Ћуприја (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ћуприја

Главна улица у центру града.
Главна улица у центру града.

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Поморавски
Општина Ћуприја
Становништво
Становништво (2011) 19471
Положај
Координате 43°55′23″N 21°22′07″E / 43.923166, 21.368666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 116 m
Ћуприја на мапи Србије
{{{alt}}}
Ћуприја
Ћуприја на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 35230
35231
Позивни број 035
Регистарска ознака ĆU


Координате: 43° 55′ 23" СГШ, 21° 22′ 07" ИГД

Ћуприја је градско насеље и седиште истоимене општине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 19471 становника.

Географске одлике[уреди]

Путокази

Ћуприја се налази између друмског и железничког магистралног пута Београд-Ниш, 145 km удаљена од Београда, односно 90 km од Ниша. Сам град лежи на ушћу двеју река Раванице и Велике Мораве.

Историја[уреди]

Споменик палим у Првом светском рату.

Налазио се на некада стратешки важном римском путу који је спајао Константинопољ са Римом, па је тамо подигнут гарнизон, а касније је град познат под називом Horreum Margi тј. житница Мораве, јер се жито из целог Поморавља тамо прикупљало. У средњем веку се називао Равно, а име је добио највероватније по доласку Словена на Балканско полуострво. У 15. веку су га освојили Турци, те подигли мост, односно ћуприју по којој је добио ново име. У Ћуприји је такође и Милош Обреновић склопио усмени споразум. Тим споразумом је Србима у Београдском пашалуку осигурао право да сакупљају порезе, да учествују у суђењу Срба, да у Београду отворе народну канцеларију која ће се састојати од српских кнезова.

Привреда[уреди]

У области трговине и занатства, доминира приватно предузетништво. Угоститељство и туризам уклапају се у привредни и друштвени развој овог подручја, а централно место у угоститељској-туристичкој понуди овог краја заузимају: манастир Раваница, спомен-парк боја на Иванковцу, угоститељски објекти на обали реке Велике Мораве. Ћуприја је између осталог позната и по Општој болници Ћуприја, која је водећа болница у Поморављу.

Култура[уреди]

Основна школа Ђура Јакшић.

Друштвене делатности на подручју општине по својој развијености достижу републички просек. Доминантно место у друштвеној сфери живота на овом подручју заузима здравство са Здравственим центром, који претендује да прерасте у клинички центар. Образовање је такође област која се може похвалити дугом традицијом. Град има три основне школе, са истуреним одељењима у свим селима, три средње: медицински, техничку и гимназију, Високу медицински школу. У области музичког образовања постоје две школе, музичка школа за основно музичко образовање „Душан Сковран“ и Школа за музичке таленте, јединствена образовна институција у земљи, а и овом делу Европе.

Општина је позната и по великом броју институција у култури и неколико манифестација у овој области које уживају одређени углед и ширу популарност: културни центар „Занатски дом“, библиотека „Душан Матић“, музеј, Градско позориште, КУД „Железничар“. Од културних манифестација ту су: Видовданске свечаности, „Матићеви дани“, Изложба светског здравственог плаката, Ликовна колонија, Сабор ликовних уметника у Супској.

Спортски живот јодвија се по клубовима и на теренима. У граду постоје два фудбалска стадиона, хала спортова, два базена, неколико тениских игралишта, стрељана, атлетска кружна и крос стаза. У граду функционише једна ТВ станица и четири радио-станице.

Демографија[уреди]

У насељу Ћуприја живи 16558 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (38,6 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 6891 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 9609 [1]
1953. 11967
1961. 14053
1971. 17564
1981. 20547
1991. 21367 20624
2002. 21982 20585
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
19.379 94,14%
Роми
  
249 1,20%
Југословени
  
78 0,37%
Црногорци
  
76 0,36%
Македонци
  
53 0,25%
Власи
  
50 0,24%
Хрвати
  
37 0,17%
Словенци
  
15 0,07%
Горанци
  
11 0,05%
Бугари
  
10 0,04%
Муслимани
  
9 0,04%
Румуни
  
7 0,03%
Чеси
  
5 0,02%
Украјинци
  
3 0,01%
Мађари
  
3 0,01%
Русини
  
2 0,00%
Словаци
  
1 0,00%
Руси
  
1 0,00%
Немци
  
1 0,00%
Буњевци
  
1 0,00%
Албанци
  
1 0,00%
непознато
  
447 2,17%


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :