Жива Чиклован

жива чиклован
жива чиклован
Лични подаци
Датум рођења	15. фебруар 1920.
Место рођења	Панчево, Краљевина СХС
Датум смрти	21. септембар 1972. (52 год.)
Место смрти	Београд, СР Србија, СФР Југославија
Професија	друштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ од	1937.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије; Југословенска армија; 1941 — 1945.
Чин	пуковник у резерви
Одликовања

Жива Чиклован Тоза (Панчево, 15. фебруар 1920 — Београд, 21. септембар 1972) био је учесник Народноослободилачке борбе, службеник Републичког секретаријата за унутрашње послове СР Србије и песник.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен 15. фебруара 1920. године у Панчеву. Након завршене основне школе, долази у Београд, где почиње да учи графички занат. Још као шегрт заинтересовао се за револуционарни раднички покрет. Потом је постао члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), а 1937. са свега седамнаест година и члан тада илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Извесно време био је члан Покрајинског комитета СКОЈ за Србију.^[1]

Након окупације Југославије, 1941. остао је у Београду и учествовао у првим акцијама против окупатора. Октобра 1941. напушта Београд и одлази на Јастребац, где постаје борац Јастребачког партизанског одреда и тада добија партизанско име Тоза. У Одреду се налазио на дужностима партијског руководиоца чете, батаљона и одреда, а потом и политичког комесара Одреда. Био је и члан Окружног комитета КПЈ за Ниш.^[1]

Новембра 1943. постављен је за политичког комесара Прве јужноморавске бригаде, са којом је крајем истог месеца учествовао у њеном чувеном маршу кроз Шумадију и Босну, где је ушла у састав Пете крајишке дивизије. Након расформирања бригаде, налазио се у Трећој српској ударној бригади.^[1]

Након ослобођења, ступио је у Одељење за заштиту народа (ОЗНA) за Србију, где је био учесник многих акција у којима су ликвидиране преостале четничке групе. Био је један од 11 непосредих уесника операције хапшења Драже Михаиловића, марта 1946. у источној Босни.^[1]

После тога се налазио на разним дужностима у Републичком секретаријату за унутрашње послова Србије (РСУП) — опуномоћеник Управе државне безбедности (УДБ) за Београд, шеф одсека и начелник одељења у РСУП СР Србије и др. Потом је од 1967. био саветник у Извршном већу Скупштине СР Србије. Имао је чин пуковника ЈНА у резерви.^[2]

Умро је 21. септембра 1972. у Београду и сахрањен је у Алеји народних хероја на београдском Новом гробљу.^[3]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден заслуга за народ првог реда, Орден братства и јединства првог реда, Орден партизанске звезде трећег реда и два Ордена за храброст.^[1]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в ^г ^д Ko je ko 1970, стр. 168.
^ „Priča o Živi Čiklovanu Tozi, crvenom slovu u istoriji moje familije”. tacno.net. 15. 5. 2022.
^ „Умро Жива Чиклован Тоза”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 22. 9. 1972. стр. 6.

Литература[уреди | уреди извор]

Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970. COBISS.SR 4897031

[FOOTNOTEKo_je_ko1970168-1] а ^б ^в ^г ^д Ko je ko 1970, стр. 168.

[2] „Priča o Živi Čiklovanu Tozi, crvenom slovu u istoriji moje familije”. tacno.net. 15. 5. 2022.

[3] „Умро Жива Чиклован Тоза”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 22. 9. 1972. стр. 6.

[1]

[2]

[3]