Осјечани Доњи
Осјечани Доњи | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Град | Добој |
| Становништво | |
| — 2013. | 748 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 49′ 41″ С; 18° 06′ 59″ И / 44.8281° С; 18.1164° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Осјечани Доњи Осјечани Доњи на карти Босне и Херцеговине | |
Осјечани Доњи су насељено мјесто у граду Добој, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 810 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Осјечани су требавско насеље смјештено око 15 километара сјеверно од Добоја.[1] Налазе се на десној обали ријеке Босне.[1] Терен се са падина Требаве спушта у долину ријеке.[1]
Назив[уреди | уреди извор]
Назив потиче од ријечи одсјећи, у смислу да се село некада одсјекло, одвојило.[1] Прича коју причају стари сељани о поријеклу имена села је да је некада ово подручје било дио земље Градачачког бега и да су се једном сељани побунили и одсјекли и тако формирали село.
Историја[уреди | уреди извор]
На локацији Растика су пронађени остаци римског пољопривредног добра из 3. или 4. вијека на коме су служени римски војници производили храну за војску и коње.[1] У Осјечанима је 1858. букнула Требавска буна против османске власти.[1] Буну је предводио прота Павле Трифуновић, кога су Османлије 1858. убиле у Осјечанима на кућном прагу.[1] Велики број Осјечанаца је учествовао у пробоју солунског фронта током Првог свјетског рата.[1] Прва пушка на добојском подручју у Другом свјетском рату је пукла у Осјечанима.[1] Стари центар насеља се налазио код рјечице Телице, гдје је по предању била стара црква „која је омркла, али није осванула“.[1] Жељезничка пруга је изграђена након Другог свјетског рата, а центар насеља се преселио крај пруге, гдје је изграђен Дом културе и премјештена школа.[1] Прије изградње пруге, центар насеља се налазио код цркве Ваведења пресвете Богородице.[1]
Култура[уреди | уреди извор]
Храм Српске православне цркве је посвећен Ваведењу пресвете Богородице.[1] Подигнут је одмах након аустроугарске окупације 1881. године, када је Србима након османске окупације први пут дозвољено да граде цркве од тврдог материјала.[1] Цркву су двије године заједно градили становници Осјечана и околних села.[1] Храм је обнављан 1964, затим 1981. и 1998. године.[1] Нови иконостас је 2001. постављен на мјесто старог, а освештао га је епископ зворничко-тузлански Василије Качавенда.[1] На простору Осјечана су прије изградње садашње цркве постоје три цркве брвнаре које су запалиле Османлије.[1] На цркву је постављена спомен-плоча у знак сјећања на проту Павла Трифуновића.[1] Натпис на спомен-плочи гласи:
| „ | У знак сјећања на проту Павла Трифуновића који је 1858. повео народ Осјечана у Требавску буну против Турака. Народ Осјечана и Требаве, љета господњег 2008.[1] | ” |
Споменици[уреди | уреди извор]
Споменик је подигнут у знак сјећања на 47 погинулих бораца Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. Лоциран је на раскрсници путева, испред локалне полицијске станице.
Споменик устанку је старији споменик посвећен народноослободилачкој борби. Изграђен је 1981. године у традиционалном стилу од бетона и висине је око 4 метра. Аутори споменика су: Драго Хандановић умјетник, архитекте: Сава Кривокапић и Петар Вајдић. Ово је захвалност за први устанак у добојском крају током Другог свјетског рата. Споменик се састоји од великог бетонског обелиска са звијездом петокраком креираном у рељефу у горњем дијелу споменика. Облик звијезде вири из споменика на његовој десној страни, када се посматра са сприједа. У центру споменика је спомен плоча, направљена од црног камена са сљедећим натписом: "На овом мјесту 23. августа 1941. године нападом на жандармеријску касарну огласила се прва устаничка пушка када је народ добојског краја на позив Комунистичке партије Југославије и Друга Тита кренуо у оружану борбу против фашистичког окупатора и домаћих издајника. 23.августа 1981. године Радни људи и грађани добојске општине" Споменик је ограђен кратком металном оградом постављеном у бетонску подлогу. Постоји капија испред ограде, која преко бетона води до платоа на коме је постављен споменик. Уз плато се налазе два јарбола; по један са обје стране. Данас ови држе заставе СФР Југославије и ентитета Републике Српске. Чини се да су заставе направљене од танког лима метал. Локација је у добром стању и изгледа добро одржавана.[2][3][4] Споменик се налази на подручју између жељезничке пруге и главног магистралног пута на улазу у село из села Бушлетић.
Образовање[уреди | уреди извор]
Прва школа је према доступним подацима основана 1852, иако према казивању становника она постоји од 1830.[1] Прва школа је направљена на простору поред цркве брвнаре, односно садашњег храма Ваведења пресвете Богородице.[1] Школа је изгорила, а обновљена је након изградње храма 1881.[1]
Саобраћај[уреди | уреди извор]
Кроз насеље пролази пут Добој — Модрича, који је изграђен 1893.[1] У Осјечанима се налази и жељезничка станица Жељезница Републике Српске.[1]
Становништво[уреди | уреди извор]
Становници Осјечана се називају Осјечанци.[1]
| Националност[5] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 741 | 747 | 958 | 1.089 |
| Југословени | 24 | 52 | 7 | |
| Хрвати | 2 | 6 | 3 | 2 |
| Муслимани | 1 | 1 | ||
| Македонци | 1 | |||
| Мађари | 1 | |||
| Словенци | 1 | |||
| Албанци | 1 | |||
| остали и непознато | 42 | 1 | 5 | |
| Укупно | 810 | 807 | 969 | 1.099 |
| Демографија[5] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 1.099 | |
| 1971. | 969 | |
| 1981. | 807 | |
| 1991. | 810 | |
Презимена[уреди | уреди извор]
У Осјечанима Доњим постоји више различитих презимена, од који је најбројније презиме Симић.[1]
- Симић
- Дујуић (Симић), Симићи-Дујићи, славе Јовањдан[1]
- Аџић (Симић), Симићи-Аџићи, славе Игњатдан[1]
- Орозовић (Симић), Симићи-Орозовићи, славе Ђурђиц[1]
- Ковачевић (Симић), Симићи-Ковачевићи, славе Сименудан[1]
- Пушевић (Симић), Симићи-Пушевићи, славе Стјепандан[1]
- Гојковић (Симић), Симићи-Гојковићи, славе Никољдан[1],
Од осталих презимена ту су:
- Митровић[1]
- Марковић[1]
- Чакаревић[1]
- Блесић, славе Никољдан[1]
- Ђуричић, славе Никољдан,
- Кузмановић, славе Свеу Петку,
- Тешић,
- Мишић,
- Божић,
- Стјепић
- Мићић, досељени из Церовог гаја итд.
Знамените личности[уреди | уреди извор]
- Чедомир Јаћимовић, организатор устанка у добојском крају у Другом свјетском рату[6]
- Саво Божић, српски православни свештеник, духовни вођа и просветитељ требавско-посавског краја[1]
- Павле Трифуновић (Осјечани — Осјечани, 1858), протојереј СПЦ, вођа Требавске буде у Осјечанима[1]
- Младен Плоскић, српски каратиста, најбољи спортиста Републике Српске 2011.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи „Огњишта: Осјечани”. Радио-телевизија Републике Српске. 1. 4. 2012. Приступљено 1. 4. 2012.[мртва веза]
- ^ https://www.xiwl.com/w/index.php/Osje%C4%8Dani_-_Spomenik_Ustanku
- ^ https://www.spomenicinob.info/pdf/report/en/GRAD%20DOBOJ%20FINAL.pdf#page=112
- ^ https://www.spomenicinob.info/doboj
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ Од устанка до побједе у НОР-у у Добојском крају
