Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током марта месеца 1945. године:

← фебруар · Хронологија Народноослободилачке борбе у 1945. години · април →

1 · 2 · 3 · 4 · 5 · 6 · 7 · 8 · 9 · 10 · 11 · 12 · 15 · 16 · 17 · 18 · 19 · 20 · 21 · 22 · 24 · 25 · 27 · 28 · 30 · 31

1. март[уреди | уреди извор]

Указом маршала Југославије Јосипа Броза Тита Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије (НОВ и ПОЈ) реорганизовани у Југословенску армију (ЈА), а Морнарица НОВЈ у Југословенску морнарицу. Истим указом Врховни штаб НОВ и НОЈ је реорганизован и преименован у Генералштаб ЈА, као непосредни орган Повереништва народне одбране Националног комитета ослобођења Југославије (НКОЈ).^[1]^[2]

2. март[уреди | уреди извор]

Краљ Петар II Карађорђевић, под притиском Влада Велике Британије и САД, именовао је три члана Регентског савета (намесништво), на који је 20. јануара пренео своју власт - Срђан Будисављевић, Анте Мандић и Душан Сернец.
У Београду, у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“ на Калемегдану отворена Комеморативна изложба посвећена сликарима страдалим у Народноослободилачком рату - Јурици Рибару (1918—1943), Бори Баруху (1911—1942), Даниелу Озмо (1912—1942), Сави Шумановићу (1896—1942), Богдану Шупуту (1914—1942), С. Пекићу, М. Новаковићу и Д. Вучковићу.

5. март[уреди | уреди извор]

У Београду Јосип Броз Тито поднео Председништву АВНОЈ-а оставку на место председника Националног комитета ослобођења Југославије (НКОЈ). Овим је у складу са договором „Тито-Шубашић“ престао да постоји НКОЈ, а његови чланови су укључени у Привремену владу ДФЈ, која је формирана 7. марта.
У Београду др Иван Шубашић поднео Регентском савету оставку на место председника Владе Краљевине Југославије у егзилу. Овим је у складу са договором „Тито-Шубашић“ престала да постоји Влада у егзилу, а њени чланови су укључени у Привремену владу ДФЈ, која је формирана 7. марта.

6. март[уреди | уреди извор]

Регентски савет поверио мандат за стварање нове владе маршалу Југославије Јосипу Брозу Титу.

7. март[уреди | уреди извор]

У Београду формирана Привремена влада Демократске Федеративне Југославије у коју су укључени чланови НКОЈ-а и Владе у егзилу. Ова Влада постојала је до 1. децембра када је, после избора за Уставотворну скупштину формирана нова Влада.

8. март[уреди | уреди извор]

У свим ослобођеним местима широм Југославије одржани зборови, митинзи и приредбе поводом 8. марта - Међународног дана жена.

9. март[уреди | уреди извор]

Привремена влада ДФЈ донела „Декларацију“ којом се обавезала да ће настави борбу против окупатора, да ће поштовати одлуке Другог заседања АВНОЈ-а, да ће по ослобођењу земље спровести изборе за Уставотворну скупштину и др. Исто вече ову Декларацију је на Радио Београду прочитао председник Владе Јосип Броз Тито.

12. март[уреди | уреди извор]

У Београд стигао Ралф Скрајн Стивенсон, први амбасадор Уједињеног Краљевства у Демократској Федеративној Југославији.

13. март[уреди | уреди извор]

У Приштини албански националиста Хаки Таха извршио атентат у коме је убијен Миладин Поповић (1910—1945), секретар Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију.^[3]^[4]

14. март[уреди | уреди извор]

У Београду одржана Земљаска конференција Земљорадничке странке др Драгољуба Јовановића на којој је одлучено да ова странка ступи у Јединствени народноослободилачки фронт Србије.

15. март[уреди | уреди извор]

Издавачко предузеће „Просвета“ објавило роман Иве Андрића „На Дрини ћуприја“ (за ово дело настало за време окупације, Андрић је 1961. године добио Нобелову награду).

20. март[уреди | уреди извор]

Влада Уједињеног Краљевства признала Привремену владу ДФЈ. Њен амбасадор стигао је у Београд 12. марта, још пре званичног признања.
У Београд стигао Ј. В. Садичков, први амбасадор Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР) у Демократској Федеративној Југославији.

24. март[уреди | уреди извор]

У Београду потписан споразум између Привремене владе ДФЈ и делегације Уједињених народа за помоћ и обнову (енгл. United Nations Relief and Rehabilitation Administration - UNRRA). Споразум је предвиђао снабдевање Југославије храном, лековима, обућом, одећом, као и добрима и стручњацима за помоћ у обнови пољопривреде, индустрије и саобраћаја.^[5]

25—29. март[уреди | уреди извор]

У Новом Пазару одржана седница Антифашистичког већа народног ослобођења Санџака (АВНОС) на којој је одлучено да се прибојски, милешевски, златарски, сјенички, дежевски и штавички срез припоје Федералној Држави Србији, а да се пљеваљски и бјелопољски срез припоје Федералној Држави Црној Гори. На истој седници одлучено је да се АВНО Санџака распусти, а да се његови већници, из срезова који су припали Србији, образују скупштину и изаберу Извршни одбор.

27. март[уреди | уреди извор]

У Београду на Позоришном тргу, поводом четврте годишњице догађаја од 27. марта, одржан митинг на ком је учествовало око 250.000 људи. Са балкона зграде Народног позоришта окупљенима се обратио и маршал Југославије Јосип Броз Тито.
У Приштини 27. и 28. марта, у циљу смиривања стања на Косову и Метохији узрокованог побуном балистичких група, одржана Конференција око 400 делегата, представника албанског народа из свих крајева КиМ, ради формирања Албанског националног комитета за Косово и Метохију (алб. Shqiptar Komiteti Kombëtar për Kosovë dhe Metohi). чије су основне линије активности биле залагање за национална права, економски, политички и културни развој и еманципацију Албанаца на Косову и Метохији. На Конференцији је изабран Пленум комитета од 114 и Секретеријат од 10 чланова. За председника Комитета изабран је Фадиљ Хоџа, а за секретара Џавид Нимани.^[6]

28. март[уреди | уреди извор]

Влада Сједињених Америчких Држава признала Привремену владу ДФЈ. Њен амбасадор стигао је у Београд 31. марта.

29. март[уреди | уреди извор]

Влада Совјетског Савеза признала Привремену владу ДФЈ. Њен амбасадор стигао је у Београд 20. марта, још пре званичног признања.

31. март[уреди | уреди извор]

У Београд стигао Ричард Патерсон, први амбасадор Сједињених Америчких Држава (САД) у Демократској Федеративној Југославији.

У току марта[уреди | уреди извор]

У Срему отпочела добровољна радна акција под називом „Све за Срем - сви за Срем“. Ова акција покренута је ради подизања порушених и попаљених сремских села, од којих су многа била спаљена до темеља. Ова села страдала су највећим делом током вођења Сремског фронта. Према подацима Главног Народноослободилачког одбора Војводине оштећења од 95-100% претрпела су села: Батровци, Лединци, Сремска Рача, Босут, Грабово, Бешеновачки Прњавор и Стари Дивош.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Hronologija 2 1980, стр. 336.
^ Hronologija NOB 1964, стр. 1079.
^ Hronologija 2 1980, стр. 339.
^ Hronologija NOB 1964, стр. 1089.
^ Hronologija 2 1980, стр. 341.
^ Hronologija 2 1980, стр. 342.

Литература[уреди | уреди извор]

Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963. COBISS.SR 54157575
Hronologija oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije 1941—1945. Beograd: Vojnoistorijski institut. 1978. COBISS.SR 50018311
Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 49272583
Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985. COBISS.SR 68649479

[FOOTNOTEHronologija_21980336-1] Hronologija 2 1980, стр. 336.

[FOOTNOTEHronologija_NOB19641079-2] Hronologija NOB 1964, стр. 1079.

[FOOTNOTEHronologija_21980339-3] Hronologija 2 1980, стр. 339.

[FOOTNOTEHronologija_NOB19641089-4] Hronologija NOB 1964, стр. 1089.

[FOOTNOTEHronologija_21980341-5] Hronologija 2 1980, стр. 341.

[FOOTNOTEHronologija_21980342-6] Hronologija 2 1980, стр. 342.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

п р у Хронологија КП Југославије, Народноослободилачке борбе и ФНР Југославије 1940—1949.
Хронологија Радничког покрета и КП Југославије, Народноослободилачке борбе и ФНР Југославије од 1940. до 1949. године.
1940. година	Јануар ’40 Фебруар ’40 Март ’40 Април ’40 Мај ’40 Јун ’40 Јул ’40 Авгсут ’40 Септембар ’40 Октобар ’40 Новембар ’40 Децембар ’40
1941 — 1941.	Јануар ’41 Фебруар ’41 Март ’41 Април ’41 Мај ’41 Јун ’41 Јул ’41 Август ’41 Септембар ’41 Октобар ’41 Новембар ’41 Децембар ’41
1942. година	Јануар ’42 Фебруар ’42 Март ’42 Април ’42 Мај ’42 Јун ’42 Јул ’42 Август ’42 Септембар ’42 Октобар ’42 Новембар ’42 Децембар ’42
1943. година	Јануар ’43 Фебруар ’43 Март ’43 Април ’43 Мај ’43 Јун ’43 Јул ’43 Август ’43 Септембар ’43 Октобар ’43 Новембар ’43 Децембар ’43
1944. година	Јануар ’44 Фебруар ’44 Март ’44 Април ’44 Мај ’44 Јун ’44 Јул ’44 Август ’44 Септембар ’44 Октобар ’44 Новембар ’44 Децембар ’44
1945 — 1945.	Јануар ’45 Фебруар ’45 Март ’45 Април ’45 Мај ’45 Јун ’45 Јул ’45 Авгсут ’45 Септембар ’45 Октобар ’45 Новембар ’45 Децембар ’45
1946. година	Јануар ’46 Фебруар ’46 Март ’46 Април ’46 Мај ’46 Јун ’46 Јул ’46 Август ’46 Септембар ’46 Октобар ’46 Новембар ’46 Децембар ’46
1947. година	Јануар ’47 Фебруар ’47 Март ’47 Април ’47 Мај ’47 Јун ’47 Јул ’47 Август ’47 Септембар ’47 Октобар ’47 Новембар ’47 Децембар ’47
1948. година	Јануар ’48 Фебруар ’48 Март ’48 Април ’48 Мај ’48 Јун ’48 Јул ’48 Август ’48 Септембар ’48 Октобар ’48 Новембар ’48 Децембар ’48
1949. година	Јануар ’49 Фебруар ’49 Март ’49 Април ’49 Мај ’49 Јун ’49 Јул ’49 Август ’49 Септембар ’49 Октобар ’49 Новембар ’49 Децембар ’49