Postkomunizam

Из Википедије, слободне енциклопедије
Део серијала Политика
Комунизам
Golden Hammer and Sickle.svg

Историја комунизма


Школе комунизма
Марксизам · Лењинизам
Леви комунизам
Троцкизам · Самоуправни марксизам
Еврокомунизам · Маоизам
Титоизам · Хоџизам
Саветни комунизам
Анархокомунизам
Хришћански комунизам
Луксембургизам


Политичке партије
Коминтерна
Светски комунистички покрет
Међународна комунистичка струја
Интернационала комунистичких радника
Четврта интернационала


Државе
Кина
Куба · Вијетнам
Лаос · Северна Кореја


Сродне теме
Социјализам
Капитализам · Хладни рат
Религиозни комунизам
Нова левица · Планска економија
Историјски материјализам
Марксистичка филозофија
Леви комунизам
Демократски централизам
Антикомунизам


Познати комунисти
Карл Маркс · Фридрих Енгелс
Владимир Лењин · Лав Троцки
Роза Луксембург · Антон Панекук
Јосиф Стаљин · Мао Цедунг
Јосип Броз Тито · Че Гевара
Фидел Кастро · Антонио Негри
Ђерђ Лукач · Антонио Грамши

Postkomunizam je izraz koji u svom najširem smislu označava ekonomske i političke prilike u bivšim komunističkim zemljama Evroazije u periodu nakon revolucija 1989. i raspada SSSR-a, odnosno zemljama u kojima je do početka 1990-ih došlo do nestanka ili transformacije dotadašnjeg komunističkog poretka. Takve se zemlje i društva nazivaju postkomunističkim, a period započet padom komunizma postkomunističkim periodom.

Pod post-komunističkim zemljama se u pravilu podrazumijevaju zemlje nekadašnjeg Istočnog bloka, bivše republike SSSR-a i SFRJ te Albanija; rjeđe se tu svrstavaju i bivše komunističke zemlje Trećeg svijeta kao što su npr. Avganistan, Etiopija, Kambodža, Jemen ili Sejšeli.

Iako prilike u post-komunističkim društvima bitno variraju od zemlje do zemlje, kod svih njih se zbila formalna ili stvarna transformacija političkog poretka iz jednostranačkog u višestranački sistem, odnosno dotadašnja državna ekonomija je zamijenjena ekonomskim modelom koji načelno podržava privatno vlasništvo i slobodno tržište, odnosno tržišnom privredom. Ekonomska transformacija se zbila velikom brzinom i obično imala posljedice u naglom siromašenju najširih slojeva stanovništva, odnosno naglom bogaćenju uskog kruga "novokomponovanih" kapitalista, tzv. tajkuna, koji su obično bili članovi ili blisko vezani uz bivšu komunističku nomenklaturu. Uz te trendove se vezivao i trend rasta korupcije i kriminala, odnosno raznih oblika društvene patologije.

Spoljašnje veze[уреди]