Равно Рашће

Координате: 45° 18′ 16″ С; 16° 08′ 51″ И / 45.304547720560635° С; 16.147445347079316° И / 45.304547720560635; 16.147445347079316
С Википедије, слободне енциклопедије

Равно Рашће
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаСисачко-мославачка
ГрадГлина
ОбластБанија
Становништво
 — 2011.Пад 129
Географске карактеристике
Координате45° 18′ 16″ С; 16° 08′ 51″ И / 45.304547720560635° С; 16.147445347079316° И / 45.304547720560635; 16.147445347079316
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина162 m
Равно Рашће на карти Хрватске
Равно Рашће
Равно Рашће
Равно Рашће на карти Хрватске
Равно Рашће на карти Сисачко-мославачке жупаније
Равно Рашће
Равно Рашће
Равно Рашће на карти Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Поштански број44403 Маја
Позивни број+385 44
Регистарска ознакаSK

Равно Рашће је насељено мјесто на подручју града Глине, Банија, Република Хрватска.

Историја[уреди | уреди извор]

Други свјетски рат[уреди | уреди извор]

У лето 1942. године приликом једног напада усташа и домобрана на село Равно Рашће, срез Глина, одведено је много жена и деце. Том приликом одведено је троје деце Стојана и Кате Паланчанина, и то Никола стар 12 година, Драгица 11 и Петар 6 година. Деца су прво транспортована у затвореним вагонима у Јасеновац у којима су остала 8 дана под стражом без хране. Одатле су их аутобусима пребацили у Стару Градишку, стрпали их у једну велику бараку, раније шталу за коње. Прва три дана нису добили ништа за храну, а четвртог су добили неко "упарено брашно". Пошто су одвојили децу од родитеља, сву женску децу до 9 година послали су у Порићанце, а у Градишци су остали само мушкарци изнад 12 година, које су обукли у усташку униформу. Од неколико хиљада, колико их је ту било, хрватске власти су око 400 дечака послали у Горњу Ријеку ради похађања школе, од којих је 200 помрло. Због напада партизана на Горњу Ријеку усташе су са децом побегле у Јаску, а када су партизани заузели Јаску, заробили су све усташе и око 7000 деце, која су ту била у логору. После 24 часа партизани су напустили Јаску, повели су са собом децу до Мрзлог Поља, где су их Немци бомбардовали. Тада су партизани одвојили одраслије дечаке и повели их са собом а остале оставили у Мрзлом Пољу, где су их поново преузеле усташе, потрпале у аутобусе и одвели у Самобор. Ту су остали 8 дана у једном логору. Одатле су одведени у Загреб, уписани код црвеног крста и после неколико дана распоређени. Мали Никола био је смештен код Антона Јежека у Великом Буковцу код Лудбрега, где је чувао марву и радио све кућне послове. Јежек и његова породица су га терали да иде у католичку цркву, али он то није хтео чинити. Сестра Николина Драгица, која је из Градишке послата у Порићанце, нашла се са братом у Мрзлом Пољу. Ту је неко време остала код жупника, али како је била сврабљива, није је хтео даље задржати, већ ју је уступио једној жени. Код ње је била 6 недеља. Одатле су је усташе одвеле у Самобор, затим у Загреб па у Лудбрег, и најзад је и она доспела у Велику Буковицу. Ту ју је узео католички жупник Мата Гожин, дао је у школу код часних сестара, које су је приморале да сваке недеље иде у католичку цркву. Николини и Драгичини родитељи који су били избегли у Србију, успели су да их преко пријатеља нађу у Великој Буковици, и да их 12. јула 1943. године доведу у Србију. О трећем детету нису ништа могли дознати.[1]

Распад СФРЈ[уреди | уреди извор]

Равно Рашће се од распада Југославије до августа 1995. године налазило у Републици Српској Крајини.

Становништво[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, Равно Рашће је имало 129 становника.

Националност[2] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 198 239 295 368
Хрвати 105 124 121 122
Југословени 6 7 15 1
Словенци 2 2
Мађари 1 1
Муслимани 2
остали и непознато 5 14 6 1
Укупно 314 385 440 496
Демографија[2]
Година Становника
1948. 457
1953. 485
1961. 496
1971. 440
1981. 385
1991. 314
2001. 163
2011. 129

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Равно Рашће је имало 314 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
198 63,05%
Хрвати
  
105 33,43%
Југословени
  
6 1,91%
Словенци
  
1 0,31%
неопредељени
  
4 1,27%
укупно: 314

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 231-232
  2. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.


Литература[уреди | уреди извор]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.