Јужнобачки управни округ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јужнобачки управни округ
Положај
Држава Србија
РегионВојводина
Историјске областијужна Бачка, северни Срем
Админ. центарНови Сад
Површина4.016 km2
Становништво2011.
 — број ст.615.371
 — густина ст.153,23 ст./km2
Позивни број+381 (0)21
Општине и градови12 (+ 2 градске)
Бач
Бачка Паланка
Бачки Петровац
Беочин
Бечеј
Врбас
Жабаљ
Град Нови Сад
(Нови Сад, Петроварадин)
Сремски Карловци
Србобран
Тител
Темерин
Број насеља77
(16 градских и 61 сеоских)
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Јужнобачки округ се налази у Панонској низији, у јужној Бачкој и северном Срему. Површина округа је 4.016 km² (18,7% територије Војводине, 4,5% територије Србије), где борави 615.371 становника (Попис из 2011).

Седиште округа је и административни центар Аутономне Покрајине Војводине, Нови Сад.

Законска регулатива[уреди]

Република Србија уређена је Законом о територијалној организацији и локалној самоуправи, усвојеним у Народној Скупштини 24. јула 1991. године. Према овом Закону, основ територијалне организације и локалне самоуправе чине општине, градови и насељена места. Уредбом Владе Републике Србије, од 29. јануара 1992. године, одређени су послови државне управе које министарства обављају изван својих седишта у окрузима као подручним центрима државне власти.

У Републици Србији функционише 29 управних округа: Борски, Браничевски, Јабланички, Јужнобачки, Јужнобанатски, Колубарски, Косовски, Косовско-Митровачки, Косовско-Поморавски, Мачвански, Моравички, Нишавски, Пчињски, Пећки, Пиротски, Подунавски, Поморавски, Призренски, Расински, Рашки, Севернобачки, Севернобанатски, Средњебанатски, Сремски, Шумадијски, Топлички, Зајечарски, Западнобачки и Златиборски.

Јужнобачки округ у Војводини

Градови и општине[уреди]

Јужнобачки управни округ са седиштем у Новом Саду, обухвата територију Града Новог Сада и општина: Бачки Петровац, Бачка Паланка, Сремски Карловци, Темерин, Тител, Беочин, Бечеј, Бач, Врбас, Жабаљ и Србобран.

Површине, број насеља и број становника
Површина у km² Број насеља Број становника

према попису из 1991

Број становника

према попису из 2002

Број становника

према попису из 2011

Јужнобачки округ 4.016 77 543.878 593.666 615.371
Бач 365 6 16.559 16.268 14.405
Бачка Паланка 579 14 58.037 60.966 55.528
Бачки Петровац 158 4 15.293 14.681 13.418
Беочин 186 8 14.693 16.086 15.726
Бечеј 486 5 42.111 40.987 37.351
Врбас 376 7 45.803 45.852 42.092
Жабаљ 400 4 25.404 27.513 26.134
Нови Сад 699 16 261.121 299.294 341.625
Србобран 284 3 17.172 17.855 16.317
Темерин 170 3 24.386 28.275 28.287
Тител 262 6 15.896 17.050 15.738
Сремски Карловци 51 1 7.403 8.839 8.750

Етничке групе[уреди]

Популација у јужнобачком округу и етничке групе 2002–2011.
Етничка
група
попис 2002 попис 2011
Број % Број %
Срби 409.988 69,06 % 445.270 72,36 %
Мађари 55.128 9,29 % 47.850 7,78 %
Словаци 27.640 4,66 % 24.670 4,01 %
Црногорци 17.340 2,92 % 11.378 1,85 %
Роми 6.053 1,02 % 10.482 1,70 %
Хрвати 12.040 2,03 % 10.022 1,63 %
Русини 7.443 1,25 % 6.974 1,13 %
Југословени 15.959 2,69 % 3.642 0,59 %
Укупно 593.666 615.371

Култура[уреди]

Прва српска основна школа подигнута је у Бечеју 1703. године, а у Сремским Карловцима прва српска гимназија 1791. године.

У Новом Саду се налази седиште Матице српске, најстарије културно-научне установе српског народа. Матица српске је основана у Пешти, а у Нови Сад пресељена је 1864. године. У Новом Саду се налази и Српско народно позориште, подигнуто 1861. године.

Привреда[уреди]

У Јужнобачком округу развијена је хемијска индустрија и прерада нафте, индустрија машина, алата и електропорцелана, текстилна индустрија, прехрамбена индустрија и грађевинарство. Од пољопривредних култура гаје се пшеница, кукуруз, соја, сунцокрет и шећерна репа.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]