МДМА

Из Википедије, слободне енциклопедије
МДМА
(IUPAC) име
(RS)-1-(бензо[d][1,3]диоксол-5-ил)-N-метилпропан-2-амин
Клинички подаци
Идентификатори
ЦАС број 69610-10-2
АТЦ код није додељен
ПубХем[1][2] 1615
ChemSpider[3] 1556
Хемијски подаци
Формула C11H15NO2 
Мол. маса 193,25 g/mol
СМИЛЕС еМолекули & ПубХем
Синоними (±)-1,3-бензодиоксолил-N-метил-2-пропанамин;
(±)-3,4-метилендиокси-N-метил-α-метил-2-фенетиламин;
DL-3,4-метилендиокси-N-метиламфетамин;
метиленедиоксиметамфетамин
Физички подаци
Тачка кључања 100-110 °C (-66 °F)
Фармакокинетички подаци
Метаболизам Хепатички, путем CYP450 ензима, посебно CYP2D6
Полувреме елиминације 6–10 (мада је трајање дејсва типично 3–5 сати)
Излучивање Ренално
Фармакоинформациони подаци
Трудноћа  ?
Правни статус Забрањена супстанца (С9) (AU) План III (ЦА) ЦД Лиц (УК) ? (УС)
Начин примене Орално, сублигуално, инсуфлационо, инхалационо, инјекције,[4] ректално
Екстази
Екстази се најчешће појављује у форми таблета.

МДМА (Екстази, у сленгу „ексер“) је синтетичка, психоактивна дрога, дериват амфетамина, познат још и као МДМА (метилендиоксиметамфетамин). Спада у јаче психоактивне дроге а деловање је слично допингу у спорту. Узима се орално у облику таблета. Доза од 75 до 100 mg почиње деловати након 20 до 40 минута, а делује више сати.

Симптоми су проширене зенице, кочење и дрхтање вилице и зуба, пораст крвног притиска, убрзани рад срца, губитак апетита и велика издржљивост без знакова умора. Екстази појачава перцепцију околине, а након прекида су могући флешбекови. Након попуштања деловања дроге могућа је депресија, умор и исцрпљеност.

Популарност[уреди]

Иако синтетизован 1912. године екстази се сматра новом дрогом.[5] Често је коришћен у групацијама које слушају одређену врсту музике, данас најчешће електронске (рејв, техно итд.). Психеделичне дроге шездесетих које си промовисале „спиритуалност“ и „спајање с универзумом“, забрањене су 1970. године.

Екстази има потенцијалне психостимулативне и психоделичне супстанце. Године 1985. екстази је стављен на листу са другим психоделицима, уз наглашену забринутост због његове немедицинске употребе и „пренаглашене добронамерне подршке и бескомпромисног прозелитизма“ који се испољавају епидемијским ширењем екстазија у популацији деце и омладине.[6][7]

Штетне последице[уреди]

Последице предозирања екстазијем могу бити смртни исходи, хиперпирексија (повећана температура), дехидрација (губљење течности) и отказивање рада срца. Постоји и „природни“ екстази — таблете које садрже жен-шен, колу и неке природне енергансе — до чије шире производње и употребе је већ дошло.[8][9][10]

Ментални поремећаји[уреди]

По свом саставу „екстази“ је сличан амфетамину и мескалину[11], па су и доминантни фармакодинамски ефекти стимулација менталне активности и илузионо - халуцинаторне „креације“. Супстанца се брзо ресорбује, прелази крвно - мождану баријеру и делује на централни нервни систем.

На западу злоупотребе ове супстанце достиже епидемијске размере међу тинејџерима. Последице злоупотребе ове супстанце су на нивоу менталног функционисања, телесног здравља и поремећаја личности. Реакције су инивидуалне, а токсични ефекти могу бити испољени и при врло малим дозама. Међу психичким симптомима доминирају:

Токсичне психозе праћене су халуцинацијама, параноичним идеацијама и паничним страхом да су егзистенцијално угрожени, самоубилачким идејама и самоубиствима. Бројне су последице на соматском плану и здравље младих особа озбиљно је угрожено. Најчешћи поремећаји су: запаљење јетре и бубрега, инсуфицијенција бубрега и срца, кардио - миопатије, васкуларна крвављења, разна нервна обољења (тикови, поремећаји налик на паркинсонизам), као и конвулзије епилептичног карактера (код особа која имају личну или породичну предиспозицију).[8]

Значајно је истаћи и поремећаје личности корисника дроге. Најчешће то су опсесивно- компулзивни феномени, карактеристчни по присилним поступцима, као и стереотипна понашања.

Поремећаји раста[уреди]

Екстази делује и на ендокрини систем, посебно на штитну жлезду и хормон раста. Забележени су случајеви застоја у развоју у деце која су користила неке од од деривата амфетамина. Описани су случајеви драматичног пропадања мишићне масе.[15]

Смртни исходи такође су зле последице интоксинације, посебно у случајевима када је дрога узета у комбинацији с алкохолом, или са лековима који смањују крвни притисак, неким антидепресивима и антималарцима.

Акутне интоксинације од страха до психичког слома[уреди]

  • Акутна интоксинација екстазијем резултат је прекорачења дозе у кратком временском интервалу. Манифестује се сомтаским и психичким дисфункцијама. Прекомерне дозе су смртоносне[16][17].
  • Пролонгирана интоксинација последица је хроничне употребе екстазија. Симпотми варирају у интензитету : од благе дисфорије до параноидне психозе. Корисник дроге је еуфоричан, али и забринут непријатним телесним сензацијама, или сумњичав, остећеног доживљавања реалности и окружења као угрожавајућег. Смањење сна и апетита су исто тако карактеристични симптоми.

Индукована екстази (МДМА) ансиозност објашњава се могућношћу да екстази садржаје несвесног дела психе пренесе у свест. Особа није у стању да интегрише несвесне и емоционално богате информације. Акутна интоксинација малом дозом супстанце (50 - 150 mg) праћена је благом анксиозношћу, зебњом, нервозом, грижењем вилице, а ишчекивање посебних доживљаја може изазвати стање страха. Интоксицираног треба умирити благим наступом, подршком и уверавањем да је то пролазни ефекат унесене дроге.

  • Акутна интоксинација средње великим дозама (250 - 300 mg) карактеристична је по одређеној психопатологији и зависи од квалитета толеранције на унесену психостимулативну супстанцу.

Визуелне „искривљености“ манифестују се виђењем светлуцавих и сјајних предмета, титрајућег кретања, геометријски улепшаних. Особа је свесна ефекта супстанце и захтева да остане сама или, пак, тражи помоћ терапеута. Особа је уплашена и терапеут мора да располаже одређеном вештином да успостави комуникацију. Некад испољавају наглашену бригу о другим особама које су такође под дрогом, тврдећи за себе да су „хај“. Могу се појавити параноидне идеације, снажна депресивност, као и изненадне промене стања свести.

  • Акутна интоксинација великим дозама (300 - 400 mg) зависи од претходних искустава корисника дроге (употреба стимулативних и халуциногених дрога, ПЦП-а и сл. ), толеранције и окружења.

Доминирају следећи симптоми :

Хипертензивне кризе и срчане аритмије могу угрозити цереброваскуларни систем (мозак и мождане крвне судове) и довести до појаве „слога“ или можданих крвављења (хеморагија). Треба имати на уму да је интоксицирана особа можда конзумирала и неке друге дроге : кокаин, амфетамине, марихуану, алкохол...

Пролонгиране интоксинације губитак менталне бистрине[уреди]

Пролонгиране интоксинације с великим дозама погађају чак и особе са наглашеном толеранцијом на екстази. Младе особе гутају огромне количине ове дроге и доспевају у стање физичке и психичке исцрпљености.
Треба издвојити следеће симптоме:

  • промене расположења
  • емоционалну нестабилност
  • анксиозност
  • депресивност и
  • теже менталне поремећаје типа психоза, које у праћене параноидношћу и насилничким понашањем.

Пролонгирана интоксинација малим дозама праћења је блажом психопатијом:

  • губитак менталне бистрине и прибраности
  • ментална конфузија
  • нерасположење
  • губитак мотивације
  • дезоријентација заборавност и
  • оштећење памћења.

Уколико особа настави да користи дрогу, долази до губитка апетита и несанице.

Извори[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ „Methylenedioxymethamphetamine (MDMA, ecstasy)“. Drugs and Human Performance Fact Sheets.. National Highway Traffic Safety Administration. 
  5. ^ Bernschneider-Reif S, Oxler F, Freudenmann RW (November 2006). „The Origin of MDMA ("Ecstasy")--Separating the Facts From the Myths.“. Pharmazie 61 (11): 966–972. DOI:10.1111/j.1360-0443.2006.01511.x. PMID 17152992. 
  6. ^ 22nd report of the Expert Committee on Drug Dependence World Health Organization, 1985], Приступљено 11. 4. 2013.
  7. ^ E for Ecstasy by Nicholas Saunders, Appendix 1: Reference Section. Ecstasy.org. Retrieved on 2011-06-11.
  8. ^ а б Liechti ME, Gamma A, Vollenweider FX (2001). „Gender Differences in the Subjective Effects of MDMA“. Psychopharmacology 154 (2): 161–168. DOI:10.1007/s002130000648. PMID 11314678. 
  9. ^ Erowid (September 2001). Short-Term Side Effects of MDMA.
  10. ^ Addiction (February 2011) "New study finds no cognitive impairment among ecstasy users"
  11. ^ Hardman HF, Haavik CO, Seevers MH (1973). „Relationship of the Structure of Mescaline and Seven Analogs to Toxicity and Behavior in Five Species of Laboratory Animals“. Toxicology Applied Pharmacology 25 (2): 299–309. DOI:10.1016/S0041-008X(73)80016-X. PMID 4197635. 
  12. ^ „Ecstasy basics“. betweenthelines.net.au Приступљено 25. 5. 2010.. 
  13. ^ „Ecstasy“. betterhealth.vic.gov.au Приступљено 25. 5. 2010.. 
  14. ^ „MDMA Basics“. erowid.org Приступљено 25. 5. 2010.. 
  15. ^ а б „Ecstasy: effects on the body“. ydr.com.au Приступљено 25. 5. 2010.. 
  16. ^ Verheyden SL, Henry JA, Curran HV (2003). „Acute, sub-acute and long-term subjective consequences of 'ecstasy' (MDMA) consumption in 430 regular users“. Hum Psychopharmacol 18 (7): 507–17. DOI:10.1002/hup.529. PMID 14533132. 
  17. ^ Verheyden SL, Maidment R, Curran HV (2003). „Quitting ecstasy: an investigation of why people stop taking the drug and their subsequent mental health“. J. Psychopharmacol. (Oxford) 17 (4): 371–8. DOI:10.1177/0269881103174014. PMID 14870948. 

Додатна литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]



Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).