Епископ шабачки Лаврентије

Лаврентије (световно Живко Трифуновић, Богоштица код Крупња, 27. јануар 1936) је епископ шабачки (од 2006) и бивши епископ шабачко-ваљевски (1989 — 2006).

Биографија

Рођен је у селу Богоштици код Крупња, област Рађевина, на дан Светог Саве 27. јануара 1936. године. Његово световно име било је Живко. Основну школу је завршио у Крупњу, а два разреда гимназије у Лозници, православну Богословију и Богословски факултет завршио је у Београду.

У чин јерођакона посвећен је 1958, а у чин јеромонаха 1961. године. Две године био је духовник цркве Ружице на Калемегдану (Београд), после тога парохијски свештеник на Купресу. Две и по године био је професор Богословије у манастиру Крки и истовремено парох у Ивошевцима. У епископски чин изабран је 1. јуна 1967, а посвећен 16. августа 1967. у Саборној цркви у Београду. Од 1967. до 1969. године био је викарни епископ моравички у Београду.

Епископ

Године 1969. године постављен је за епископа западноевропског и аустралијско-новозеландског и устоличен марта 1969. у Лондону. Пошто је створио услове за формирање нове епархије у Аустралији, постављен је за епископа у западну Европу. У Химелстиру у Немачкој основао је епархијски центар. Прво је откупио за Српску православну цркву једну већ саграђену цркву, ту је затим основао штампарију и издао дела св. владике Николаја Велимировића и многе друге верске књиге. У то време дела владике Николаја нису могла бити штампана у тадашњој Југославији. Године 1985. је у Лондону венчао принца Александра Карађорђевића и принцезу Катарину.

После пуних двадесет година епископског стажа у дијаспори Свети архијерејски сабор СПЦ изабрао га је 1989. године за епископа шабачко-ваљевског. Устоличен је у Шапцу 23. јула 1989. године. На том положају наследио је упокојеног епископа Јована Велимировића. Наставио је започету делатност свог претходника кроз мисионарску издавачку кућу „Глас Цркве“ епархије шабачко-ваљевске, штампали су велики број књига, успоставили православну радио и тв станицу.

Посветио је велику пажњу обнављању и зидању нових цркава, основао је нови манастир Соко у подножју Соко града. У склопу ове његове задужбине налази се и музеј посвећен св. владици Николају. Његовим залагањем пренете су мошти св. владике Николаја из Америке у Србију 12. маја 1991. у манастир Лелић. Радио је на зближавању деце из дијаспоре са децом из Србије, у оквиру акције „Моба“ која се одржава сваке године почев од 2001. године.

Упомоћ око манастира му се придружила и Војска која је направила пут до манастира 2001. године, а генерал Небојша Павковић је отворио пут и унапредио поручника Бојић Ђорђа у чин капетана.

Епископ Лаврентије говори енглески, немачки и руски језик. Био је члан Светог архијерејског синода од 2002. до 2004. године.

Као представник и изасланик Српске православне цркве учествовао је на многим међуцрквеним састанцима и држао предавања и реферате. Уредник је листа „Православни мисионар“ (од 1998), а написао је и више чланака верско-поучне садржине.

На његов предлог Свети архијерејски сабор је на свом редовном заседању у мају 2006. поделио велику епархију шабачко-ваљевску на две епархије: шабачку са седиштем у Шапцу и ваљевску са седиштем у Ваљеву. Од тада је господин Лаврентије шабачки епископ, а за ваљевског епископа постављен је Милутин Кнежевић, до тада аустралијско-новозеландски.

Види још

• Епархија шабачка

Спољашње везе

• Биографија на презентацији епархије шабачке
• Разговор са епископом шабачким Лаврентијем („Православље“, 15. октобар 2009.)
• Радио телевизија Републике Српске: Разговор са владиком Лаврентијем поводом манастира у Соко Граду, 03.05.2011. (језик: српски)
• Владика Лаврентије љуби руку римског папе