Сао Томе
| Сао Томе São Tomé | |
|---|---|
 Катедрала у Сао Томе | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Сао Томе и Принципе |
| Покрајина | Сао Томе |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2005. | 56.166 |
| — густина | 3.303,88 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 0° 20′ 10″ С; 6° 40′ 53″ И / 0.336111° С; 6.681389° ИКоординате: 0° 20′ 10″ С; 6° 40′ 53″ И / 0.336111° С; 6.681389° И |
| Апс. висина | 137 m |
| Површина | 17 km2 |
  Сао Томе Сао Томе на мапи Сао Томеа и Принципа | |
Сао Томе (порт. São Tomé) је главни град Сао Томе и Принципе и највећи град у држави. Основали су га Португалци 1485. године. Његова популација је била 53.300 становника 2003. године
Најзначајније грађевине су Председничка палата, Рибарска црква и биоскоп. У граду постоје две пијаце, радио станица, болница и међународни аеродром. Најстарија грађевина је катедрала из 16. века.
Важан као лука, Сао Томе лежи у Ана Чавес заливу на североистоку острва.[1]
Географија[уреди | уреди извор]
Важан као лука, Сао Томе се налази у заливу Ана Чавез на североистоку острва Сао Томе, а Илхеу дас Кабрас се налази у близини обале. Сао Томе се налази североисточно од Триндаде, југоисточно од Гвадалупеа и северозападно од Сантане. Са овим градовима је повезан аутопутем који окружује цело острво Сао Томе. Повезан је са Зеленортским Острвом недељним трајектом.[2]
Карактеристике града укључују Председничку палату, катедралу и биоскоп. У граду се налази више школа, средњих школа, виших школа, једна политехничка школа, две пијаце, три радио станице, јавна телевизија ТВСП, неколико клиника и болница, главни аеродром у земљи - Међународни аеродром Сао Томе (са директним редовним распоредом летова за Анголу, Габон, Гану и Португалију, као и повременим домаћим летовима за Принсипе), и многи тргови (праке). Сао Томе такође служи као центар путне и аутобуске мреже острва. Град је познат по музици чилолија.[3]
Клима[уреди | уреди извор]
Сао Томе карактерише тропска влажна и сува клима (Кепен As), иако није далеко изнад полусушне климе (BSh) због утицаја хладне Бенгуелске струје, која чак и највлажније месеце чини сушнијим него што би се очекивало за тако ниске географске ширине, али у исто време чини град веома облачним и магловитим чак и током сушне сезоне готово без кише средином године. Град има релативно дугу влажну сезону од октобра до маја и кратку сушну сезону. Сао Томе у просеку има нешто мање од 900 mm (35 in) падавина годишње. Температуре у граду су релативно константне, са просечним високим температурама обично око 30 °C (86 °F) и просечним ниским температурама око 22 °C (71,6 °F).
| Клима Сао Томе (Међународни аеродром Сао Томе) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 32,0 (89,6) |
33,6 (92,5) |
33,5 (92,3) |
33,4 (92,1) |
33,9 (93) |
31,0 (87,8) |
30,7 (87,3) |
31,0 (87,8) |
31,7 (89,1) |
31,5 (88,7) |
31,6 (88,9) |
32,0 (89,6) |
33,9 (93) |
| Максимум, °C (°F) | 29,4 (84,9) |
29,9 (85,8) |
30,2 (86,4) |
30,1 (86,2) |
29,3 (84,7) |
28,0 (82,4) |
27,3 (81,1) |
27,7 (81,9) |
28,6 (83,5) |
28,7 (83,7) |
29,0 (84,2) |
29,1 (84,4) |
28,9 (84) |
| Просек, °C (°F) | 25,9 (78,6) |
26,2 (79,2) |
26,4 (79,5) |
26,4 (79,5) |
26,0 (78,8) |
24,7 (76,5) |
23,8 (74,8) |
24,1 (75,4) |
25,0 (77) |
25,2 (77,4) |
25,5 (77,9) |
25,6 (78,1) |
25,4 (77,7) |
| Минимум, °C (°F) | 22,4 (72,3) |
22,5 (72,5) |
22,6 (72,7) |
22,6 (72,7) |
22,6 (72,7) |
21,4 (70,5) |
20,4 (68,7) |
20,5 (68,9) |
21,3 (70,3) |
21,8 (71,2) |
22,0 (71,6) |
22,1 (71,8) |
21,8 (71,2) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 19,1 (66,4) |
19,6 (67,3) |
19,2 (66,6) |
19,4 (66,9) |
18,5 (65,3) |
14,0 (57,2) |
14,0 (57,2) |
13,4 (56,1) |
16,0 (60,8) |
18,3 (64,9) |
18,8 (65,8) |
19,6 (67,3) |
13,4 (56,1) |
| Количина кише, mm (in) | 81 (3,19) |
84 (3,31) |
131 (5,16) |
122 (4,8) |
113 (4,45) |
19 (0,75) |
0 (0) |
1 (0,04) |
17 (0,67) |
110 (4,33) |
99 (3,9) |
108 (4,25) |
885 (34,85) |
| Дани са кишом (≥ 0.1 mm) | 8 | 8 | 12 | 11 | 10 | 3 | 2 | 3 | 6 | 12 | 11 | 8 | 94 |
| Релативна влажност, % | 85 | 84 | 83 | 83 | 84 | 79 | 77 | 78 | 79 | 82 | 85 | 85 | 82 |
| Сунчани сати — месечни просек | 142,6 | 135,6 | 139,5 | 126,0 | 145,7 | 165,0 | 161,2 | 148,8 | 120,0 | 114,7 | 135,0 | 142,6 | 1.676,7 |
| Сунчани сати — дневни просек | 4,6 | 4,8 | 4,5 | 4,2 | 4,7 | 5,5 | 5,2 | 4,8 | 4,0 | 3,7 | 4,5 | 4,6 | 4,6 |
| Извор: Deutscher Wetterdienst[4] | |||||||||||||
Историја[уреди | уреди извор]
Алваро Камина је основао колонију Сао Томе 1493. године. Португалци су дошли у Сао Томе у потрази за земљом за узгој шећерне трске. Острво је било ненасељено пре доласка Португалаца негде око 1470. Сао Томе, који се налазио око 40 km (25 mi) северно од екватора, имао је довољно влажну климу да се шећерна трска узгаја у дивљем изобиљу. Око 2.000 јеврејске деце, старости осам година и мање, одведено је са Иберијског полуострва ради рада на плантажама шећера.[5] Оближње афричко Краљевство Конго је на крају постало и извор робовског рада. Острво Сао Томе је било главни центар производње шећера у шеснаестом веку; престигао га је Бразил до 1600. године.[6]
Сао Томе је центриран око катедрале из шеснаестог века, која је у великој мери обновљена у 19. веку. Још једна рана зграда је тврђава Сао Себастијао, изграђена 1566. године, а сада Национални музеј Сао Томе. Дана 9. јула 1595. побуна робова коју је предводио Реј Амадор преузела је контролу над престоницом; они су покорени 1596. године.[7] Године 1599. Холанђани су заузели град као и острва на два дана; поново су га заузели 1641. године. Град је служио као главни град португалске колоније Сао Томе и Принсипе, а од независности Сао Томеа и Принсипа 1975. године, као престоница суверене државе.[8]
Становништво[уреди | уреди извор]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Година |
|---|
| Становништво |
Привреда[уреди | уреди извор]
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај[уреди | уреди извор]
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Партнерски градови[уреди | уреди извор]
Кингстаун, Сент Винсент и Гренадини
Луанда, Ангола
Либрвил, Габон
Акра, Гана
Лисабон, Португалија[9][10]
Галерија[уреди | уреди извор]
Град Сао Томе
Центар града Сао Томе
Град Сао Томе
Дечије обалско скакалиште
Старо седиште Међународне банке Сао Томе и Принсипа
Центар Сао Томеа
Сао Томе, СТП
Баја Ана Чавес, Сао Томе
Председничка палата Сао Томеа и Принсипа
Дом културе Сао Томеа
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „What Is The Capital Of São Tomé and Príncipe?”. WorldAtlas. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ „São Tomé gets ferry link with Cape Verde”. afrol.com.
- ^ „Cultura”.
- ^ „Klimatafel von Sao Tomé (Flugh.) / Sao Tomé und Principe” (PDF). Baseline climate means (1961-1990) from stations all over the world (на језику: немачки). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 26. 1. 2016.
- ^ Allen 1997, стр. 5
- ^ Manning, Patrick (2006). „Slavery & Slave Trade in West Africa 1450-1930”. Themes in West Africa's history. Akyeampong, Emmanuel Kwaku. Athens: Ohio University. стр. 102—103. ISBN 978-0-8214-4566-2. OCLC 745696019.
- ^ A Verdadeira Origem do Célebre Rei Amador Gerhard Seibert of Espaço Cultural STP
- ^ Roman Adrian Cybriwsky (2013). Capital Cities around the World: An Encyclopedia of Geography, History, and Culture. USA: ABC-CLIO. стр. 275.
- ^ „Lisboa - Geminações de Cidades e Vilas” [Lisbon - Twinning of Cities and Towns]. Associação Nacional de Municípios Portugueses [National Association of Portuguese Municipalities] (на језику: португалски). Приступљено 2013-08-23.
- ^ „Acordos de Geminação, de Cooperação e/ou Amizade da Cidade de Lisboa” [Lisbon - Twinning Agreements, Cooperation and Friendship]. Camara Municipal de Lisboa (на језику: португалски). Приступљено 2013-08-23.
Литература[уреди | уреди извор]
- Allen, Theodore (1997). The invention of the white race (Second изд.). London: Verso. стр. 5. ISBN 9781844677719. OCLC 738350824.
- Mata, Inocência (1993-01-01). Emergência e existência de uma literatura: o caso santomense (на језику: португалски). Edições ALAC.
- Adolf Friedrich, Duke of Mecklenburg Schwerin (1913). „German Central African Expedition: 1910-1911” (на језику: немачки).
- Milheiro, Ana Vaz (19. 3. 2015). „São Tomé e Príncipe e o trabalho do Gabinete de Urbanização Colonial (1944-1974)” [São Tomé and Príncipe And Work of the Colonial Urbanisation Cabinet (1944-1974)] (PDF). Virtina ST.
- Nick, Sophie; Koudawo, Fafail (2000). Pluralismo de Informação nos PALOP (на језику: португалски). São João do Estoril, Lisbon: Principia Editora. стр. 83. ISBN 9789728500375.
- „Table 8 - Population of capital cities and cities of 100,000 or more inhabitants”, Demographic Yearbook – 2018, United Nations
- „Archived copy”. www.jornal.st. Архивирано из оригинала на датум 2. 9. 2006. Приступљено 13. 1. 2022.
- Francisco, Albertino; Agostinho, Nujoma (2011). Exorcising Devils from the Throne: São Tomé and Príncipe in the Chaos of Democratization
. New York: Algora Publishing. стр. 24. ISBN 9780875868486. - „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 2011-07-11. Приступљено 2009-07-18.
- Valverde Contreras, Beatriz; Keese, Alexander (2020-12-13). „Between Violence, Racism and Reform: São Tomé e Príncipe in the Great Depression Years (1930–1937)”. Journal of Contemporary History (на језику: енглески). 56 (2): 243—267. ISSN 0022-0094. doi:10.1177/0022009420961456.
- Chabal, Patrick (ed.) 2002. A history of postcolonial Lusophone Africa. London: C. Hurst. ISBN 1-85065-589-8 – Overview of the decolonization of Portugal's African colonies, and a chapter specifically about São Tomé and Príncipe's experience since the 1970s.
- Eyzaguirre, Pablo B. "The independence of São Tomé e Príncipe and agrarian reform." Journal of Modern African Studies 27.4 (1989): 671–678.
- Frynas, Jędrzej George, Geoffrey Wood, and Ricardo MS Soares de Oliveira. "Business and politics in São Tomé e Príncipe: from cocoa monoculture to petro‐state." African Affairs 102.406 (2003): 51–80. online
- Hodges, Tony, and Malyn Dudley Dunn Newitt. São Tomé and Príncipe: from plantation colony to microstate (Westview Press, 1988).
- Keese, Alexander. "Forced labour in the 'Gorgulho Years': Understanding reform and repression in Rural São Tomé e Príncipe, 1945–1953." Itinerario 38.1 (2014): 103–124.
- Weszkalnys, Gisa. "Hope & oil: expectations in São Tomé e Príncipe." Review of African Political Economy 35.117 (2008): 473–482. online[мртва веза]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Sao Tome and Principe на сајту DMOZ (језик: енглески)
- www.saotome.st - Facts about the country, how to get there, where to stay, what to do, images etc.
- Background Note: Sao Tome and Principe
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
| Остало | |
