Хронологија ФНРЈ и КПЈ новембар 1946.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Демократској Федеративној Југославији (ДФЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току новембра месеца 1946. године.

← октобар · Хронологија ФНРЈ и КПЈ током 1946. године · децембар →

3. новембар[уреди | уреди извор]

На територији Народне Републике Црне Горе одржани избори за Уставотворну скупштину НР Црне Горе, на којима је гласало 181.654 гласача (96,38%), а највећи број гласова освојили су кандидати Народног фронта Црне Горе.^[1]
У Београду у оквиру предизборне кампање за Уставотворну скупштину НР Србије одржан митинг на коме је пред око 250.000 грађана говорио маршал Јосип Броз Тито.^[2]

7. новембар[уреди | уреди извор]

У оквиру прославе двадесетдевете годишњице Велике октобарске социјалистичке револуције пуштена је у рад пруга Брчко—Бановићи (коју су од 1. маја градиле омладинске радне бригаде), као и завршени радови на изградњи „Панчевачког моста“ (изграђен 1935, а порушен 1941) преко Дунава, код Београда (мост је свечано отворен 29. новембра поводом Дана Републике).^[1]^[3]
У Београд стигао први воз са новоизграђене пруге Брчко—Бановићи, који су на железничкој станици у Београду дочекао велики број грађана, међу којима највиши руководиоци ФНР Југославије, НР Србије и града Београда. Истог дана председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито је у Белом двору примио руководиоце и градитеље пруге.^[1]

9. новембар[уреди | уреди извор]

У Београду Председник Владе ФНРЈ примио привредну делегацију Чехословачке у којој су били чехословачки министар индустрије Бухмил Лаушман и повереник за трговину при словачком народном већу др Јан Пула. Овом састанку присуствовао је и председник Привредног савета и министар индустрије у Влади ФНРЈ Борис Кидрич.^[4]

10. новембар[уреди | уреди извор]

На територији Народне Републике Србије одржани избори за Уставотворну скупштину НР Србије, на којима су највећи број гласова освојили су кандидати Народног фронта Србије.^[1]^[3]
На територији Народне Републике Хрватске одржани избори за Уставотворни сабор НР Хрватске, на којима су највећи број гласова освојили кандидати Народног фронта Хрватске.^[1]

11. новембар[уреди | уреди извор]

У Сарајеву одржана прва седница новоизабране Уставотворне скупштине Народне Републике Босне и Херцеговине, на којој су потврђене све одлуке донете на Првом, Другом и Трећем заседању Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Босне и Херцеговине, као и сва акта која је донела Народна скупштина Босне и Херцеговине и њено Председништво.^[5]

14. новембар[уреди | уреди извор]

У Југославију се вратио патријарх Гаврило Дожић поглавар Српске православне цркве (СПЦ).^[3]

16. новембар[уреди | уреди извор]

У Београду, од 16. до 18. новембра, одржан Четврти проширени пленум Главног одбора Јединствених синдиката радника и намештеника Југославије (ЈСРНЈ), на коме су поднети реферати О културно-просветном раду, фискултури и спорту у синдикалним организацијама и О организационим проблемима синдиката и о социјалном осигурању и донета одлука да се име Главног одбора ЈСРНЈ промени у Централни одбор Јединствених синдиката Југославије (ЈСЈ).^[1]

17. новембар[уреди | уреди извор]

У Београду, од 17. до 19. новембра, одржан Први конгрес књижевника Југославије на коме је Уводни реферат О нашој књижевности, њеном положају и њеним задацима данас одржао Радован Зоговић. Конгрес је донео Статут и изабрао Управу Друштва књижевника Југославије (касније Савез књижевника Југославије), за чијег је председника изабран Иво Андрић.^[6]^[3]

18. новембар[уреди | уреди извор]

У Љубљани одржана прва седница новоизабране Уставотворне скупштине Народне Републике Словеније (словен. Ustavodajno skupščino Ljudske Republike Slovenije) на којој је усвојен Пословник и Закон о Президијуму Уставотворне скупштоне НР Словеније.^[6]

20. новембар[уреди | уреди извор]

У Титограду одржана прва седница новоизабране Уставотворне скупштине Народне Републике Црне Горе, на којој су потврђене све одлуке донете на Првом, Другом и Трећем заседању ЗАВНО Црне Горе, као и сва акта која је донела Народна скупштина Црне Горе и њено Председништво. Уставотворна скупштина је образовала своја радна тела — пет обора и изабрала нове чланове Президијума Уставотворне скупштине НР Црне Горе, за чијег председника је изабран Милош Рашовић.^[6]
Президијум Уставотворне скупштине НР Словеније именовао нову Владу НР Словеније на челу са председником Миха Маринком.^[6]

22. новембар[уреди | уреди извор]

У Београду одржано заседање новоизабране Уставотворне скупштине Народне Републике Србије, на којој је изабрана нову Влада за чијег председник је поново био изабран Благоје Нешковић.^[6]^[3]

24. новембар[уреди | уреди извор]

У Новом Саду одржана пленарна седница Централне управе Савеза пољопривредних радника и намештеника Југославије, на којој је расправљано о постигнутим резултатима у периоду од 1944. до 1946. и усвојени циљеви даљег рада — повећање пољопривредне производне у 1947. години. На седници су донете и одлуке о увођењу радног времена на државним пољопривредним имањима, да се заведе такмичарски систем рада и да се организују курсеви из агрономије и предавања из опште културе.^[6]

27. новембар[уреди | уреди извор]

У Београду представници НР Албаније и ФНРЈ потписали Уговор о усклађивању привредних планова, Уговор о царинској унији и Уговор о изједначавању валута између Југославије и Албаније. Ови Уговори потврђени су на Пленуму ЦК КП Албаније, одржаном 20. децембра и на седници Президијума Народне скупштине ФНРЈ, одржаној 27. децембра.^[4]^[3]

28. новембар[уреди | уреди извор]

У Загребу, од 28. новембра до 3. децембра, одржана прва седница новоизабраног Уставотворног сабора Народне Републике Хрватске, на којој је изабран Президијум Уставотворног сабора НР Хрватске, на челу са Владимиром Назором и нова Влада НР Хрватске, на челу са др Владимиром Бакарићем.^[6]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Hronologija 3 1980, стр. 38.
^ Hronologija Tito 1978, стр. 111.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Историја Србије 2004.
^ ^а ^б Hronologija Tito 1978, стр. 112.
^ „Parlamentarizam u Bosni i Hercegovini u periodu 1945.–1990.”. www.parlament.ba. n.d.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Hronologija 3 1980, стр. 39.

Литература[уреди | уреди извор]

Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963. COBISS.SR 54157575
Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985. COBISS.SR 68649479
Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004. COBISS.SR 119075084

[FOOTNOTEHronologija_3198038-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Hronologija 3 1980, стр. 38.

[FOOTNOTEHronologija_Tito1978111-2] Hronologija Tito 1978, стр. 111.

[FOOTNOTEИсторија_Србије2004-3] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Историја Србије 2004.

[FOOTNOTEHronologija_Tito1978112-4] а ^б Hronologija Tito 1978, стр. 112.

[5] „Parlamentarizam u Bosni i Hercegovini u periodu 1945.–1990.”. www.parlament.ba. n.d.

[FOOTNOTEHronologija_3198039-6] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Hronologija 3 1980, стр. 39.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

п р у Хронологија КП Југославије, Народноослободилачке борбе и ФНР Југославије 1940—1949.
Хронологија Радничког покрета и КП Југославије, Народноослободилачке борбе и ФНР Југославије од 1940. до 1949. године.
1940. година	Јануар ’40 Фебруар ’40 Март ’40 Април ’40 Мај ’40 Јун ’40 Јул ’40 Авгсут ’40 Септембар ’40 Октобар ’40 Новембар ’40 Децембар ’40
1941 — 1941.	Јануар ’41 Фебруар ’41 Март ’41 Април ’41 Мај ’41 Јун ’41 Јул ’41 Август ’41 Септембар ’41 Октобар ’41 Новембар ’41 Децембар ’41
1942. година	Јануар ’42 Фебруар ’42 Март ’42 Април ’42 Мај ’42 Јун ’42 Јул ’42 Август ’42 Септембар ’42 Октобар ’42 Новембар ’42 Децембар ’42
1943. година	Јануар ’43 Фебруар ’43 Март ’43 Април ’43 Мај ’43 Јун ’43 Јул ’43 Август ’43 Септембар ’43 Октобар ’43 Новембар ’43 Децембар ’43
1944. година	Јануар ’44 Фебруар ’44 Март ’44 Април ’44 Мај ’44 Јун ’44 Јул ’44 Август ’44 Септембар ’44 Октобар ’44 Новембар ’44 Децембар ’44
1945 — 1945.	Јануар ’45 Фебруар ’45 Март ’45 Април ’45 Мај ’45 Јун ’45 Јул ’45 Авгсут ’45 Септембар ’45 Октобар ’45 Новембар ’45 Децембар ’45
1946. година	Јануар ’46 Фебруар ’46 Март ’46 Април ’46 Мај ’46 Јун ’46 Јул ’46 Август ’46 Септембар ’46 Октобар ’46 Новембар ’46 Децембар ’46
1947. година	Јануар ’47 Фебруар ’47 Март ’47 Април ’47 Мај ’47 Јун ’47 Јул ’47 Август ’47 Септембар ’47 Октобар ’47 Новембар ’47 Децембар ’47
1948. година	Јануар ’48 Фебруар ’48 Март ’48 Април ’48 Мај ’48 Јун ’48 Јул ’48 Август ’48 Септембар ’48 Октобар ’48 Новембар ’48 Децембар ’48
1949. година	Јануар ’49 Фебруар ’49 Март ’49 Април ’49 Мај ’49 Јун ’49 Јул ’49 Август ’49 Септембар ’49 Октобар ’49 Новембар ’49 Децембар ’49