Barijum azid
 Barijum azid
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| Drugi nazivi
Barijum dinitrid
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.038.706 |
| EC broj | 242-594-6 |
| UN broj | 1687 |
| |
| Svojstva | |
| Ba(N 3) 2 | |
| Molarna masa | 221,367 g/mol |
| Agregatno stanje | Bela kristalna čvrsta supstanca |
| Miris | Bez mirisa |
| Gustina | 2,936 g/cm3[3] |
| Tačka topljenja | 126 °C (259 °F; 399 K) |
| Tačka ključanja | 160 °C (320 °F; 433 K) (početno raspadanje)[4] 217 °C (423 °F; 490 K) (deflagrira) 180 °C (356 °F; 453 K) (početno razlaganje),[5] 225 °C (437 °F; 498 K) eksplozija |
| 11.5 g/100 mL (0 °C (32 °F; 273 K)) 14.98 g/100 mL (15,7 °C (60,3 °F; 288,8 K)) 15.36 g/100 mL (20 °C (68 °F; 293 K)) 22.73 g/100 mL (52,1 °C (125,8 °F; 325,2 K)) 24.75 g/100 mL (70 °C (158 °F; 343 K))[6] | |
| Rastvorljivost u etanol | 0.017 g/100 mL (16 °C (61 °F; 289 K))[7] |
| Rastvorljivost u aceton | Nerastvorljivo |
| Rastvorljivost u ether | Nerastvorljivo |
| Struktura | |
| Kristalna rešetka/struktura | Monoclinic |
| Opasnosti | |
| GHS grafikoni |  
|
| GHS signalna reč | Opasnost |
| H200, H301, H331, H315, H319, H335 | |
| P210, P240, P264, P280, P305+351+338, P310 | |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Barijum azid je neorganski azid hemijsko jedinjenje, sa formulom Ba(N
3)
2, koje ima molekulsku masu od 221,367 Da. To je barijumova so hidrazoinske kiseline. Kao i većina azida, eksplozivan je. Manje je osetljiv na mehanički udar od olovnog azida.
Priprema[уреди | уреди извор]
Barijum-azid se može dobiti reakcijom natrijum azida sa rastvorljivim barijumovim solima. Treba voditi računa da se spreči stvaranje velikih kristala u rastvoru jer će kristali barijum azida eksplodirati ako se podvrgnu trenju/udaru ili ako se potpuno osuše. Proizvod treba čuvati potopljen u etanolu.
Nastaje reakcijom sveže destilovane azotne kiseline sa barijum hidroksidom, kao u ovom primeru:
- .
Osobine[уреди | уреди извор]
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 4 |
| Broj donora vodonika | 0 |
| Broj rotacionih veza | 0 |
| Particioni koeficijent[8] (ALogP) | 1,7 |
| Rastvorljivost[9] (logS, log(mol/L)) | 3,3 |
| Polarna površina[10] (PSA, Å2) | 212,6 |
Fizička svojstva[уреди | уреди извор]
Barijum-azid formira bezbojne kristale monoklinskog sistema, prostorna grupa P 21/m, dimenzije ćelije a = 0,702 nm, b = 2,929 nm, c = 0,622 nm, β = 105,23°.
Eksplozivna svojstva[уреди | уреди извор]
Prilikom pada tega od 2 kg (4,4 lb) sa visine od 100 cm (3,3 ft) došlo je do 14% eksplozije.
Kada se zagreje na 180 °C (356 °F; 453 K), barijum-azid počinje da se raspada, detonacija se javlja na temperaturi od 190—200 °C (374—392 °F; 463—473 K). Pri razlaganju prvo nastaje azot i elementarni barijum, ali sekundarna reakcija proizvodi barijum nitrid. Prilikom sporog raspadanja na 100 °C (212 °F; 373 K) u vakuumu, uglavnom nastaje nitrid, pri izlaganju rendgenskim zracima nastaje skoro isključivo nitrid.
Za flegmetizaciju se mogu koristiti voda, želatin ili polietilen glikoli.
Aplikacija[уреди | уреди извор]
Kada se zagreje iznad 45 °C (113 °F; 318 K)[11] raspada se:
- .
![{\displaystyle {\ce {Ba(N3)2 ->[{\ce {^{o}t}}] Ba + 3 N2}}}](https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/8ff9e637a409365d9cb94cd508fcaa9573b29f8a)
Ovaj proces se može koristiti za proizvodnju visoko čistog azota ili čistog metala barijuma (na primer, za upotrebu kao getter). Brzo raspadanje počinje na temperaturi od 160—180 °C (320—356 °F; 433—453 K)[12][13]; treperi na 217 °C, [12] eksplodira na temperaturama iznad 225 °C. [13]
Takođe se koristi za dobijanje azida drugih metala (litijum, natrijum, kalijum, rubidijum i cink) iz njihovih sulfata, na primer: [14]
- .
Korišćenje[уреди | уреди извор]
Barijum-azid se može koristiti za pravljenje azida magnezijuma, natrijuma, kalijuma, litijuma, rubidijuma i cinka sa odgovarajućim sulfatima. [6]
- :Ba(N
3)
2 + Li
2SO
4 → 2 LiN
3 + BaSO
4
Takođe se može koristiti kao izvor azota visoke čistoće zagrevanjem:
- Ba(N
3)
2 → Ba + 3 N
2
Ova reakcija oslobađa metalni barijum, koji se koristi kao getter u vakuumskim aplikacijama.
Toksičnost[уреди | уреди извор]
Barijum azid je otrovan kao i svi azidi i rastvorljive soli barijuma.
Vidi još[уреди | уреди извор]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Fedoroff, Basil T.; Aaronson, Henry A.; Reese, Earl F.; Sheffield, Oliver E.; Clift, George D.; Dunkle, Cyrus G.; Walter, Hans; McLean, Dan C. (1960). „US Army Research and Development Command”. Encyclopedia of Explosives and Related Items. 1. US Army Research and Development Command TACOM, ARDEC.[мртва веза]
- ^ Tiede, Erich (1916). „Die Zersetzung der Alkali- und Erdalkali-azide im Hochvakuum zur Reindarstellung von Stickstoff”. Ber. Dtsch. Chem. Ges. (на језику: немачки). 49 (2): 1742—1745. doi:10.1002/cber.19160490234.
- ^ Audrieth, L. F. (1934). „Hydrazoic Acid and Its Inorganic Derivatives”. Chem. Rev. 15 (2): 169—224. doi:10.1021/cr60051a002.
- ^ а б H. D. Fair; R. F. Walker, ур. (1977). Physics and Chemistry of the Inorganic Azides. Energetic Materials. 1. New York and London: Plenum Press. ISBN 9781489950093.
- ^ Curtius, T.; Rissom, J. (1898). „Neue Untersuchungen über den Stickstoffwasserstoff N3H”. J. Prakt. Chem. (на језику: немачки). 58 (1): 261—309. doi:10.1002/prac.18980580113.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
- ^ Evans, B. L.; Yoffe, A. D.; Gray, Peter (1. 8. 1959). „Physics And Chemistry Of The Inorganic Azides”. Chemical Reviews. 59 (4): 515—568. doi:10.1021/cr50028a001.
- ^ а б Tiede E. (1916) «Die Zersetzung der Alkali- und Erdalkali-azide im Hochvakuum zur Reindarstellung von Stickstoff» Ber. Dtsch. Chem. Ges. 49: 1742—1745. doi:10.1002/cber.19160490234
- ^ а б Audrieth, L. F. (1934) «Hydrazoic Acid and Its Inorganic Derivatives» Chem. Rev. 15: 169—224. doi:10.1021/cr60051a002
- ^ Fair H. D. and Walker R. F. (1977). „Physics and Chemistry of the Inorganic Azides”. Energetic Materials. 1. New York and London: Plenum Press.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
Dodatna literatura[уреди | уреди извор]
- Химическая энциклопедия. 1. М.: Советская энциклопедия. Редкол.: Кнунянц И. Л. и др. 1988.
- Справочник химика. 1 (2-е изд., испр изд.). Химия. Редкол.: Никольский Б. П. и др. 1966.
- Справочник химика. 2 (3-е изд., испр изд.). Л.: Химия. Редкол.: Никольский Б. П. и др. 1971.
- Руководство по неорганическому синтезу: В 6-ти т. 3. М.: Мир. Ред. Брауэр Г. 1985.
