Ћуприја (град)
Из Википедије, слободне енциклопедије
Ћуприја је градско насеље и седиште истоимене општине у Поморавском округу. Према попису из 2002. било је 20585 становника (према попису из 1991. било је 21367 становника).
| Ћуприја | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Поморавски |
| Општина | Ћуприја |
| Географски подаци | |
| Географске координате | 43° 55′ 23" СГШ 21° 22′ 07" ИГД |
| Надморска висина | 116 m |
| Становништво (2002) | |
| број становника | 20585 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 35230 35231 |
| Позивни број | 035 |
| Регистарска ознака | ĆU / ЋУ |
  Ћуприја
Ћуприја на мапи Србије |
|
Координате: 43° 55′ 23" СГШ, 21° 22′ 07" ИГД
Садржај |
[уреди] Географске одлике
Ћуприја се налази између друмског и железничког магистралног пута Београд-Ниш, 145 km удаљена од Београда, односно 90 km од Ниша. Сам град лежи на ушћу двеју река Раванице и Велике Мораве.
[уреди] Историја
Налазио се на некада стратешки важном римском путу који је спајао Константинопољ са Римом, па је тамо подигнут гарнизон, а касније је град познат под називом Horreum Margiтј. житница Мораве јер се жито из целог Поморавља тамо прикупљало. У средњем веку се називао Равно, а име је добио највероватније по доласку Словена на Балканско полуострво. У 15. веку су га освојили Турци, те подигли мост, односно ћуприју по којој је добио ново име. У Ћуприји је такође и Милош Обреновић склопио усмени споразум. Тим споразумом је Србима у Београдском пашалуку осигурао право да сакупљају порезе, да учествују у суђењу Срба, да у Београду отворе народну канцеларију која ће се састојати од српских кнезова.
[уреди] Привреда
У области трговине и занатства, доминира приватно предузетништво. Угоститељство и туризам уклапају се у привредни и друштвени развој овог подручја, а централно место у угоститељској-туристичкој понуди овог краја заузимају: манастир Раваница, спомен-парк боја на Иванковцу и угоститељски објекти на обали реке Велике Мораве.
[уреди] Култура
Друштвене делатности на подручју општине по својој развијености достижу републички просек. Доминантно место у друштвеној сфери живота на овом подручју заузима здравство са Здравственим центром, који претендује да прерасте у клинички центар. Образовање је такође област која се може похвалити дугом традицијом. Град има три основне школе, са истуреним одељењима у свим селима, три средње: медицински, техничку и гимназију, Високу медицински школу. У области музичког образовања постоје две школе, музичка школа за основно музичко образовање "Душан Сковран" и Школа за музичке таленте, јединствена образовна институција у земљи, а и овом делу Европе.
Општина је позната и по великом броју институција у култури и неколико манифестација у овој области које уживају одређени углед и ширу популарност: културни центар "Занатски дом", библиотека „Душан Матић“, музеј, Градско позориште, КУД "Железничар". Од културних манифестација ту су: Видовданске свечаности, "Матићеви дани", Изложба светског здравственог плаката, Ликовна колонија, Сабор ликовних уметника у Супској.
Спортски живот јодвија се по клубовима и на теренима. У граду постоје два фудбалска стадиона, хала спортова, два базена, неколико тениских игралишта, стрељана, атлетска кружна и крос стаза. У граду функционише једна ТВ станица и четири радио станице.
[уреди] Демографија
У насељу Ћуприја живи 16558 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (38,6 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 6891 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 19.379 | 94,14% | ||
| Роми | 249 | 1,20% | ||
| Југословени | 78 | 0,37% | ||
| Црногорци | 76 | 0,36% | ||
| Македонци | 53 | 0,25% | ||
| Власи | 50 | 0,24% | ||
| Хрвати | 37 | 0,17% | ||
| Словенци | 15 | 0,07% | ||
| Горанци | 11 | 0,05% | ||
| Бугари | 10 | 0,04% | ||
| Муслимани | 9 | 0,04% | ||
| Румуни | 7 | 0,03% | ||
| Чеси | 5 | 0,02% | ||
| Украјинци | 3 | 0,01% | ||
| Мађари | 3 | 0,01% | ||
| Русини | 2 | 0,00% | ||
| Словаци | 1 | 0,00% | ||
| Руси | 1 | 0,00% | ||
| Немци | 1 | 0,00% | ||
| Буњевци | 1 | 0,00% | ||
| Албанци | 1 | 0,00% | ||
| непознато | 447 | 2,17% | ||
| м | ж | |||
| ? | 48 | 66 | ||
| 80+ | 138 | 235 | ||
| 75-79 | 247 | 425 | ||
| 70-74 | 409 | 577 | ||
| 65-69 | 563 | 648 | ||
| 60-64 | 507 | 657 | ||
| 55-59 | 538 | 586 | ||
| 50-54 | 803 | 872 | ||
| 45-49 | 901 | 958 | ||
| 40-44 | 696 | 802 | ||
| 35-39 | 598 | 645 | ||
| 30-34 | 592 | 639 | ||
| 25-29 | 688 | 679 | ||
| 20-24 | 762 | 752 | ||
| 15-19 | 671 | 646 | ||
| 10-14 | 658 | 577 | ||
| 5-9 | 590 | 526 | ||
| 0-4 | 443 | 443 | ||
| просек | 38.6 | 41.5 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 8161 | 2213 | 5214 | 366 | 294 | 74 |
| Женски | 9187 | 1828 | 5251 | 1479 | 567 | 62 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 3532 | 178 | - | 22 | 1013 | 100 | 197 | 566 | 66 | 306 |
| Женски | 3213 | 73 | - | 2 | 765 | 27 | 28 | 552 | 78 | 89 |
| Оба | 6745 | 251 | - | 24 | 1778 | 127 | 225 | 1118 | 144 | 395 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 20 | 76 | 260 | 159 | 265 | 125 | - | - | 179 | |
| Женски | 52 | 64 | 174 | 256 | 879 | 83 | 1 | - | 90 | |
| Оба | 72 | 140 | 434 | 415 | 1144 | 208 | 1 | - | 269 |
[уреди] Референце
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
[уреди] Спољашње везе
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Ћуприја као на длану
| Насељена места општине Ћуприја |
|---|
|
Батинац • Бигреница • Вирине • Влашка • Дворица • Иванковац • Исаково • Јовац • Кованица • Крушар • Мијатовац • Остриковац • Паљане • Сење • Супска • Ћуприја |
