Порто Ново

Координате: 6° 29′ 50″ С; 2° 36′ 18″ И / 6.4973° С; 2.6051° И / 6.4973; 2.6051
С Википедије, слободне енциклопедије
Порто Ново
франц. Porto-Novo
Џамија у Порто Нову
Административни подаци
Држава Бенин
Становништво
Становништво
 — 2009.267.191
 — густина2.429,01 ст./km2
Географске карактеристике
Координате6° 29′ 50″ С; 2° 36′ 18″ И / 6.4973° С; 2.6051° И / 6.4973; 2.6051
Временска зонаUTC+1
Апс. висина38 m
Површина110 km2
Порто Ново на карти Бенина
Порто Ново
Порто Ново
Порто Ново на карти Бенина
Веб-сајт
http://www.villedeportonovo.com

Порто Ново (франц. Porto-Novo, такође познат под називима Хогбоноу и Аџаце) је главни град Бенина. Има 223.552 становника и важна је лука у Гвинејском заливу.[1][2] Налази се на острву у југоисточном делу државе. Порто Ново је други град по величини у Бенину, после Котонуа који је у сваком погледу важнији од Порто Нова. У региону око града производи се палмино уље и памук. Нафта је откривена током 90-их и постала је важни извозни производ.

Географија[уреди | уреди извор]

Клима[уреди | уреди извор]

Порто Ново има климу тропске саване (Копен Aw) са константно топлим и влажним условима и две влажне сезоне: дуга влажна сезона од марта до јула и краћа сезона кише у септембру и октобру. Локација града на ивици Дахомејског јаза чини га много сушнијим него што би се очекивало тако близу екватора, иако је мање сув од Акре или Ломеа.

Клима Порто Нова
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Просек, °C (°F) 27
(81)
28
(82)
28
(82)
28
(82)
27
(81)
26
(79)
25
(77)
25
(77)
25
(77)
26
(79)
27
(81)
27
(81)
26
(79)
Количина кише, mm (in) 23
(0,91)
34
(1,34)
86
(3,39)
127
(5)
215
(8,46)
370
(14,57)
129
(5,08)
44
(1,73)
89
(3,5)
140
(5,51)
52
(2,05)
16
(0,63)
1,325
(52,17)
Извор: [3]

Историја[уреди | уреди извор]

Порто-Ново је некада био вазал јорубског краљевства Ојо,[4][5] које му је нудило заштиту од суседног народа Фон, који је ширио свој утицај и моћ у региону. Заједница Јоруба у Порто-Нову данас остаје једна од две етничке групе староседелаца града. Град се првобитно звао Ајаше (Àjàṣẹ у јорубској ортографији) од стране Јоруба, а Хогбону од стране народа Ган.

Иако су историјски првобитни становници ове области говорили јорубски, изгледа да је дошло до таласа миграције из региона Алада даље на запад током 1600-их, што је довело Те-Агбалина (или Те Агданлина) и његову групу у регион Ајаше 1688. године.[6] Ова нова група донела је са собом свој језик и настанила се међу оригиналним Јорубама. Чини се да је свака етничка група од тада задржала свој етнички идентитет, а да једна група није била лингвистички асимилована у другу. Португалац Еукаристо де Кампос је 1730. године назвао град „Порто-Ново“ због његове сличности са градом Портом.[7][8] Првобитно је развијен као лука за трговину робљем.[9]

Године 1861, Британци, који су били активни у оближњој Нигерији, бомбардовали су град, што је убедило Краљевину Порто-Ново да прихвати француску заштиту 1863. године.[10] Суседна Краљевина Дахомеј се противила француском мешању у регион и избио је рат између две државе. Године 1883, Порто Ново је укључен у француску „колонију Дахомеја и њене зависности“, а 1900. је постао главни град Дахомеја.[6] Као последица тога, заједница која је раније испољавала ендоглосну двојезичност сада је почела да испољава егзоглосну двојезичност, уз додатак француског у језички репертоар становника града. Међутим, за разлику од ранијих градских ганских миграната, Французи су настојали да наметну свој језик у свим сферама живота и потпуно сузбију употребу и пролиферацију аутохтоних језика.

Порто Ново (1887)

Краљеви Порто Нова наставили су да владају градом, званично и незванично, све до смрти последњег краља, Алохинта Гбефе, 1976. године.[6] Од 1908. године, краљ је носио титулу Chef supérieur. Многи Афро-Бразилци су се населили у Порто Нову по повратку у Африку након еманципације у Бразилу. Бразилска архитектура и храна су важни за културни живот града. Под француском колонијалном влашћу, бег преко нове границе у Нигерију под британском управом како би се избегло оштро опорезивање, војна служба и принудни рад били су уобичајени. Важно је напоменути да јужна гранична област Нигерије и Бенина произвољно пролази кроз подручја насељена људима који говоре јоруба и егун. Комбинација горе поменутих фактора, заједно са чињеницом да сам град лежи у сфери нигеријског социоекономског утицаја, дали су Портоновијанцима преференцију за извесну меру бинационалности или двојног држављанства, са неопходним лингвистичким последицама; на пример, нигеријски кућни видео филмови у Јоруби са енглеским титловима постали су популарни у Порто Нову и његовим предграђима.

Становништво[уреди | уреди извор]

Порто-Ново је 2013. године имало пописаних 264.320 становника.[11] Становници су углавном из народа Јоруба и Ган, као и људи из других делова земље, и из суседне Нигерије.

Популациони тренд:[11]

Демографија
1979.1992.2002.2013.
133.168179.138223.552264.320

Привреда[уреди | уреди извор]

Пијаца Оуандо у Порто-Нову

Регион око Порто Нова производи палмино уље, памук и капок.[12] Нафта је откривена у близини обале града 1968. године и постала је важан извозни производ од 1990-их.[13] Порто Ново има фабрику цемента. Град је дом огранка Meђународне Банке Бенина, главне банке у Бенину, и пијаце Оуандо.

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Значајни људи[уреди | уреди извор]

Знаменитости[уреди | уреди извор]

  • Етнографски музеј у Порто Нову, чува велику колекцију Јоруба маски као и предмете везане за историју града и Бенина.
  • Замак краља Тофа
  • Музеј Да Силва, историјски музеј Бенина. Показује какав је био живот Бразилских црнаца који су се вратили у град.
  • Гувернерска палата.

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Porto-Novo”. Atlas Monographique des Communes du Benin. Приступљено 5. 1. 2010. 
  2. ^ „Communes of Benin”. Statoids. Приступљено 5. 1. 2010. 
  3. ^ „Weatherbase”. Weatherbase. Приступљено 13. 12. 2012. 
  4. ^ Erica Kraus; Felicie Reid (2010). Benin (Other Places Travel Guide). Other Places Publishing. стр. 111. ISBN 978-0-982-2619-10. Архивирано из оригинала 7. 4. 2022. г. Приступљено 9. 3. 2015. 
  5. ^ Mathurin C. Houngnikpo; Samuel Decalo (2013). Historical Dictionary of Benin (African Historical Dictionaries). Rowman & Littlefield. стр. 297. ISBN 978-0-81087-17-17. Архивирано из оригинала 7. 4. 2022. г. Приступљено 9. 3. 2015. 
  6. ^ а б в Butler, Stuart (2019) Bradt Travel Guide - Benin, pgs. 121-131
  7. ^ Mathurin C. Houngnikpo, Samuel Decalo, Historical Dictionary of Benin, Rowman & Littlefield, USA, 2013, p. 297
  8. ^ Britannica, Porto-Novo Архивирано 2019-06-21 на сајту Wayback Machine, britannica.com, USA, accessed on July 7, 2019
  9. ^ Fiona McLaughlin (2011). Languages of Urban West Africa. ISBN 978-1-4411-5-81-30. Архивирано из оригинала 2022-03-14. г. Приступљено 9. 3. 2015. 
  10. ^ Hargreaves, John (1963). Prelude to the Partition of West Africa. London: MacMilland. стр. 59—60. [недостаје ISBN]
  11. ^ а б „Benin: Departments, Major Cities & Towns - Population Statistics, Maps, Charts, Weather and Web Information”. 
  12. ^ Foster, F. Blanche (1971). Dahomey (на језику: енглески). F. Watts. стр. 49. ISBN 978-0-531-00720-4. „A large agricultural school in Porto Novo prepares its students for their role in manufacturing such goods as soap, exported palm oil, cotton, and kapok. 
  13. ^ McColl, R. W. (14. 5. 2014). Encyclopedia of World Geography (на језику: енглески). Infobase Publishing. стр. 90. ISBN 978-0-8160-7229-3. 
  14. ^ N’Dah, Didier (2014), „Adandé, Alexis B. A.”, Ур.: Smith, Claire, Encyclopedia of Global Archaeology (на језику: енглески), Springer, стр. 20—22, ISBN 978-1-4419-0465-2, doi:10.1007/978-1-4419-0465-2_2359 
  15. ^ Adjamossi profile, (in French)
  16. ^ „Government page on Fassassi” (на језику: француски). Архивирано из оригинала 19. 11. 2003. г. Приступљено 2007-05-07. .
  17. ^ Romuald Hazoumè October Gallery Co., retrieved 4 Apr 2020
  18. ^ Crumbly, Deidre Helen (2008). Spirit, Structure, and Flesh: Gendered Experiences in African Instituted Churches Among the Yoruba of Nigeria. University of Wisconsin Press. стр. 54. ISBN 978-0-299-22910-8. 
  19. ^ Marc Tovalou Quenum profile, (in English)
  20. ^ Paulin Soumanou Vieyra African Film NY.org, retrieved 4 Apr 2020

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]