Хронологија ФНРЈ и КПЈ март 1946.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Демократској Федеративној Југославији (ДФЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току марта месеца 1946. године.

← фебруар · Хронологија ФНРЈ и КПЈ током 1946. године · април →

3. март[уреди | уреди извор]

Грађани Ријеке се на изборима, на којима је гласало 94,9% гласача, изјаснили за прикључење њиховог града Југославији. Одлуком Париске мировне конференције, која је ступила на снагу фебрура 1947. Ријека, као и цела Истра, ушле су у састав НР Хрватске.^[1]
Председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито издао наредбу да се из заробљеничких логора пусте сва лица југословенских народности — која су заробљена као припадници непријатељских војних формација, а против којих се није водио кривични поступак.^[1]^[2]

8. март[уреди | уреди извор]

Народно собрање Македоније донело Закон о именовању Народне Републике Македоније којим је Демократска Федерална Македонија променила назив у Народна Република Македонија, Народно собрање Македоније у Собрање НР Македоније, Председништво Народног собрања Македоније у Президијум Собрања НР Македоније и Народна влада Македоније у Влада НР Македоније.^[1]

12. март[уреди | уреди извор]

У околини Вишеграда, оперативци Одељења за заштиту народа (ОЗНА), предвођени Светоликом Лазаревићем Лазом и Милованом Батом Пејановићем, прерушени у четнике и уз помоћ Николе Калабића (који је ухапшен децембра 1945), успели да пронађу и ухапсе Драгољуба Дражу Михаиловића, бившег армијског генерала Југословнске војске, министра војске у избегличкој влади и начелника штаба Врховне команде Југословенске војске у отаџбини. Вест о хапшењу Михаиловића остала је у тајности све до 24. марта, када је на заседању Народне скупштине ФНРЈ, министар унутрашњих послова ФНРЈ Александар Ранковић објавио ову тада сензационалну вест.
Председник Владе ФНРЈ маршал Јосип Броз Тито отпутовао у службену посету Републици Пољској, у којој је боравио од 14. до 19. марта. Током посете, сусрео са председником Владе народног јединства Пољске Едвардом Осупка-Моравским, као и потпредседницима — Владиславом Гомулком и маршалом Михалом Жимјерским. На крају посете, 18. марта Тито је са пољским руководством потписао Уговор о пријатељству и узајамној помоћи између ФНРЈ и Пољске, који је раскинут 1948, након доношења Резолуције Информбироа.^[3]^[2]

14. март[уреди | уреди извор]

У Скопљу, због неслагања са југословенским руководством око питања економско-политичке независности Македоније, Методије Андонов Ченто поднео оставку на место председника Председништва Народног собрања Македоније. На овој функцији, привремено га је заменио Дмитар Влахов, потпредседник Председништва Народног собрања, а 17. јуна за председника Председништва изабран је Благоја Фотев.

18. март[уреди | уреди извор]

У Београду, 18. и 19. марта, одржан Први конгрес шпанских добровољаца, који су се у току Шпанског грађанског рата, од 1936. до 1939, борили на страни Шпанске републиканске армије. Поред шпанских добровољаца из Југославије, Конгресу су присуствовале и делегације шпанских добровољаца из Пољске, Чехословачке, Мађарске, Бугарске, Албаније, Румуније и Аустрије. Неколико месеци касније, у Београду је основано Удружење југословенских добровољаца шпанске републиканске војске 1936-1939.^[3]

20. март[уреди | уреди извор]

Председник Владе ФНРЈ маршал Јосип Броз Тито, од 20. до 24. марта, боравио у службеној посети Чехословачкој Републици. Током посете сусрео са са највишим чехословачким званичницима — председником Републике Едвардом Бенешом, председником Владе др Здењеком Фирлингером, председником Привремене народне скупштине Јозефом Давидом и генералом Лудвиком Свободом. Поред Прага и Братиславе, посетио је и фабрику „Шкода” у Млада Болеславу. Од стране председника Чехословачке, 22. марта одликован је највишим чехословачким одликовањем Орден белог лава првог реда.^[2]^[4]

27. март[уреди | уреди извор]

Централно веће Народне омладине Југославије објавило Проглас у коме је позвало омладину Југославије на изградњу пруге Брчко-Бановићи. Припреме за изградњу пруге отпочеле су 1. априла, а изградња 1. маја. У изградњи пруге, дуге 92 километра, учествовало је преко 62.000 омладинаца и омладинки, свечано је отворио Јосип Броз Тито 7. новембра исте године.^[3]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в Hronologija 3 1980, стр. 28.
^ ^а ^б ^в Hronologija Tito 1978, стр. 103.
^ ^а ^б ^в Hronologija 3 1980, стр. 29.
^ Hronologija Tito 1978, стр. 104.

Литература[уреди | уреди извор]

Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963. COBISS.SR 54157575
Hronologija oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije 1941—1945. Beograd: Vojnoistorijski institut. 1978. COBISS.SR 50018311
Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 49272583
Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985. COBISS.SR 68649479
Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004. COBISS.SR 119075084

[FOOTNOTEHronologija_3198028-1] а ^б ^в Hronologija 3 1980, стр. 28.

[FOOTNOTEHronologija_Tito1978103-2] а ^б ^в Hronologija Tito 1978, стр. 103.

[FOOTNOTEHronologija_3198029-3] а ^б ^в Hronologija 3 1980, стр. 29.

[FOOTNOTEHronologija_Tito1978104-4] Hronologija Tito 1978, стр. 104.

[1]

[2]

[3]

[4]

п р у Хронологија КП Југославије, Народноослободилачке борбе и ФНР Југославије 1940—1949.
Хронологија Радничког покрета и КП Југославије, Народноослободилачке борбе и ФНР Југославије од 1940. до 1949. године.
1940. година	Јануар ’40 Фебруар ’40 Март ’40 Април ’40 Мај ’40 Јун ’40 Јул ’40 Авгсут ’40 Септембар ’40 Октобар ’40 Новембар ’40 Децембар ’40
1941 — 1941.	Јануар ’41 Фебруар ’41 Март ’41 Април ’41 Мај ’41 Јун ’41 Јул ’41 Август ’41 Септембар ’41 Октобар ’41 Новембар ’41 Децембар ’41
1942. година	Јануар ’42 Фебруар ’42 Март ’42 Април ’42 Мај ’42 Јун ’42 Јул ’42 Август ’42 Септембар ’42 Октобар ’42 Новембар ’42 Децембар ’42
1943. година	Јануар ’43 Фебруар ’43 Март ’43 Април ’43 Мај ’43 Јун ’43 Јул ’43 Август ’43 Септембар ’43 Октобар ’43 Новембар ’43 Децембар ’43
1944. година	Јануар ’44 Фебруар ’44 Март ’44 Април ’44 Мај ’44 Јун ’44 Јул ’44 Август ’44 Септембар ’44 Октобар ’44 Новембар ’44 Децембар ’44
1945 — 1945.	Јануар ’45 Фебруар ’45 Март ’45 Април ’45 Мај ’45 Јун ’45 Јул ’45 Авгсут ’45 Септембар ’45 Октобар ’45 Новембар ’45 Децембар ’45
1946. година	Јануар ’46 Фебруар ’46 Март ’46 Април ’46 Мај ’46 Јун ’46 Јул ’46 Август ’46 Септембар ’46 Октобар ’46 Новембар ’46 Децембар ’46
1947. година	Јануар ’47 Фебруар ’47 Март ’47 Април ’47 Мај ’47 Јун ’47 Јул ’47 Август ’47 Септембар ’47 Октобар ’47 Новембар ’47 Децембар ’47
1948. година	Јануар ’48 Фебруар ’48 Март ’48 Април ’48 Мај ’48 Јун ’48 Јул ’48 Август ’48 Септембар ’48 Октобар ’48 Новембар ’48 Децембар ’48
1949. година	Јануар ’49 Фебруар ’49 Март ’49 Април ’49 Мај ’49 Јун ’49 Јул ’49 Август ’49 Септембар ’49 Октобар ’49 Новембар ’49 Децембар ’49