Александар Стојановић (спортски коментатор)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Александар Стојановић
No portrait gray test-sr.svg
Место рођењаБеоград,  СР Србија
 СФР Југославија
ТелевизијаРадио-телевизија Србије

Александар Стојановић је српски новинар, спортски коментатор и телевизијски водитељ.

Каријера[уреди]

Стојановић је медијску каријеру започео 1993. године у раним студентским данима, у програму Радио Индекса. Након годину дана у овом медију, преселио се у редакцију спортског недељника „Темпо”, где је учио основе спортског журнализма. Прешавши на БК Телевизију, 1995. године, Стојановић је преносио и коментарисао утакмице италијанске, шпанске и енглеске Премијер лиге, а пажњу гледалаца скренуо је по статистикама и информцијама о играчима.[1] Студије је привео крају 1998. године, када је стекао звање дипломираног економисте са високом просечном оценом.[2]

Након десет година проведених на претходном послу, Стојановић је приступио редакцији медијске куће Б92, а поред сталног ангажмана, појављивао се као гост-новинар и у другим медијима где се то није преплитало са интересима матичне куће. Из тог периода издвајају се његови текстови за лондонски лист Гардијан (енгл. The Guardian), односно француски часопис La Provence Marsielle.[2] Ту се задржао све до преласка на Радио-телевизију Србије.[3]

Стојановић је осмислио и водио више емисија спортске тематике на РТС-у, попут Стоп! Спорт!,[4] У мојим патикама,[5] У сусрет Светском првенству...[6]

У фебруару 2018. године, Стојановић је изабран за једног од водитеља осме по реду Беовизије, заједно са колегиницама Драганом Косјерином и Кристином Раденковић, односно колегом Бранком Веселиновићем.[7]

Начин интерпретације[уреди]

„После осам година репрезентација Србије постиже гол на Светском првенству. Забија га Александар Коларов!” [Sic]

—Александар Стојановић, пренос утакмице између Костарике и Србије на Светском првенству 2018. године у Русији[8]

Стојановић се профилисао превасходно као коментатор фудбалских догађаја, а посебну пажњу посвећује уводима утакмица, за које најчешће текст припрема унапред. Поред тога, Стојановић за време трајања утакмица интензивно коментарише важније моменте, док паузе у игри користи за нешто опширније описивање актера утакмице и догађаја који су индиректно повезани са истом.[9] Неке од његових изјава, које су забележене током телевизијских преноса, постале су предмет пошалица гледалаца и као такве неретко су цитиране на интернету.[10] Приликом преноса финалне утакмице Светског првенства у фудбалу за узраст до 20 година старости, 2015. године, Стојановић је врло емотивно пропратио погодак репрезентације Србије за победу над селекцијом Бразила.[11]

Критике[уреди]

Стојановићев начин вођења преноса, односно коментарисања спортских догађаја, а превасходно фудбала, неретко је предмет критике гледалаца и некадашњих колега. Бивши фудбалски коментатор, Милојко Пантић, говорећи о млађим колегама апострофирао је Стојановића као некога ко „има жицу за репортера”, али му и замерио то да је скромног фудбалског знања.[12] Звонко Михајловски, такође некадашњи коментатор, у свом запажању изнео је критике на рачун модерног начина коментарисања утакмица у коме је заступљено доста детаља невезаних за саме догађаје на терену.[13] Стојановић се нашао на удару Данила Икодиновића, који је изнео низ негативних коментара на његов рачун преко друштвене мреже Твитер, услед незадовољства изазваног начином Стојановићевог коментарисања ватерполо утакмице.[14] Гостојући у емисији код Ивана Ивановића, након Европског првенства у фудбалу 2012, Драган Ђилас је изнео мишљење да спортски новинари не раде добро свој посао.[15] Новинар Нове српске политичке мисли, Марко Радовановић,[16] односно драматург Димитрије Војнов, стали су у одбрану Стојановићу, образлажући у својим ауторским текстовима његов начин рада и разлике између савремених и некадашњих коментатора.[17] Сам Стојановић је положај савремених коментатора окарактерисао повлашћеним у односу на старије колеге, услед развоја опреме и модерних технологија.[18]

Приватно[уреди]

Гостујући код Зорана Кесића у емисији Фајронт република, Стојановић је рекао да је коментатор постао због своје жеље да се у нечему докаже, будући да није био изразито добар студент.[18] Током рада на Телевизији БК, Стојановић је неко време провео у вези са колегиницом Наташом Миљковић. Пар се разишао након више месеци, а Наташа је, касније, изјавила да су остали у добрим пријатељским односима.[19] Стојановић је познат и по надимку Аца Информација, који је добио због живописног начина коментарисања утакмица.[16] Крагујевчанин Страхиња Ћаловић овај псеудоним користи при постављању духовитих коментара на друштвеним мрежама, а као пандан Стојановићу.[20] Средином 2016. карикатура Стојановићевог лика нашла се у колекцији налепница за мобилну апликацију Вајбер, чији је аутор Марко Сомборац.[21]

Референце[уреди]

  1. ^ „Muškarac dana: Aleksandar Aca Stojanović”. srbijadanas.com. 15. 10. 2014. Приступљено 25. 6. 2018. 
  2. 2,0 2,1 „Aleksandar Stojanović”. Б92. 21. 10. 2006. Приступљено 25. 6. 2018. 
  3. ^ „Biografija Ace Stojanovića: Nepodnošljiva detaljnost postojanja”. svetskoprvenstvo.com. 23. 6. 2014. Архивирано из оригинала на датум 25. 6. 2014. Приступљено 25. 6. 2018. 
  4. ^ „Лудо и брзо? Стоп! Спорт!”. Радио-телевизија Србије. 23. 7. 2012. Приступљено 25. 6. 2018. 
  5. ^ „У мојим патикама”. Радио-телевизија Србије. 5. 7. 2016. Приступљено 25. 6. 2018. 
  6. ^ „У сусрет Светском првенству”. Радио-телевизија Србије. 29. 5. 2018. Приступљено 25. 6. 2018. 
  7. ^ „Aca Stojanović Ligu šampiona zamenio Beovizijom”. Телеграф. 15. 2. 2018. Приступљено 25. 6. 2018. 
  8. ^ „Ovakav urlik Ace Stojanovića dosad niste čuli, a tek komentar posle ludila: Zabija ga Kolarov! (VIDEO)”. Телеграф. 17. 6. 2018. Приступљено 25. 6. 2018. 
  9. ^ Ignjatić, Jovan (26. 2. 2013). „Jer ko sam ja? Omaž sportskim komentatorima”. Вордпрес. Приступљено 25. 6. 2018. 
  10. ^ „Aca Stojanović – Svi biseri sportskog komentatora”. opusteno.rs. 15. 9. 2012. Приступљено 13. 4. 2019. 
  11. ^ Mitrović, Darko (20. 6. 2015). „GOOOOL!!!! Ovako je to doživeo maestralni Aca Stojanović...”. sportske.net. Приступљено 25. 6. 2018. 
  12. ^ Miladinović, Veljko (7. 2. 2010). „Kako da navijam za Partizan, oni su strano telo u Srbiji”. Прес. Приступљено 25. 6. 2018. 
  13. ^ Dostanić, D. (3. 7. 2012). „Sportski komentatori, kazna za uši gledalaca”. svetskoprvenstvo.com. Архивирано из оригинала на датум 6. 7. 2012. Приступљено 25. 6. 2018. 
  14. ^ „Ikodinović: Aca Kosica je kreten!”. Курир. 30. 7. 2012. Приступљено 25. 6. 2018. 
  15. ^ Atanacković, N. (30. 6. 2012). „Ivanović i Đilas iskritikovali sportske novinare RTS-a”. pulsonline.rs. Архивирано из оригинала на датум 2. 7. 2012. Приступљено 25. 6. 2018. 
  16. 16,0 16,1 Радовановић, Марко (31. 7. 2012). Аца Информација“ и психологија руље”. Нова српска политичка мисао. Приступљено 25. 6. 2018. 
  17. ^ Војнов, Димитрије (8. 8. 2012). „Димитрије Војнов о "случају Стојановић". Радио-телевизија Србије. Приступљено 25. 6. 2018. 
  18. 18,0 18,1 „Aleksandar Stojanović u emisiji Fajront Republika”. Јутјуб. 6. 6. 2010. Приступљено 3. 9. 2011. 
  19. ^ Veličković, T. (17. 12. 2017). „POZADINA SUKOBA VODITELJA Nataša i Aca bili u vezi!”. Ало!. Приступљено 25. 6. 2018. 
  20. ^ Aleksić, Aleksandar (24. 1. 2016). „Aca Informacija je Kragujevčanin”. ritamgrada.rs. Приступљено 25. 6. 2018. 
  21. ^ „Pogledajte kako je Aca Informacija reagovao na Blic stiker napravljen po njegovom liku”. Блиц. 2. 9. 2016. Приступљено 29. 6. 2018. 

Спољашње везе[уреди]