Пређи на садржај

Ерланген

Координате: 49° 35′ 47″ С; 11° 00′ 16″ И / 49.59636° С; 11.00431° И / 49.59636; 11.00431
С Википедије, слободне енциклопедије
Ерланген
Erlangen
Палата у Ерлангену
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Немачка
Савезна државаБаварска
Становништво
Становништво
 — 104.980[1]
 — густина1.366 ст./km2
Географске карактеристике
Координате49° 35′ 47″ С; 11° 00′ 16″ И / 49.59636° С; 11.00431° И / 49.59636; 11.00431
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина280 m
Површина76,8 km2
Ерланген на карти Немачке
Ерланген
Ерланген
Ерланген на карти Немачке

Положај општине у округу
Остали подаци
ГрадоначелникФлоријан Јаник (СПД)
Поштански број91052, 91053, 91054, 91055, 91056, 91057, 91058, 91001
Позивни број09131, 0911, 09135, 09132
Регистарска ознакаER
Веб-сајт
www.erlangen.de

Ерланген (нем. Erlangen) град је у њемачкој савезној држави Баварској. Град има око 103.000 становника. Ерланген чини унију са градским подручјима Нирнберга и Фирта, која се назива Метрополитенска регија Нирнберг.

Данас град је познат по Универзитету Фридрих Александер, концерну електронске индустрије Сименс АГ, као и медицинским институцијама (22 универзитетске клинике). Град има стратегију да Ерланген учини главним немачким центром за медицинска истраживања и производњу медицинске опреме.

Снажан печат у историји града су оставили хугеноти, који су се овде населили када су протерани из Француске после 1685.

Историја

[уреди | уреди извор]
Хугенотенбрунен испред замка
Трг- Шлосплац

Први помени града Ерланген као „вила ерлангон“ потиче из године 1002. 1361. године било је село продано цару Карлу IV. У близини овог села након три године био је основан град које је добио 1374. године ковницу властитог новца. 1389. године су му потврђене градске привилегије. После припадања разним кнезовима 1810. године град је подпао под Баварско краљевство скупа са кнежевином Бајерут.

За време припадности кнежевини Бајерут дошле су у Ерланген прве избеглице из Француске. 1724. године гроф Бајерут је у резиденцијалном граду Бајеруту основао универзитет који је 1743. године премештен у Ерланген, а касније је назван Фридрих-Александров универзитет.

Већ 1818. године град је добио самосталну управу. 1844. године град је по први пут прикључен на железницу захваљујући Лудвиг- Сид- Норд- бану између Нирнберга и Бамберга. Том приликом изграђен је први баворски железнички тунел „Бургбергтунел“

Други светски рат град је Ерланген прошао без учешћа и 16. априла 1945. године се регионални командант немачких армија Вернер Лорнеберг без борбе се предао америчкој армији и исти дан је изгубио живот. Остаје нејасно дали су га убили војници или је извршио самоубиство након капитулације. По њему је један Трг у Ерлангену добио име „Лорлебергплац“.

Географски и демографски подаци

[уреди | уреди извор]

Општина се налази на надморској висини од 280 метара. Површина општине износи 76,8 km². У самом мјесту је, према процјени из 2010. године, живјело 104.980 становника. Просјечна густина становништва износи 1.366 становника/km². Посједује регионалну шифру (AGS) 9562000, NUTS (DE252) и LOCODE (DE ERL) код.

Међународна сарадња

[уреди | уреди извор]
Мјесто Држава Врста сарадње Од
Ричмонд САД контакт 1998.
Ешилструна Шведска партнерство 1961.
Бешикташ Турска партнерство 2003.
Владимир Русија партнерство 1987.
Сан Карлос Никарагва партнерство 1990.
Венцоне Италија контакт 1976.
Шенџен Кина партнерство 1997.
Стоук на Тренту Уједињено Краљевство партнерство 1989.
Рен Француска партнерство 1964.
Умхаузен Аустрија партнерство 2006.
Кумијана Италија пријатељство 2000.
Извор[2]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]