Дупљаја

Координате: 44° 55′ 32″ С; 21° 16′ 31″ И / 44.92560° С; 21.27531° И / 44.92560; 21.27531
С Википедије, слободне енциклопедије

Дупљаја
Српска православна црква
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаБела Црква
Становништво
 — 2011.Пад 738
 — густина33/km2
Географске карактеристике
Координате44° 55′ 32″ С; 21° 16′ 31″ И / 44.92560° С; 21.27531° И / 44.92560; 21.27531
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина76 m
Површина25,8 km2
Дупљаја на карти Србије
Дупљаја
Дупљаја
Дупљаја на карти Србије
Остали подаци
Поштански број26328
Позивни број013
Регистарска ознакаVŠ

Дупљаја (мађ. Temesváralja) је насеље у општини Бела Црква, у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 738 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Положај насеља[уреди | уреди извор]

Има добар географски положај, а изграђена је на контакту Малог песка и долине Караша, северозападно од Беле Цркве. Село представља раскрсницу између Делиблатске пешчаре, Малог песка и долине Караша, што је нарочито било значајно у прошлости.

Историја[уреди | уреди извор]

Сврстава се у стара војвођанска насеља. Околина Дупљаје представља значајан археолошки локалитет. На месту данашњег насеља постојало је праисторијско насеље, које су Римљани проширили и изградили за своје потребе.

Становништво се претежно бави пољопривредом. Дупљаја је била земљорадничко насеље, што је последица повољног педолошког покривача.

Крај Дупљаје, на обали Караша, налазе се опкопи, земљани радови из преисторијског времена, према својим потребама.

Од 1421. до 1427. године Dupolch (изг.Dupócz) је у поседу олигарха Јована де Јанка и у Крашовском комитату. 1690 – 1700. године појављује се поново Дупљаја, а 1713. имала је 20 домова.

Дупљаја је 1716 г. ушла у састав Новопаланачког дистрикта, а 1717. било је у њој 30 домова. Ово насеље није развијало нормално, што се даје закључити по броју кућа 1749. године, када је у њему било 28 кућа.

Дупљаја на карти Јозефинског катастра из 1770. године

Године 1752. дошли су нови насељеници Срби. Аустријски царски ревизор Ерлер је констатовао 1774. године да место има милитарски статус, а припада Јасеновачком округу, Новопаланачког дистрикта. Становништво је било српско.[1] Године 1782. пописано је 429 православних становника. Преселили су се 1783. овамо становници села Омора и населили оморачки сокак. Од старих црквених звона друго је било из Омора. Црква је из друге половине XVIII века, а матичне књиге се воде од 1778. године.[2]

Године 1802. пописано је 786 становника, а 1854. само 737. 1873. године Дупљаја је ушла у састав Крашовског, а 1876. у састав Тамишког комитата.

У првој половини XIX века, када је народ био у непрекидном покрету, број становништва је у сталном опадању, док се у другој половини показује бројни пораст становништва: 1869. године 756.становника; 1880 – 867; 1890 – 1.049; 1900 – 1.153; 1910 – 1.242.

Године 1906. сазидана је општинска кућа и зграда за општинског бележника. 8. новембра 1918. заузела је српска војска Дупљају, која је 1919. ушла у састав Торонталскотамишке жупаније.

На дан 31. јануара 1921. године пописано је 1190 душа, од који је било: Срба – 1149; Румуна – 14; Немаца – 10; Мађара – 2. 20. новембра 1927. извршен је избор новог општинског представништва. Сеоски атар 1927. године обухвата 4.230 ланаца од којих је 187 ланаца оранице и 830 ланаца пашњака општинска имовина.[3]

Овде се налази ФК Банат Дупљаја.

Називи у прошлости[уреди | уреди извор]

У 15. веку – Dupócz

1713. – Дупљаја

1894. – Temes – Váralja

1922. – Дупљаја

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Дупљаја живи 669 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (39,6 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 262 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,81. Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.173
1953. 1.190
1961. 1.174
1971. 1.165
1981. 1.152
1991. 1.027 903
2002. 854 1.001
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
 775 90,74%
Румуни
  
 24 2,81%
Роми
  
 7 0,81%
Мађари
  
 6 0,70%
Чеси
  
 3 0,35%
Хрвати
  
 3 0,35%
Југословени
  
 2 0,23%
Немци
  
 1 0,11%
Македонци
  
 1 0,11%
непознато
  
 6 0,70%


Становништво према полу и старости[6]
м
ж
? 7
  
  
 8
80+ 4
  
  
 9
75—79 15
  
  
 12
70—74 14
  
  
 27
65—69 25
  
  
 27
60—64 26
  
  
 33
55—59 15
  
  
 21
50—54 38
  
  
 28
45—49 38
  
  
 40
40—44 22
  
  
 23
35—39 20
  
  
 20
30—34 29
  
  
 23
25—29 27
  
  
 28
20—24 38
  
  
 28
15—19 25
  
  
 26
10—14 13
  
  
 16
5—9 24
  
  
 27
0—4 32
  
  
 46
Просек : 38,4 39,1
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 306 301 314 316 349 287 262
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 54 55 38 59 25 17 7 4 2 1 3,24
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 343 71 244 15 13 0
Женски 353 40 240 63 8 2
УКУПНО 696 111 484 78 21 2
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 225 159 0 1 19
Женски 99 81 0 0 0
УКУПНО 324 240 0 1 19
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 14 4 0 7
Женски 0 0 3 1 0
УКУПНО 0 14 7 1 7
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 2 2 3 1
Женски 2 0 1 2 6
УКУПНО 2 2 3 5 7
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 12
Женски 1 0 0 2
УКУПНО 2 0 0 14

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ Летопис Период 1812 – 2009. Дупљаји у Делиблатској Пешчари Написао Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Дупљаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
  3. ^ Милекерови летописи јужнобанатских општина. ISBN 978-86-85075-04-9.
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
  • Територија Подунавске Области написао др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  • Милекерови летописи јужнобанатских општина. ISBN 978-86-85075-04-9..
  • Летописа Период 1812–2009. Дупљаја у Делиблатској Пешчари. Написао Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Дупљаје настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани.
  1. Ма какве му биле мане и недостаци, недоречености, али је суштина и језгро овог рада је остало и остаће нетакнут. Неки делови имаће само свој историјски значај, али сви остали задржаће и сачуваће у пуној мери своју научну вредност. Једно се ипак не може оспорити, да смо бар ударили темељ, да смо показали правац и обележили пут на коме се ваља кретати ако желимо успешан рад на пољу наше историје. Па ако и нисмо постигли више, него само толико да смо дали подстрек другима, од нас вичнијима, мудријима, који ће овај и овакав посао боље и савршеније обавити него ми тада смо већ тиме учинили доста „М. Марина“.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Дупљаја на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дупљаја&oldid=26873754”