „Операцијски дневник Штаба врховне команде Југословенске војске од 6. до 14. априла 1941.год." стр. 823.
  2. ^ а б Гажевић 1974, стр. 274 (књига 3) harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFГажевић1974 (help)
  3. ^ Босанац 1964, стр. 74–76
  4. ^ Априлски рат 1941, Зборник докумената, Књига 2, Војноисторијски институт, Београд, 1987, Прилог бр. 1 „Операцијски дневник Штаба врховне команде Југословенске војске од 6. до 14. априла 1941.год." стр. 826.
  5. ^ Априлски рат 1941, Зборник докумената, Књига 2, Војноисторијски институт, Београд, 1987, Прилог бр. 4 „Ратни дневник немачке 2. армије од 28.марта до 24.априла 1941.год." стр. 919.
  6. ^ Гажевић 1974, стр. 189 (књига 1) harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFГажевић1974 (help)
  7. ^ Априлски рат 1941, Зборник докумената, Књига 2, Војноисторијски институт, Београд, 1987, Прилог бр. 4 „Ратни дневник немачке 2. армије од 28.марта до 24.априла 1941.год." стр. 921.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 1). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 189. 
  • Босанац, Мирко (1964). Udar na Jugoslaviju : dvanaest dana aprilskog rata 1941. godine. Београд: Седма сила. COBISS.SR 32004871
  • Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 3). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 274. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хронологија_Априлског_рата_8._април_1941.&oldid=27044907”