Масеру
| Масеру Maseru | |
|---|---|
 Поглед на град | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Лесото |
| Дистрикт | Дистрикт Масеру |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2006. | 227.880 |
| — густина | 1.651,3 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 29° 19′ 20″ Ј; 27° 29′ 16″ И / 29.322222° Ј; 27.487778° И |
| Апс. висина | 1600 m |
| Површина | 138 km2 |
  Масеру Масеру на карти Лесотоа | |
Масеру је главни град Лесота. Налази се на реци Каледон, на граници са Јужноафричком Републиком. Има око 180.000 становника (2004). До 2004. године је имао развијену текстилну индустрију подржану од стране кинеских произвођача. Увођењем коефицијената увоза кинеског текстила у САД, текстилна индустрија у Масеруу је угашена.
Најближи град Месеруу је Јужноафрички град Лејдибранд. Масеру је основао поглавица Мошоешу I 1869. године. Име града је реч Сесото која значи „црвени пешчари“.[1][2] Национални Универзитет Лесота се налази близу града у месту по имену Рома. Град има међународни аеродром.
Географија[уреди | уреди извор]
Масеру се налази у северозападном Лесоту поред границе са Јужном Африком, коју означава река Мохокаре. Река Мохокаре је такође позната као река Каледон. Две земље су повезане граничним стубом на мосту Масеру, који прелази реку. На јужноафричкој страни, Ладибранд је град најближи Масеру. Град лежи у плиткој долини у подножју Хлабенг-Са-Ликхама, подножју планине Малоти.[1] Надморска висина града је 1.600 m (5.200 ft) изнад нивоа мора.[3] Град има површину од око 138 km2 (53 sq mi).[4]
Клима[уреди | уреди извор]
Масеру има типичну суптропску планинску климу (Копенова класификација климе: Cfb/Cwb), која се граничи са суптропском висоравни са сувим зимским условима, при чему је град категорисан по топлим, кишним летима и хладним до хладним, сувим зимама. Просечна средња дневна температура током лета — од децембра до марта на јужној хемисфери — је 22 °C (72 °F). Током зиме, између јуна и септембра, просечна температура је 9 °C (48 °F)). Најтоплији месец је јануар, са температурама између 15—33 °C (59—91 °F).[5] Током најхладнијег месеца, јула, температуре се крећу од −3—17 °C (27—63 °F).[5] Просечна количина падавина се креће од 3 mm у јулу до 111 mm (4,4 inches) у јануару.[5]
| Клима Масеруа (1931–1960) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Максимум, °C (°F) | 28 (82) |
27 (81) |
25 (77) |
21 (70) |
18 (64) |
15 (59) |
16 (61) |
19 (66) |
23 (73) |
24 (75) |
26 (79) |
28 (82) |
22,5 (72,4) |
| Минимум, °C (°F) | 14 (57) |
14 (57) |
12 (54) |
8 (46) |
3 (37) |
0 (32) |
−1 (30) |
2 (36) |
6 (43) |
9 (48) |
12 (54) |
13 (55) |
7,7 (45,8) |
| Количина падавина, mm (in) | 114 (4,49) |
89 (3,5) |
96 (3,78) |
67 (2,64) |
29 (1,14) |
12 (0,47) |
14 (0,55) |
15 (0,59) |
19 (0,75) |
63 (2,48) |
80 (3,15) |
93 (3,66) |
691 (27,2) |
| Дани са падавинама (≥ 0.1 mm) | 13 | 10 | 11 | 8 | 6 | 3 | 3 | 3 | 3 | 8 | 10 | 10 | 88 |
| Релативна влажност, % | 37 | 42 | 43 | 42 | 38 | 35 | 32 | 27 | 24 | 30 | 34 | 35 | 34,9 |
| Сунчани сати — месечни просек | 287 | 263 | 259 | 241 | 247 | 232 | 254 | 279 | 278 | 276 | 279 | 307 | 3.202 |
| Извор: Danish Meteorological Institute[6] | |||||||||||||
Историја[уреди | уреди извор]
Масеру су основали Британци као мали полицијски камп 1869. године, након завршетка ратова између Слободне државе и Басота када је Басутоланд постао британски протекторат.[7][8][4] Масеру се налази на ивици „освојених територија“ препуштених Слободној држави Орање (данас провинција Слободна држава у Јужној Африци) као део мировних услова. Налазио се 24 km (15 mi) западно од упоришта краља Басотоа Мошоешоеа I, Таба Босиу, претходне де факто престонице. Убрзо је у околини израстао ужурбан тржни град.[9]
Масеру је у почетку функционисао као административна престоница државе између 1869. и 1871. године, пре него што је управа Басутоланда премештена на Кејп Колони. Током њихове владавине између 1871. и 1884. године, Басутоланд је третиран слично као и територије које су биле насилно припојене, на велико незадовољство Басота.[10] То је довело до Оружаног рата 1881. и паљења многих зграда у Масеру.[1] Године 1884, Басутоланд је враћен у свој статус крунске колоније, а Масеру је поново постао главни град. Када је Басутоланд стекао независност и постао Краљевина Лесото 1966. године, Масеру је остао главни град земље.[4]
Пре стицања независности Лесота, Масеру је био релативно мали; био је садржан у добро дефинисаним колонијалним границама и имао је мало простора за раст, док су Британци били мало заинтересовани за развој града. После 1966. године Масеру је доживео брзо ширење: његова површина се повећала око седмоструко, са око 20 km2 (7,7 sq mi) на садашњу површину од 138 km2 (53 sq mi), због укључивања оближњих приградских села у сам град.[1][4] Годишње стопе раста становништва остале су око 7% неколико деценија, пре него што су се смањиле на око 3,5% између 1986. и 1996. године.[4]
Након што су парламентарни избори у Лесоту 1998. године довели до сумњи о изборној превари и до војне интервенције Јужне Африке, велики део града је оштећен нередима и пљачком.[11] Трошкови поправке штете причињене граду процењени су на око две милијарде ранда (350 милиона америчких долара),[12] и скоро до 2008. ефекти нереда су се још увек могли видети у граду.[13]
Становништво[уреди | уреди извор]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Година |
|---|
| Становништво |
Спорт[уреди | уреди извор]
Национални стадион Лесота, вишенаменски стадион Сецото, налази се у Масеру. Има капацитет између 20.000 и 25.000 људи. Стадион се углавном користи за фудбалске утакмице и у њему се обитава Фудбалска репрезентација Лесота, али се одржавају и атлетске манифестације.[14]
Дванаест од шестнаест тимова који играју у Премијерној лизи Лесота се налази у Масеру.[15] Према подацима из 2020, 36 од 51 првенства које се такмичи у лиги припало је тимовима из Масеруа. Најуспешнији од њих су били Матлама ФК са десет првенствених победа и фудбалски тим Краљевских одбрамбених снага Лесота са осам првенствених победа.
Привреда[уреди | уреди извор]
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај[уреди | уреди извор]
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Партнерски градови[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Sam Romaya; Alison Brown (април 1999). „City profile: Maseru, Lesotho”. Cities. 16 (2): 123—133. doi:10.1016/S0264-2751(98)00046-8.
- ^ A. Mabille; H. Dieterlen (1993). Southern Sotho English Dictionary (reclassified, revised and enlarged by R. A. Paroz; 1950 изд.). Morija: Morija Sesuto Book Depot. стр. 349.
- ^ Mary Fitzpatrick; Becca Blond; Gemma Pitcher; Simon Richmond; Matt Warren (2004). South Africa, Lesotho & Swaziland. Lonely Planet. стр. 521. ISBN 1-74104-162-7.
- ^ а б в г д Karen Tranberg Hansen; Mariken Vaa (2004). Reconsidering Informality: Perspectives from Urban Africa
. Nordic African Institute. стр. 180. ISBN 91-7106-518-0.
- ^ а б в „Lesotho: Basic data”. The Economist Intelligence Unit. 30. 3. 2007.
- ^ Cappelen, John; Jensen, Jens. „Lesotho - Maseru” (PDF). Climate Data for Selected Stations (1931-1960) (на језику: дански). Danish Meteorological Institute. стр. 166. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 4. 2013. г. Приступљено 7. 4. 2017.
- ^ Britannica,Maseru, britannica.com, USA, accessed on July 7, 2019
- ^ Baffour Ankomah; Khalid Bazid (мај 2003). „Lesotho: Africa's Best Kept Secret”. New African.
- ^ Willie Olivier; Sandra Olivier (2005). Touring in South Africa: The Great SA Road Trip Guide. Struik. стр. 116. ISBN 1-77007-142-3.
- ^ James S. Olson; Robert S. Shadle (1996). Historical Dictionary of the British Empire. Greenwood Press. стр. 118. ISBN 0-313-27917-9.
- ^ „It All Went Wrong”. The Economist. 349 (8087): 49. 26. 9. 1998.
- ^ „Lesotho billed for South African intervention”. BBC News. 1998-10-09. Приступљено 2008-04-14.
- ^ „Straw men”. Mail & Guardian Online. 2007-03-15. Архивирано из оригинала 2012-06-03. г. Приступљено 2008-04-14.
- ^ „Setsoto Stadium to Be Revamped”. Lesotho Ministry of Communications, Science and Technology. Архивирано из оригинала 2008-08-28. г. Приступљено 2008-04-14.
- ^ „Lesotho Teams”. Lesotho Football Association. Архивирано из оригинала 2008-09-07. г. Приступљено 2008-04-13.
Литература[уреди | уреди извор]
- Paul Tiyambe Zeleza; Dickson Eyoh, ур. (2003). „Maseru, Lesotho”. Encyclopedia of Twentieth-Century African History. Routledge. ISBN 0415234794.
- Boyd, J. Barron (децембар 1979). „African Boundary Conflict: An Empirical Study”. African Studies Review. 22 (3): 1—14. ISSN 0002-0206. JSTOR 523892. doi:10.2307/523892.
- „Report for Selected Countries and Subjects: October 2021”. International Monetary Fund.
- „Gini Index coefficient”. CIA World Factbook. Приступљено 10. 8. 2021.
- Human Development Report 2020 The Next Frontier: Human Development and the Anthropocene (PDF). United Nations Development Programme. 15. 12. 2020. стр. 343—346. ISBN 978-92-1-126442-5. Приступљено 16. 12. 2020.
- „lesotho noun - Definition, pictures, pronunciation and usage notes | Oxford Advanced Learner's Dictionary at OxfordLearnersDictionaries.com”. www.oxfordlearnersdictionaries.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 3. 2018. г. Приступљено 2018-03-10.
- Nicole Itano (2007). No Place Left to Bury the Dead. Simon and Schuster. стр. 314. ISBN 978-0-7432-7095-3.
- Roman Adrian Cybriwsky (2013). Capital Cities around the World: An Encyclopedia of Geography, History, and Culture. ABC-CLIO. стр. 182. ISBN 9781610692489. Архивирано из оригинала 8. 5. 2018. г. Приступљено 4. 3. 2018.
- „HIV and AIDS in Lesotho”. Avert (на језику: енглески). 2015-07-21. Приступљено 2022-01-19.
- Walsham How, Marion (1962). The Mountain Bushmen of Basutoland. Pretoria: J. L. Van Schaik Ltd.
- Sam Romaya; Alison Brown (април 1999). „City profile: Maseru, Lesotho”. Cities. 16 (2): 123—133. doi:10.1016/S0264-2751(98)00046-8.
- James S. Olson; Robert S. Shadle (1996). Historical Dictionary of the British Empire. Greenwood Press. стр. 118. ISBN 0-313-27917-9.
- Karen Tranberg Hansen; Mariken Vaa (2004). Reconsidering Informality: Perspectives from Urban Africa. Nordic African Institute. ISBN 91-7106-518-0.
- „Thomas Thabane resigns as Lesotho prime minister”. 19. 5. 2020 — преко www.bbc.com.
- „Majoro ready to take over”. Lesotho Times (на језику: енглески). 2020-04-04. Приступљено 2021-03-10.
- „HIV/AIDS in Lesotho”. HelpLesotho.org. Архивирано из оригинала 5. 11. 2014. г. „Lesotho has the second-highest HIV prevalence rate in the world – more than 23 percent of people, or just under one in four people in the country are living with HIV.”
- Elgoni, A. G.; Ntsike, M.; Matji, M. (1997). „Quality of Life under Drought Conditions. A Case Study of Children in Lesotho”. Quality of Life Research. 6 (5): 456.
- „LESOTHO: Severe Drought”. Africa Research Bulletin: Economic, Financial and Technical Series. 44 (6). 2007.
- „Africa :: Lesotho — The World Factbook - Central Intelligence Agency”. www.cia.gov. Приступљено 2019-12-16.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
