Бачко Градиште

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бачко Градиште
Bačko Gradište, Main street and Catholic Church.jpg
Улица и католичка црква у Бачком Градишту
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Бечеј
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 5110
 — густина 78/км2
Географске карактеристике
Координате 45°31′35″ СГШ; 20°01′25″ ИГД / 45.526333° СГШ; 20.023666° ИГД / 45.526333; 20.023666Координате: 45°31′35″ СГШ; 20°01′25″ ИГД / 45.526333° СГШ; 20.023666° ИГД / 45.526333; 20.023666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 81 м
Површина 69,8 км2
Бачко Градиште на мапи Србије
Бачко Градиште
Бачко Градиште
Остали подаци
Поштански број 21217
Позивни број 021
Регистарска ознака

Бачко Градиште, раније Фелдварац (мађарски: Bácsföldvár) је насеље у Србији у општини Бечеј у Јужнобачком округу покрај реке Тисе. Према попису из 2011. године, насеље је имало 5110 становника.

Историја[уреди]

Краљ Жигмунд Луксембуршки је поклонио Бачко Градиште 1387. породици Горјански. У турско доба припадало је сегединској нахији. Године 1580. било је српско место и имало је 4, а 1519. има 12 порезних домова. По ослобођењу од Турака постало је Бачко Градиште шанац у потиској граници. Године 1720. било је још потпуно српско место и имало је 39 пописаних српских домова.

После развојачења потиске границе почело је у Бачком Градишту насељавање Мађара. У буни 1848/1849. године село је много страдало.

Подигнуто је 1857. године звоно на торањ православног храма. Звоно тешко 12 центи и 38 фунти излио је новосадски звоноливац Павле Валер.[1] Ново темпло урадио је иконорезац Јован Ситкеј из Старог Бечеја.[2]

Купили су претплатом Вукову књигу "Српске народне приповетке" 1870. године први умни људи из места: поп Стеван Кирић парох и учитељи, мушке школе - Симеон Нинковић, а женске школе - Милан Летић.[3]

Демографија[уреди]

Етнички састав 1910 [4][уреди]

Мађари Срби Јевреји
3934 2890 98

Демографија[уреди]

У насељу Бачко Градиште живи 4215 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (37,0 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 2029 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,68.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 6.512
1953. 6.178
1961. 6.106
1971. 5.986
1981. 5.764
1991. 5.625 5.495
2002. 5.445 5.519
2011. 5.110
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Мађари
  
2.519 46,26 %
Срби
  
2.417 44,38 %
Југословени
  
151 2,77 %
Хрвати
  
67 1,23 %
Роми
  
51 0,93 %
Црногорци
  
40 0,73 %
Муслимани
  
12 0,22 %
Словаци
  
3 0,05 %
Русини
  
3 0,05 %
Буњевци
  
3 0,05 %
Словенци
  
2 0,03 %
Немци
  
2 0,03 %
Албанци
  
2 0,03 %
Украјинци
  
1 0,01 %
Македонци
  
1 0,01 %
Бошњаци
  
1 0,01 %
непознато
  
84 1,54 %


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
  2. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године
  3. ^ "Вук Ст. Караџић: "Српске народне приповетке", Беч 1870. године
  4. ^ Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka, I. knjiga., Zagreb : Bibliografski zavod d.d., 1925., str. 114.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]