Пређи на садржај

Ванкувер — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 89: Ред 89:


== Становништво ==
== Становништво ==
Ванкувер се назива ''градом квартова'', пошто је сваки кварт другачији по свом карактеру и етничком саставу.<ref>{{cite paper| author = Thomas R. Berger| title = A City of Neighbourhoods: Report of the 2004 Vancouver Electoral Reform Commission| publisher = City of Vancouver| date = 2004-06-08| url = http://www.city.vancouver.bc.ca/erc/pdf/verc_report.pdf| format = PDF| accessdate =}}</ref> Становници [[енглези|енглеског]], [[шкоти|шкотског]] и [[ирци|ирског]] порекла су током историје чинили највеће етничке групе у граду,<ref>{{cite web|url=http://www40.statcan.gc.ca/l01/cst01/demo27y-eng.htm|title=Population by selected ethnic origins, by census metropolitan areas (2006 Census)]|publisher=Statistics Canada|date=2006|accessdate=2009-12-01}}</ref> а елементи британског друштва и културе су видљиви у неким деловима града, посебно у Јужном Гранвилу и Креисдејлу. [[Немци]] су следећа највећа европска етничка група која се населила у граду и били су предводници у друштвеним и привредним активностима града све до појаве анти-немачког расположања избијањем [[Први светски рат|Првог светског рата]] 1914.<ref name="STEV" /> [[Кинези]] у најбројнија азијатска етничка група и Ванкуверу имају разне заједнице које сс служа бројјним дијалектима [[кинески језик|кинеског језика]], међу којима су [[кантонски кинески|кантонски]] и [[мандарински кинески|мандарински]].<ref name="GVB"/><ref>{{cite web|title=Visible minorities (2006 census)|url=http://www40.statcan.gc.ca/l01/cst01/demo53g-eng.htm|publisher=Statistics Canada|accessdate=2009-12-01}}</ref> Квартови са различитим етничким трговинским зонама су [[Панџаб маркет (Ванкувер)|Панџаб маркет]], [[Мала Италија (Ванкувер)|Мала Италија]], [[Грчка четврт (Ванкувер)|Грчка четврт]] и бивша [[Јапанска четврт (Ванкувер)|Јапанска четврт]].
*[[Европа|Европљани]]: 1.200.010 или 63,5%
[[File:Chinese New Year 07 2.jpg|thumb|left|Парада поводом порславе Кинеске нове године 2007.]]
*[[Кина|Кинези]]: 332.560 или 17,6%
Прилив имиграната из [[Хонг Конг]]а током 1980их који су се иселили због коначног преласка града у посед [[Народна Република Кина|Народне Републике Кине]], уз повећан број имиграната из континеталне Кине и са [[Тајван]]а, је створио једну од највећих концентрација Кинеза у Северној Америци.<ref>{{cite web|last=Vancouver |first=The |url=http://www.canada.com/vancouversun/story.html?id=011b7438-172c-4126-ba42-2c85828bd6ce&k=44011 |title=Chinese Vancouver: A decade of change |publisher=Canada.com |date=2007-06-30 |accessdate=2009-04-26}}</ref> Ово досељавање азијатских имиграната је наставило традицију досељавања становништва из целог света, чиме је Ванкувер постао друго најпопуларније одредиште за имигранте у Канади (после [[Торонта|Торонта]]).<ref>{{cite web| title = Canada's ethnocultural portrait: Canada| publisher = Statistics Canada| year =2001| url = http://www12.statcan.ca/english/census01/products/analytic/companion/etoimm/canada.cfm | accessdate =2007-01-28}}</ref> Друге значајне азијатске етничке групе у Ванкуверу су [[Индијци]], [[Вијетнамци]], [[Филипинци]], [[Индонежани]], [[Корејци]], [[Камбоџани]] и [[Јапанци]]. Упркос порасту имиграције из [[Латинска Америка|Латинске Америке]] у Ванкувер током 1980их и 1990их, њен укуоан удео је релативно низак, што се може рећи и за имигранте из [[Африка|Африке]] (3,6% и 3,3% укупног досељеничког становништва, респективно)<ref>Hiebert, D., (June 2009). [http://www.irpp.org/choices/archive/vol15no7.pdf "The Economic Integration of Immigrants in Metropolitan Vancouver."] ''IRPPChoices'' '''15'''(7), p. 6. Retrieved on: 2009-07-13.</ref>
*[[Азија|Остали Азијати]]: 161.145 или 8,5%

*[[Филипини|Филипинци]]: 54.280 или 2,8%
Пре досељавања имиграната из Хонг Конга током 1990их, највеће небританске етничке групе су били Ирци и Немци, затим [[Норвежани]], [[Швеђани]], [[Италијани]], [[Украјинци]] и Кинези, од којих су већина потомци досељеника из [[Тајшан]]а у провинцији [[Гуангдунг]]. Од половине 1950их до 1980их, многи [[Португалци]] су дошли у Ванкувер, па сада Ванкувер има трећу највећу популацију Португалаца у Канади после Торонта и [[Монтреал]]а. Становници пореклом из [[источна Европа|источне Европе]] ([[Југословени]], [[Руси]], [[Чеси]], [[Пољаци]] и [[Мађари]]) су почели да се досељавају после [[Други светски рат|Другог светског рата]].<ref name="STEV" />. [[Грци|Грчка]] имиграција се увећала крајем 1960их и почетком 1970х током времена [[Диктатура пуковника|диктатуре војне хунте]] у Грчкој, а већина се населила у области Китсилано.
*остало: 44.680 или 2,3%

У граду и широј околини постоји значајан број домородачког становништва, па Ванкувер има највећу домородачку заједницу у покрајини.<ref>{{cite web|title=Community Highlights for VancouverStatistics Canada (2001 census)|url=http://www12.statcan.ca/english/Profil01/CP01/Details/Page.cfm?Lang=E&Geo1=CSD&Code1=5915022&Geo2=PR&Code2=59&Data=Count&SearchText=Vancouver&SearchType=Begins&SearchPR=01&B1=All&Custom=|date= (2001 census data)|publisher=Statistics Canada|accessdate=2006-10-18}}</ref>
<div style="clear:both;"></div>
{| class="wikitable" style="font-size:90%;width:95%;text-align:center;line-height:120%"
|-
! colspan=17 | Canadian Census Population Growth by decade<ref>{{cite web|url=http://www.vpl.ca/branches/LibrarySquare/soc/pdfs/QF_Population_BC_Vancouver.pdf|title=City of Vancouver Population|publisher=Vancouver Public Library|format=PDF|accessdate=2009-12-01}}</ref><ref>{{cite web| title = British Columbia Municipal and Regional District 2006 Census Total Population Results| publisher = BC Stats| url = http://www.bcstats.gov.bc.ca/data/cen06/mun_rd.asp| date=2006 Census | accessdate =2009-12-01 }}{{404}}</ref>{{404}}
|-
! Година
| 1891.
| 1901.
| 1911.
| 1921.
| 1931.
| 1941.
| 1951.
| 1961.
| 1971.
| 1981.
| 1991.
| 2001.
| 2006.
|-
! Ванкувер
| 13.709
| 26.133
| 100.401
| 117.217
| 246.593
| 275.353
| 344.833
| 384.522
| 426.256
| 414.281
| 471.644
| 545.671
| 578.041
|-
! Шира околина
| 21.887
| 42.926
| 164.020
| 232.597
| 347.709
| 393.898
| 562.462
| 790.741
| 1.028.334
| 1.169.831
| 1.602.590
| 1.986.965
| 2.116.581
|}


==Градови партнери==
==Градови партнери==

Верзија на датум 7. јануар 2010. у 12:07

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:49_15_58_N_123_7_57_W_type:city(2160000)_region:CA-BC
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Ванкувер
енгл. Vancouver
Панорама Ванкувера
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Канада
Основан1886.
Становништво
Становништво‍
 — 578.041
 — густина5.070,54 ст./km2
Агломерација ({{{година_агломерација}}})2.524.113
Географске карактеристике
Апс. висина2 m
Површина114 km2
Остали подаци
ГрадоначелникСем Саливен
Веб-сајт
vancouver.ca

Ванкувер (на енглеском и француском Vancouver) је канадски град у провинцији Британској Колумбији. То је највећа метропола на западу Канаде и трећа по величини у Канади. Популација града на попису 2006. била је 578.041[1], а град са околином има 2.116.581 становника (2006. године).[2] Садашњи градоначелник Ванкувера је Сем Саливан (НПА). Ванкувер је један од градова Регионалне Области Већег Ванкувера (Greater Vancouver Regional District). Ванкуверска лука је врло важна у светској трговини, а град је познат и по развијеној филмској индустрији. После Лос Анђелеса и Њујорка, Ванкувер је највећи центар филмске продукције. У Ванкуверу ће се одржати Зимске олимпијске игре 2010. године.

Географија и положај

Ванкувер се налази на 49° 16′ N 123° 7′ W / 49.267° С; 123.117° З / 49.267; -123.117 Координате: Пронађени додатни неочекивани параметри
{{#coordinates:}}: invalid latitude, у Пацифичкој временској зони (UTC-8). Налази се преко пута Острва Ванкувер, односно заштићен је од Пацифика. Између острва и града Вакувер налази се мореуз Џорџија. Сам град Ванкувер се налази на полуострву Бурард, између залива Бурард на северу и реке Фрејзер на југу.

Све до 1885. име Ванкувер се односило на острво Ванкувер, а често погрешно мишљење да се град Ванкувер налази на том острву је остало. Град и острво су добили име по британском капетану Џорџу Ванкуверу, који је открио регион 1792. године. Површина Ванкувера је 114.67km². У околини Ванкувера има много планина, идеалних за снежне спортове. Ванкувер је град домаћин за Зимске олимпијске игре 2010. године у Вислеру.

Првобитна вегетација већег дела данашњег Ванкувера и околине су биле густе прашуме умерених подручја, које су сачињавали четинари уз разбацане џепове јавора и јове, и велике мочварне површине (чак и у вишим деловима, због лошег одвођења воде).[3][4] Четинари су били типични за приобаље Британске Колумбије (мешавина дуглазије, црвеног западног кедра и западне тсуге.[5]

Клима

Клима Ванкувера је умерена за канадске стандарде и обично се класификује као океанска по Кепеновој класификацији климата. Летњи месеци су обично суви, што често изазива умерене суше, обично током јула и августа. Насупрот томе, остатак године је кишовит, посебно између октобра и марта.

Годишња количина падавина измерена на аеродрому Ванкувер у Ричмонду просечно износи 1199 mm, мада ово драстично варира у широј области због топографије и значајно је виша у центру града. Зими већина дана доноси значајне падавине. Летњи месеци су сувљи и сунчанији са умереним температурама, које ублажују морски ветрови. Дневни максимум износи просечно 20 °C у јулу и августу, до максимални повремено достиже и 30 °C.[6] Највиша икада измерена температура била је 34,4 °C 30. јула 2009.[7][8] Снег просечно пада 11 дана годишње, док оком три дана падне 6 више центиметара снега. Просечна количина снежних падавина је 18,2 cm, али снег обично не опстане дуго на тлу.[9] Зиме су у ширем подручју Ванкувера четврте по слабости међу канадским градовима, после оближње Викторије, Нанаима и Данкана (сва три града се налазе на острву Ванкувер).[10] Дневна минимална температура испод 0 °C се измери просечно 46 дана годиње, а испод -10 °C два дана годишње. Просечно у 2,4 дана годишње температура остане испод тачке замрзавања воде.



Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец
Екстремни дневни максимум °C 15.3 18.4 19.4 25.0 30.4 30.6 31.9 33.3 29.3 23.7 18.4 14.9
Просечни дневни максимум °C 6.1 8.0 10.1 13.1 16.5 19.2 21.7 21.9 18.7 13.5 9.0 6.2
Просечни дневни минимум °C 0.5 1.5 3.1 5.3 8.4 11.2 13.2 13.4 10.5 6.6 3.1 0.8
Екстремни дневни минимум °C -17.8 -16.1 -9.4 -3.3 0.6 3.9 6.7 6.1 0.0 -5.9 -14.3 -17.8

Просечна количина падавина mm 154 123 114 84 68 55 40 39 54 113 181 176
Просечна количина снега cm 17 10 3 0 0 0 0 0 0 0 3 16
Број сунчаних сати h 55 87 132 172 237 242 296 265 189 124 67 54
Подаци [1] су за Аеродром Ванкувер (YVR), јужно од града Ванкувера


Историја

Домородачко племе које се звало Xwméthkwyiem, ("Musqueam"—од речи masqui "јестиве алге"), близу ушћа реке Фрејзер настало је пре око 3,000 година. Екосистем Ванкувера, са мноштвом биљних и животињских врста, даје велику количину хране и материјала који су могли преко 10,000 година омогућавати живот за људе. Када су први Европљани дошли у област, племена Масквим (Musqueam) и Сквамиш (Squamish) су живели на простору данашњег Ванкувера. Постоје и докази трећег племена - Tsleil'wauthuth. Хун куми нум (Hun'qumi'num'), доњоречни дијалекат Халкомелемског језика је био начин споразумевања између племена Масквим, поред реке Фрејзер, јужно од данашњег Ванкувера. Племе Сквамиша су говорили други језик - Skwxwúmesh.

Гастаоун, историјски део Ванкувера

Шпански капетан Хозе Марија Нарваез је био први Европљанин за кога се зна да је истражио Џорџијски мореуз 1791. године, мада неки историчари верују да би Френсис Дрејк могао бити први Европљанин који је пловио овуда.[11] Следеће године, британски капетан Џорџ Ванкувер придружио се шпанској експедицији која је базирана у теснацу Нутка (Nootka Sound) на острву Ванкувер и даље је истражио мореуз Џорџије и Пугет Саунд (Puget Sound) у данашњој области Сијетла, САД. Сајмон Фрејзер је био први Европљанин који се спустио низ реку која је добила његово име 1808. године. Поред "Златне грознице" од 1858. до 1859. године, настањеност области Бурарда и Енглеског залива је била непозната све до касних 1860-тих. Златна грозница због злата пронађеног у кањону реке Фрејзер 1858. довела је више од 25.000 људи, углавном из Калифорније, до реке Фрејзер. Већина њих је заобишло место на којој ће настати Ванкувер.[12][13][14] Ванкувер је најмлађи од градова Британске Колумбије.[15] Прва европска насеобина у Ванкуверу је била Меклиријева фарма на реци Фрејзер у области моста Оук из око 1862. године. Пилана основана y Мудивилу (данас град Северни Ванкувер) 1863, започела је дугу везу са града са дрвном инудстријом. Ову пилану су убрзо пратиле пилане капетана Едварда Стампа на јужној обали залива. Стамп, који је покренуо сечу дрвећа у области Порт Албернија, је прво поушао да отвори пилану у Броктон Поинту, али су тешке водене струје и гребени прислили да пресели посао на место близу почетка улице Гор. Ова пилана, позната и као Хејстингсова пилана, постала је језгро око које основан Ванкувер. Централна улога плина у граду је опала доласком Канадске пацифичке железнице 1880. Међутим, пилана је остала важан део локалне економије све до свог затварања 1920.[16]

thumb

Насеље које ће се касније назавати Гастаун брзо је израсло око импровизоване првобитне крчме коју је основао "Гас" Џек Дајтон 1867. године на граници поседа Хејстингсове пилане.[15][17] Године 1870. колонијалне власти су анализирале насеље и дали му статус градића, ком су променили име у Гранвил, по тадашњем британском државном секретару за колоније лорду Гранвилу. Ово место, са својом природном луком, је на крају изабрано као завршни терминал Канадске пацифичке железнице на разочарење Порт Мудија, Њу Вестминстера и Викторије, који су сви тражили да буду крајња станица. Пруга је била међу подстицај за Британску Колумбију да се придружи Канадској конфедерацији 1871. године, али су Пацифички скандал и расправе због коришћења кинеске радне снаге одложили изгрању све до 1880их.[18]

Илустрација Ванкувера из 1898.

Град Ванкувер је званично основан 6. априла 1886, исте године када је прва трансконтинентална пруга стигла до града. Председник Канадске пацифичке железнице Вилијам ван Хорн је дошао у Порт Муди да успостави терминал КПЖ на наговор Херија Џона Камбија, и дао је граду садашње име по Џорџу Ванкуверу.[15] Велики пожар 13. јуна 1886. је уништио цели град. Ванкуверска ватрогасна служба је основана те године, а град је брзо обновљен.[16] Број становника Ванкувера је растао од око 1000 становника 1881. до 20.000 на крају века и 100.000 1911 године.[19]

Ванкуверски трговци су снабдевали трагаче за златом током Клондајске златне грознице 1898. године.[12] Један од ових трговаца, Чарлс Вудвард, је основао прву продавницу у данашњи улцама Џорџија и Главној 1892. године, која ће са Спенсеровом и Хадсон беј трговином, деценијама чинити језгро градске трговачке зоне.[20]

Привредом старог Ванкувера су доминирале велике компаније као што је Канадска пацифичка железница, која је обезбеђивала капитал за брзи развој новог града. Иако се индустрија развијала, природни ресурси су постали основ привреде Ванкувера. Овај сектор се у почетку ослањао на дрвну индустрију, а кансније на извоз кроз луку, док је комерцијални саобраћај чинио највећи привредни сектор до 1930их.[21]

Доминацију великих компанија у привреди града је пратио често ратоборан раднички покрет. Први велики штрајк се десио 1903. године када су радници железнице штрајковали због непризнавања синдиката од стране Канадске пацифичке железнице. Вођу штрајкча Френка Роџерса убило је обезбеђење КПЖ док је стражарио на доковима, чиме је постао прва жртва покрета у Британској Колумбији.[22] Пораст неаздовољста међу индустријским радницима широм покрајине довело је до првог општег штрајка у Канади 1918. године у камберлендским рудницима угља на острву Ванкувер.[23] Након затишља током 1920их, талас штрајкова је имао свој врхунац 1935. године када су незапослени људи пристигли у град да протествују против услова у камповима помоћи којима је управљала војска у удаљеним областима широм покрајине.[24][25] Након два напета месеца са дневним реметилачким протестима, штрајкачи у камповима су одлучили да своје муке искажу и савезној влади у Отави,[25] али су њихови протести угушени на силу. Радници су ухапшени код Мишoна и задржани су у радним камповима до краја Велике депресије.[26]

Други друштевни покрети, као што су феминизам првог таласа, реформе морала и покрет умереностипокрети умерености су такође били утицајни у развоју Ванкувера. Мери Елен Смит, ванкуверска суфражеткиња и прохибиционитскиња, је постала прва жена изабрана у покрајинску скупштину Канаде 1918.[27] Забрана точења алкохола је почела током Првог светског рата и трајала је до 1921. године каада је покрајинска влада увела контролу над продајом алкохола, која је и даље на снази.[28] Канадски први закон о прохибицији дрога је донесен након истраживања савезног министра рада и будућег премијера Канаде Вилијама Лиона Макензија Кинга. Кинг је послат да истражи наводе о штети након немира када је Друштво за искључивање Азијата повело руљу кроз Кинеску и Јапанску четврт. Двојица потраживача су била произвођачи опијума, и након даље истраге, Кинг је открио да су беле жене наводно исто често посећивале места на којима се продавао и пушио опијум као и Кинези. Савезни закон који је забранио производњу, продају и увоз опијума за немедицинске сврхе је убрзо усвојен на основу ових закључака.[29]

Спајање Ванкувера са Поинт Грејом и Јужним Ванкувером је дало граду његове коначне границе не много пошто је постао трећа највећа метропола у држави. До 1. јануара 1929. године популација увећаног Ванкувера износила је 228.193 становника, а он је заузео цело полуострво између теснаца Бурард и реке Фрејзер.[30]

Становништво

Ванкувер се назива градом квартова, пошто је сваки кварт другачији по свом карактеру и етничком саставу.[31] Становници енглеског, шкотског и ирског порекла су током историје чинили највеће етничке групе у граду,[32] а елементи британског друштва и културе су видљиви у неким деловима града, посебно у Јужном Гранвилу и Креисдејлу. Немци су следећа највећа европска етничка група која се населила у граду и били су предводници у друштвеним и привредним активностима града све до појаве анти-немачког расположања избијањем Првог светског рата 1914.[33] Кинези у најбројнија азијатска етничка група и Ванкуверу имају разне заједнице које сс служа бројјним дијалектима кинеског језика, међу којима су кантонски и мандарински.[16][34] Квартови са различитим етничким трговинским зонама су Панџаб маркет, Мала Италија, Грчка четврт и бивша Јапанска четврт.

Парада поводом порславе Кинеске нове године 2007.

Прилив имиграната из Хонг Конга током 1980их који су се иселили због коначног преласка града у посед Народне Републике Кине, уз повећан број имиграната из континеталне Кине и са Тајвана, је створио једну од највећих концентрација Кинеза у Северној Америци.[35] Ово досељавање азијатских имиграната је наставило традицију досељавања становништва из целог света, чиме је Ванкувер постао друго најпопуларније одредиште за имигранте у Канади (после Торонта).[36] Друге значајне азијатске етничке групе у Ванкуверу су Индијци, Вијетнамци, Филипинци, Индонежани, Корејци, Камбоџани и Јапанци. Упркос порасту имиграције из Латинске Америке у Ванкувер током 1980их и 1990их, њен укуоан удео је релативно низак, што се може рећи и за имигранте из Африке (3,6% и 3,3% укупног досељеничког становништва, респективно)[37]

Пре досељавања имиграната из Хонг Конга током 1990их, највеће небританске етничке групе су били Ирци и Немци, затим Норвежани, Швеђани, Италијани, Украјинци и Кинези, од којих су већина потомци досељеника из Тајшана у провинцији Гуангдунг. Од половине 1950их до 1980их, многи Португалци су дошли у Ванкувер, па сада Ванкувер има трећу највећу популацију Португалаца у Канади после Торонта и Монтреала. Становници пореклом из источне Европе (Југословени, Руси, Чеси, Пољаци и Мађари) су почели да се досељавају после Другог светског рата.[33]. Грчка имиграција се увећала крајем 1960их и почетком 1970х током времена диктатуре војне хунте у Грчкој, а већина се населила у области Китсилано.

У граду и широј околини постоји значајан број домородачког становништва, па Ванкувер има највећу домородачку заједницу у покрајини.[38]

Canadian Census Population Growth by decade[39][40]Шаблон:404
Година 1891. 1901. 1911. 1921. 1931. 1941. 1951. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2006.
Ванкувер 13.709 26.133 100.401 117.217 246.593 275.353 344.833 384.522 426.256 414.281 471.644 545.671 578.041
Шира околина 21.887 42.926 164.020 232.597 347.709 393.898 562.462 790.741 1.028.334 1.169.831 1.602.590 1.986.965 2.116.581

Градови партнери

Галерија слика

  • Српски културни центар - Црква "Свети Архангел Михаило" у Ванкуверу
    Српски културни центар - Црква "Свети Архангел Михаило" у Ванкуверу
  • Поглед на Енглески залив са Меритајм музеја
    Поглед на Енглески залив са Меритајм музеја
  • Фолс Крик марина
    Фолс Крик марина
  • Гренвил острво у Ванкуверу, ноћу
    Гренвил острво у Ванкуверу, ноћу
  • Поглед на Ванкувер са планине Граус
    Поглед на Ванкувер са планине Граус
  • Залазак сунца са Енглеског залива
    Залазак сунца са Енглеског залива
  • Историјски део града - Гестаун
    Историјски део града - Гестаун
  • Поглед на Фермонт хотел са Харбор Центар зграде
    Поглед на Фермонт хотел са Харбор Центар зграде

Види још

Референце

  1. ^ „Census 2006 Community Profiles: Vancouver (City)”. Government of Canada. Приступљено 2009-12-01. 
  2. ^ Lang=E&Geo1=CMA&Code1=933__&Geo2=PR&Code2=59&Data=Count&SearchText=Vancouver&SearchType=Begins&SearchPR=01&B1=All&Custom= „Census 2006 Community Profiles: Vancouver (Census Metropolitan Area)” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). Government of Canada. Приступљено 2009-12-01. 
  3. ^ „Stanley Park, Vancouver Parks Board, 2006”. City of Vancouver. Приступљено 2006-11-07. 
  4. ^ Margaret E A North. [? „The Natural History of Richmond, British Columbia”] Проверите вредност параметра |url= (помоћ). University of British Columbia. 
  5. ^ Environment Canada. "Lower Mainland Ecoregion" Narrative Descriptions of Terrestrial Ecozones and Ecoregions of Canada (#196). Retrieved on: 3 August 2007.
  6. ^ „Canadian Climate Normals 1971-2000”. Environment Canada. 2009-04-30. Приступљено 2009-12-02. 
  7. ^ „Hottest day ever recorded in Vancouver”. Приступљено 2009-07-29. 
  8. ^ „Temperature record broken in Lower Mainland — again”. Приступљено 2009-07-30. 
  9. ^ „Canadian Climate Normals 1971-2000”. Environment Canada. Приступљено 2009-05-29. 
  10. ^ „Weather Winners — Mildest Winters”. Environment Canada. Приступљено 2007-01-23. 
  11. ^ Bawlf, R. Samuel (2003). The Secret Voyage of Sir Francis Drake: 1577-1580. Walker & Company. ISBN 978-0802714053. 
  12. ^ а б Hull, Raymond (1974). Vancouver's Past. Seattle: University of Washington Press. ISBN 978-0295953649.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  13. ^ Donald J. Hauka (27. 11. 2003). McGowan's War. New Star Books. ISBN 1554200016. Приступљено 2009-12-02. 
  14. ^ Matthews, J.S. "Skit" (1936). Early Vancouver. City of Vancouver. 
  15. ^ а б в Cranny, Michael (1999). Horizons: Canada Moves West. Scarborough, ON: Prentice Hall Ginn Canada. ISBN 9780130123671.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  16. ^ а б в Davis, Chuck (1997). The Greater Vancouver Book: An Urban Encyclopaedia. Surrey, British Columbia: Linkman Press. стр. 39—47. ISBN 978-1896846002. 
  17. ^ „Welcome to Gastown”. Gastown Business Improvement Society. 28. 3. 2008. Приступљено 2009-12-05. 
  18. ^ Morton, James (1973). In the Sea of Sterile Mountains: The Chinese in British Columbia. Vancouver: J.J. Douglas. ISBN 0888940521. 
  19. ^ Davis, Chuck (1997). Greater Vancouver Book: An Urban Encyclopaedia. Surrey, BC: Linkman Press. стр. 780. ISBN 978-1896846002.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  20. ^ „Our History: Acquisitions, Retail, Woodward's Stores Limited”. Hudson's Bay Company. Приступљено 2007-01-23. 
  21. ^ McCandless, R. C. (1974). „Vancouver's 'Red Menace' of 1935: The Waterfront Situation”. BC Studies (22): 68. 
  22. ^ Phillips, Paul A. (1967). No Power Greater: A Century of Labour in British Columbia. Vancouver: BC Federation of Labour/Boag Foundation. стр. 39—41. 
  23. ^ Phillips, Paul A. (1967). No Power Greater: A Century of Labour in British Columbia. Vancouver: BC Federation of Labour/Boag Foundation. стр. 71—74. 
  24. ^ Manley, John (1994). „Canadian Communists, Revolutionary Unionism, and the 'Third Period': The Workers' Unity League,” (PDF). Journal of the Canadian Historical Association, New Series. 5: 167—194. 
  25. ^ а б Brown, Lorne (1987). When Freedom was Lost: The Unemployed, the Agitator, and the State. Montreal: Black Rose Books. ISBN 978-0920057773. 
  26. ^ Schroeder, Andreas (1991). Carved From Wood: A History of Mission 1861-1992. Mission Foundation. ISBN 9781550561319. 
  27. ^ Robin, Martin (1972). The Rush for Spoils: The Company Province,. Toronto: McClelland and Stewart. стр. 172. ISBN 0771076754. 
  28. ^ Robin, Martin (1972). The Rush for Spoils: The Company Province,. Toronto: McClelland and Stewart. стр. 187—188. ISBN 0771076754. 
  29. ^ Catherine Carstairs (2000). „'Hop Heads' and 'Hypes':Drug Use, Regulation and Resistance in Canada,” (PDF). University of Toronto. 
  30. ^ Francis, Daniel (2004). L.D.:Mayor Louis Taylor and the Rise of Vancouver. Vancouver: Arsenal Pulp Press. стр. 135. ISBN 1-55152-156-3. 
  31. ^ Thomas R. Berger (2004-06-08). „A City of Neighbourhoods: Report of the 2004 Vancouver Electoral Reform Commission” (PDF). City of Vancouver. 
  32. ^ „Population by selected ethnic origins, by census metropolitan areas (2006 Census)]”. Statistics Canada. 2006. Приступљено 2009-12-01. 
  33. ^ а б Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом STEV.
  34. ^ „Visible minorities (2006 census)”. Statistics Canada. Приступљено 2009-12-01. 
  35. ^ Vancouver, The (2007-06-30). „Chinese Vancouver: A decade of change”. Canada.com. Приступљено 2009-04-26. 
  36. ^ „Canada's ethnocultural portrait: Canada”. Statistics Canada. 2001. Приступљено 2007-01-28. 
  37. ^ Hiebert, D., (June 2009). "The Economic Integration of Immigrants in Metropolitan Vancouver." IRPPChoices 15(7), p. 6. Retrieved on: 2009-07-13.
  38. ^ „Community Highlights for VancouverStatistics Canada (2001 census)”. Statistics Canada. (2001 census data). Приступљено 2006-10-18.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  39. ^ „City of Vancouver Population” (PDF). Vancouver Public Library. Приступљено 2009-12-01. 
  40. ^ „British Columbia Municipal and Regional District 2006 Census Total Population Results”. BC Stats. 2006 Census. Приступљено 2009-12-01.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)Шаблон:404

Спољашње везе

Ванкувер на Викимедијиној остави.


Ванкувер
Панорама Ванкувера


Шаблон:Link FA

Шаблон:Link FA

Шаблон:Link FA

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ванкувер&oldid=2981411”