Вук (хералдика)

Вук као хералдички мотив био је широко коришћен у многим облицима током средњег вијека. Иако се вук обично критички посматра као ловац на стоку, те људождер, он се такође сматра племенитом и храбром животињом која се често појављује на грбовима и амблемима бројних племићких породица. Обично симболизује награду за упорност у дугим опсадама или хајдучкој традицији.

Историја[уреди | уреди извор]

Српска хералдика[уреди | уреди извор]

Сиви вук увелико је повезан са балканским и српском митологијом и култовима. Тако да вук уопште, има веома важан дио у српској митологији. У словенској, као и старој српској религији и митологији, вук је кориштен као тотем. У српској епској поезији вук је симбол неустрашивости. Вук Караџић, српски филолог и етнограф објаснио је традиционално, апотропејску употребу имена Вук: жена која је узастопно изгубила неколико беба, свог новорођеног сина назвала би Вук, јер се вјеровало да се вјештице, које су „јеле” бебе, боје напасти вукова.

Вук се такође јавља и код неких племићких породица, од којих је најпознатији примјер породице Балшићи, коју су управљали Зетом. Затим мотив вука је присутан и као мотив неких хајдучких харамбаша, сердара и војвода. Те се касније јављају и на мунициоијалној хералдици, примјер грб града Штрпце на Космету, те као држачи грба у више примјераљ српске хералдике.

Сличну митологију, а самим тим и хералдику имају и други словенски народи.

Британска хералдика[уреди | уреди извор]

Вукови су се често појављивали у енглеској хералдици, а то налази и на оптужбу и на присталице. Вукова главе, без приказа остатка тијела, посебно су честе у шкотској хералдици.^[1]

Рани прикази вукова у хералдици имају тенденцију да буду донекле двосмислени по изгледу и могу се збунити са другим хералдичким створењима као што су рисови и лисице.^[1]

Грбови са овим мотивима могу се и данас наћи код породица: Виделоу, де Лоу, Лупус, Волферстон, Волселеи, Ловетт, Лов, Ловел, Луптон и наравно Волве (дословно: Вук).

Њемачка хералдика[уреди | уреди извор]

Вукови су такође чести и у њемачкој хералдици. Град Пасау у Баварској за грб има мотив црвеног вука који (бијесни) стоји у раскораку на бијелом штиту. У Саксонији, црни вук који бијесни на жутом штиту налази се на грбу породице вон Волферсдорф. Зелени вук који хвата мртвог лабуда у чељустима на жутом штиту приказан је на грбу и амблему грофова вон Бранденштејн-Цепелин.

Шпанска хералдика[уреди | уреди извор]

Вукови се врло често појављују у шпанској хералдици, гдје су често представљени вукови који носе тијела јагњади у устима или преко леђа. Када су у таквој пози, вукови се називају разбојницима.^[1]

Италијанска хералдика[уреди | уреди извор]

У италијанској хералдици, вук се недвосмислено приписаје причи о Ромулу и Рему и приказују Капитолску вучицу. Миланска значка без датума која се наводно налази у Библиотеци Тривулзијана у Милану приказује јагње које лежи на леђима, а над њим стоји вук.

Француска хералдика[уреди | уреди извор]

У француској хералдици, краљевски ловац на вукове имао је за службену ознаку двије вучје главе окренуте фронтално.

Туркијска хералдика[уреди | уреди извор]

Многи туркијски народи имају митологију која каже да њихов народ потиче од вука. Чак и неки народи блиски Туркијцима имају слична предања или митологију. Сепаратистички покрети у Чеченији носио је симболе вука. Исламисти су га касније уклонили, а владајући режим под покровитељством Русије га је потпуно забранио.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в Arthur Fox-Davies, A Complete Guide to Heraldry, T.C. and E.C. Jack, London, 1909, 196-197, https://archive.org/details/completeguidetoh00foxduoft.

Литература[уреди | уреди извор]

Boutell, Charles (1890). Heraldry, Ancient and Modern: Including Boutell's Heraldry. London: Frederick Warne. OCLC 6102523
Brooke-Little, J P, Norroy and Ulster King of Arms, An heraldic alphabet (new and revisded edition), Robson Books, London, 1985 (first edition 1975); very few illustrations
Civic Heraldry of England and Wales, fully searchable with illustrations, http://www.civicheraldry.co.uk
Clark, Hugh (1892). An Introduction to Heraldry, 18th ed. (Revised by J. R. Planché). London: George Bell & Sons. First published 1775. ISBN 1-4325-3999-X.. LCCN 26-5078
Canadian Heraldic Authority, Public Register, with many useful official versions of modern coats of arms, searchable online http://archive.gg.ca/heraldry/pub-reg/main.asp?lang=e
Cussans, John E. (2003). Handbook of Heraldry. Kessinger Publishing. ISBN 0-7661-7338-0. LCCN 04-24470
Fox-Davies, Arthur Charles (1909). A Complete Guide to Heraldry. New York: Dodge Pub. Co. ISBN 0-517-26643-1. LCCN 09-23803
Friar, Stephen (ed) A New Dictionary of Heraldry Alphabooks, Sherborne, 1987; with very few illustration of attitudes* Greaves, Kevin, A Canadian Heraldic Primer, Heraldry Society of Canada, Ottawa, 2000, lots but not enough illustrations
Heraldry Society (England), members' arms, with illustrations of bearings, only accessible by armiger's name (though a Google site search would provide full searchability), http://www.theheraldrysociety.com/resources/members.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (16. новембар 2009)
Heraldry Society of Scotland, members' arms, fully searchable with illustrations of bearings, http://heraldry-scotland.com/copgal/thumbnails.php?album=7 Архивирано на сајту Wayback Machine (7. мај 2013)
Innes of Learney, Sir Thomas, Lord Lyon King of Arms Scots Heraldry (second edition)Oliver and Boyd, Edinburgh, 1956
Moncreiffe of Easter Moncreiffe, Iain, Kintyre Pursuivant of Arms, and Pottinger, Don, Herald Painter Extraordinary to the Court of the Lord Lyon King of Arms Simple Heraldry, Thomas Nelson and Sons, London andf Edinburgh, 1953; splendidly illustrated
Neubecker, Ottfried (1976). Heraldry: Sources, Symbols and Meaning. Maidenhead, England: McGraw-Hill. ISBN 0-07-046312-3.
Royal Heraldry Society of Canada, Members' Roll of Arms, with illustrations of bearings, only accessible by armiger's name (though a Google site search would provide full searchability), http://www.heraldry.ca/main.php?pg=l1
South African Bureau of Heraldry, data on registered heraldic representations (part of National Archives of South Africa); searchable online (but no illustration), http://www.national.archsrch.gov.za/sm300cv/smws/sm300dl
Volborth, Carl-Alexander von (1981). Heraldry: Customs, Rules and Styles. Poole, England: Blandford Press. ISBN 0-7137-0940-5. LCCN 81-670212
Woodcock, Thomas and John Martin Robinson (1988). The Oxford Guide to Heraldry. Oxford: University Press. ISBN 0-19-211658-4. LCCN 88-23554
Woodward, John and George Burnett (1969). Woodward's a treatise on heraldry, British and foreign. Originally published 1892, Edinburgh: W. & A. B. Johnson. ISBN 0-7153-4464-1. LCCN 02-20303

[Davies-1] а ^б ^в Arthur Fox-Davies, A Complete Guide to Heraldry, T.C. and E.C. Jack, London, 1909, 196-197, https://archive.org/details/completeguidetoh00foxduoft.

[1]