Хронологија ФНРЈ и КПЈ јануар 1948.

С Википедије, слободне енциклопедије
Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године
Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току јануара месеца 1948. године.


← децембар '47. Хронологија ФНРЈ и КПЈ током 1948. године фебруар →
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31


1. јануар[уреди | уреди извор]

2. јануар[уреди | уреди извор]

3. јануар[уреди | уреди извор]

  • Влада ФНРЈ поднела Секретеријату Организације Уједињених нација предлог да на дневни ред наредног заседања Економског и социјалног савета стави питање штете коју ФНР Југославији причињавају Сједињене Америчке Државе задржавањем њеног злата.[1]
  • У Београду председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито, у присуству помоћника министра спољних послова Алеша Беблера, примио америчког амбасадора у ФНРЈ Кевендиша Кенона, са којим је водио разговоре о општим, а нарочито привредним односима између ФНРЈ и САД.[2]

почетак јануара[уреди | уреди извор]

  • У Београду председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито примио совјетског амбасадора у ФНРЈ Анатолија Михаиловича Лаврентијева, који му је уручио телеграм Јосифа Стаљина, генералног секретара ЦК СКП(б) у коме је захтевано — „да неко из Политбироа, по могућству Милован Ђилас дође у Москву да би се расправила нека текућа питања“.

5. јануар[уреди | уреди извор]

  • У Београду председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито, у присуству помоћника министра спољних послова Алеша Беблера, примио румунског амбасадора Т. Рудека, са којим је разговарао о променама у Народној Републици Румунији (30. децембра 1947. је укинута монархија и проглашена република).[2]

8. јануар[уреди | уреди извор]

Московски Кремљ

10. јануар[уреди | уреди извор]

13. јануар[уреди | уреди извор]

  • У селу Дмбени, код Костура у Егејској Македонији одржан Први конгрес Народноослободилачког фронта Македонаца из Егејске Македоније, коме је присуствовало 500 делегата. Током Конгреса поднета су два реферата — Организациони и политички реферат о дoтадашњој делатности и задацима организације, поднео је политички секретар Михаило Керамикчијев и О делатности Антифашистичког фронта жена Вера Николова, док је Паскал Митревски дао образложење Програма и Статута Нароодноослободилачког фронта. Конгрес је усвојио Програм и Статут Народног фронта и донео Резолуцију под називом Македонски народ ће дати све своје снаге у борби за независност, демократију и равноправност. На крају рада Конгреса изабран је Главни одбор од 35 чланова и 15 заменика. Народноослободилачки фронт Македонаца имао је велики утицај на Македонце у Егејској Македонији и њихово учешће у Грчком грађанском рату, где се у редовима Демократске армије Грчке борило око 20.000 Македонаца.[1]

средина јануара[уреди | уреди извор]

19. јануар[уреди | уреди извор]

  • Основан Савез сељачких радних задруга Народне Републике Хрватске. Оснивачкој скупштини присуствовало је 159 делегата сељачких радних задруга, као и 30 представника 30 задруга које су се оснивале. Основни задаци стављени пред чланове Савеза сељачких задруга били су унапређење пољопривреде, развитак локалне привреде и подизање материјалног и културног живота сељака-задругара.[4]
  • У Скопљу, од 19. до 25. јануара, пред Окружним судом одржано суђење против 17 припадника шпијунско-терористичке организације „Јуџел“, који су уз финансијску помоћ из иностранства покушали да дестабилизују Народну Републику Македонију. Свих 17 оптужених су током окупације били сарадници окупатора, а вође организације — Исак Шуаип, Алија Али, Јакуб Назми и Адем Адем осуђени су на смртну казну, а остали оптужени на временске казне.[4]

23. јануар[уреди | уреди извор]

25. јануар[уреди | уреди извор]

  • У Београду, од 25. до 27. јануара, одржан Други конгрес Антифашистичког фронта жена Југославије (АФЖ), коме су поред делегата присуствовали маршал Тито и делегати иностраних женских организација. На Конгресу су разматрани Реферат о задацима антифашисткиња Југославије и Реферат о резултатима рада АФЖ и неким организационим проблемима. Конгрес је усвојио Статут АФЖ и донео три Резолуције, у којима се позивају жене у борбу за мир и против ратних хушкача, да узму активно учешће у привредном животу земље и у васпитању деце. На крају Конгреса изабран је Централни одбор, са 174 члана и Извршни одбор, са 41 чланом. На првом састанку Извршног одбора, одржаном 31. јануара 1948. године за председника Централног одбора АФЖ изабрана је Вида Томшич.[3][4][2]

28. јануар[уреди | уреди извор]

  • У Загребу, од 28. до 30. јануара, одржано Прво саветовање новинара словенских земаља, које је отворио председник Општесловенског комитета Божидар Масларић.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
  • Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978.  COBISS.SR 50094343
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
  • Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167
  • Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48703239
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479
  • Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004.  COBISS.SR 119075084