Пређи на садржај

Народни хероји Југославије (књига)

С Википедије, слободне енциклопедије
Народни хероји Југославије
Насловна страна Трећег издања књиге „Народни хероји Југославије“ из 1982. године
Настанак
Ауторвише аутора
ЗемљаЈугославија
Језиксрпскохрватски
Садржај
Темаисторија
Издавање
Издавање1957, 1975. и 1982.
Издавач„Омладина“ Београд;
„Младост“ Београд;
„Партизанска књига“ Љубљана, „Народна књига“ Београд и „Побједа“ Титоград,

Народни хероји Југославије је књига у којој се налазе биографије и фотографије свих особа које су стекле звање народног хероја, односно одликоване су Орденом народног хероја. Имала је три издања — 1957, 1975. и 1982. и штампана је у укупном тиражу од 39.000 примерака.

Прво издање

[уреди | уреди извор]

Прво издање књиге под називом Зборник народних хероја Југославије издало је новинско издавачко предузеће „Омладина“ из Београда 1957. године. Штампање књиге почело је 1. октобра 1957, а завршено 1. априла 1958. у „Београдском издавачком графичком заводу“ (БИГЗ) у тиражу од 16.000 примерака. Књига има 1.003 странице.

Аутори текстова у овом издању су Слободан Петровић, Ранислав Лазаревић, Александар Петковић и Драган Вукобратовић. Њихова основна намера била је да сакупе и среде најважније податке о животу и борби народних хероја. До тада су издаване само публикације о народним херојима по срезовима, покрајинама и републикама, али није постојала јединствена публикација о свима народним херојима Југославије. Да би сакупили све податке о народним херојима било им је потребно пуне две године. У Југославији се до тада нико није систематски бавио прикупљањем података о народним херојима, па је било тешко утврдити и тачан број одликованих. У прикупљању податка аутори су углавном користили изворе из историјског архива Савеза комуниста Југославије, архива музеја и организација Савеза бораца НОР Југославије, објављених публикација и чланака, изјава чланова породица и преживелих другова-бораца, као и из података Генералштаба Југословенске народне армије.

И поред великог напора, у књизи је остао велики број непотпуности и нетачности. Аутори су у поговору књиге позвали све које имају податке о неком народном хероју, који нису унети у књигу, да се јаве Редакцији Зборника на адресу Моше Пијаде бр. 35, Београд. Међу недостацима књиге је и то што није ништа написано о страним држављанима који су одликовани Орденом народног хероја, као и о друштвено политичким организацијама — Савезу комунистичке омладине Југославије и организацији Савеза бораца Народноослободилачког рата Југославије.

До 1957, када је издата књига, било је проглашено укупно 1.307 народних хероја (1.220 мушкараца и 87 жена), од којих је тада било 410 живих. Поред биографија и слика народних хероја у књизи се налазе статистички подаци о народним херојима и подаци о народноослободилачкој борби (подаци о НОВЈ и окупаторским војскама, подаци о људским и материјалним жртвама и хронологија важнијих догађаја народноослободилачког рата) које је припремио Слободан Петровић. Предговор за књигу, под називом На дужности свесно и до краја, написао је Александар Ранковић Марко, тадашњи председник Централног одбора Савеза бораца Народноослободилачког рата Југославије.

Део из предговора првом издању књиге који је написао Александар Ранковић.

Друго издање

[уреди | уреди извор]
Насловна страна Првог издања књиге из 1957. године

Друго издање књиге под називом Народни хероји Југославије припремио је Институт за савремену историју из Београд, а објавило Новинско издавачко предузеће „Младост“ из Београда 1975. године. Штампање књиге извршило је Графичко предузеће „Просвета“ из Београда у тиражу од 11.000 примерака.[1] Ово издање састоји се из два тома — први том „А—М” (580 стране) и други том „Н—Ж” (463 стране).

За разлику од претходног издања, које је имало свега четири аутора, ово издање имало је укупно 110 аутора, а у Редакцији су били — Михаило Апостолски, др Никола Бабић, др Милан Борковић, др Али Хадри, др Петар Качавенда, Здравко Клањшчек, др Зоран Лакић, Богдан Ласић, Андра Милановић, Перо Морача, Жика Тадић, Фабијан Трго, Љиљана Матић, секретар Редакције и др Душан Живковић, одговорни уредник Редакције.

У међувремену од првог издања, 1957. до другог издања, 1975, проглашено је још 15 народних хероја; председник СФРЈ Јосип Броз Тито је 15. маја 1972. одликован по други пут; одликовано је 27 јединица и установа НОВЈ, 8 градова и још две друштвено-политичке организације (ОК СКОЈ-а за Дрвар и Удружење шпанских бораца Југославије).

Треће издање

[уреди | уреди извор]

Треће издање књиге под називом Народни хероји Југославије припремио је Институт за савремену историју, а објавили су удружени издавачи — „Партизанска књига“ из Љубљане, „Народна књига“ из Београда и „Побједа“ из Титограда поводом четрдесетогодишњице устанка 1981. године. Штампање књиге извршио је „Београдски издавачки графички завод“ (БИГЗ) 1983. у тиражу од 12.000 примерака. Издање се састоји из два тома — први том „А—М” (604 стране) и други том „Н—Ж” (464 стране).

Треће издање имало је 116 аутора из Југославије и двоје из Совјетског Савеза, а у Редакцији су били — Михаило Апостолски, Здравко Антонић, Милан Борковић, Драго Боровчанин, Данило Булајић, Перо Дамјановић, Михаило Ђеловић, Зоран Ерак, Хајредин Хоџа, Петар Качавенда, Здравко Клањшчек, Зоран Лакић, Богдан Ласић, Андра Милановић, Снежана Митровић, Перо Морача, Видак Перић, Александар Петковић, Фабијан Трго и Душан Живковић.

У међувремену од другог издања, 1975. до трећег издања, 1982, Орденом народног хероја одликовани су: Јосип Броз Тито, трећи пут — 16. маја 1977; Луиђи Лонго, председник КП Италије и шест јединица НОВ и ПОЈ (Прва и Друга личка пролетерска ударна бригада, Друга словеначка ударна бригада, Трећа српска пролетерска ударна бригада, Дванаеста славонска пролетерска ударна бригада и Раднички батаљон).

Предговор за друго и треће издање књиге написао је Коста Нађ, генерал армије и председник Савезног одбора СУБНОР Југославије:


Из предговора другом и трећем издању књиге који је написао Коста Нађ.

Сличне књиге

[уреди | уреди извор]
Орден народног хероја

Поред три издања књиге Народни хероји Југославије о народним херојима је написан велики број књига, који су се бавиле животима појединих народних хероја иили народним херојима из одређене партизанске јединице или одређеног краја Југославије. Обимнијих књига о народним херојима је још свега неколико:

  • Хероји из два ослободилачка рата 1936-1939. и 1941-1945.
    • издавач: Иницијативни комитет за сазив Првог конгреса шпанских бораца, Београд 1946.
  • Народни хероји Србије
    • издавач: Главни одбор Савеза бораца НОР-а Србије, Београд 1951.
  • Народни хероји Косова и Метохије (алб. Herojt e popullit te Kosove-Metohis)
    • издавач: Обласни одбор Савеза бораца НОР-а АКМО, Приштина 1956.
  • Народни хероји Баније и Сиска
    • аутор: Вера Црнобори-Опријан
    • издавач: „27. српањ“, Загреб 1957.
  • Жене хероји
    • аутор: Мила Беоковић
    • издавач: „Свјетлост“, Сарајево 1967.
  • Народни хероји Друге пролетерске далматинске бригаде
    • издавач: „Стварност“, Загреб 1968.
  • Хероји с обала Неретве
    • аутори: Љубо Гордић и Рефик Хамзић
    • издавач: Информативни центар, Мостар 1971.
  • Железничари народни хероји
    • аутор: Илија Филиповић
    • издавач: „Мисла“, Скопље 1972.
  • Народни хероји Македоније (мкд. Народни хероји од Македонија)
    • издавач: „Наша књига“, Скопље 1973.
  • Народни хероји Подриња
    • аутор: Станко Младеновић
    • издавач: Фонд НОБ Подриње, Шабац 1978.
  • Народни хероји Книнске крајине
    • аутор: Миле Медић и Илија Ђујић
    • издавач: Општински одбор СУБНОР-а Книн, 1979.
  • Народни хероји Таковског краја
    • аутор: Станко Младеновић
    • издавач: „Дечје новине”, Горњи Милановац 1979.
  • Хероине Југославије
    • аутори: Крсте Бјелић, Сеада Хоџић, Дарко Ступарић и Радуле Васовић
    • издавач: „Спектар“, Загреб 1980.
  • Народни хероји Истре, Хрватског приморја и Горског котара
    • аутор: Славко Магдић
    • издавач: „Задружна штампа”, Загреб 1981.
  • Народни хероји Шумадије и Поморавља
    • издавач: Друштво младих истраживача "Полет", Крагујевац 1985.
  • Мостарци народни хероји Југославије
    • аутор: Рефик Хамзић
    • издавач: Скупштина општине Мостар, Мостар 1986.
  • Народни хероји Светозарева
    • аутор: Љубица Здравковић
    • издавач: Завичајни музеј, Светозарево 1988.

Биографије већег броја народних хероја налазе се такође и у разним публикацијама енциклопедијског карактера, као и у самим енциклопедијама, попут: Војне енциклопедије, Енциклопедије Југославије, Мале енциклопедије Просвете, Лексикона Народноослободилачког рата и др.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ »Изванредан успјех енциклопедије о народним херојима« , у:Вјесник, Загреб, 13. 4. 1976, 1. стр.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Zbornik narodnih heroja Jugoslavije. Beograd: Omladina. 1957.  COBISS.SR 50964999
  • Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Mladost. 1975.  COBISS.SR 5575431
  • Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Mladost. 1975.  COBISS.SR 5575943
  • Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167
  • Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48703239