Текија (Кладово)
Текија | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Борски |
Општина | Кладово |
Становништво | |
— 2011. | 792 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 41′ 01″ С; 22° 24′ 32″ И / 44.683666° С; 22.408833° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 77 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 19325 |
Позивни број | 019 |
Регистарска ознака | KL |
Текија је насеље у Србији у општини Кладово у Борском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 618 становника (према попису из 2011. било је 792 становника, према попису из 2002. било је 967 становника).
Историја
[уреди | уреди извор]Краљевским решењем од 2. септембра 1885. године насеље је добило статус варошице.
Текија је варошица у Ђердапу са десне стране Дунава у Оршавској котлини, наспрам румунског града Оршаве. Године 1961. имала је 1635 становника. Низводно од Текије налазила се последња ђердапска клисура Сипска клисура, а узводно клисура Казан. Лежала је на 55 m надморске висине, на уској и издуженој квартарној равници Дунава. Изнад Текије дижу се североисточни обронци планине Мироч (Велики Пепео 560 m). Близу варошице је било острво Ада Кале а и сада се налази споменик Кочи Анђелковићу. Текију је као и Доњи Милановац приликом изградње хидроелектране Ђердап и стварањем вештачког језера Ђердап, потопио Дунав. Ново насеље са истим именом подигнуто је изнад језера на обронцима Мироч планине. Стара Текија (пре подизања нивоа Дунава) је важила за место које је имала највише пилота (капетани који су управљали бродовима кроз уску Ђердапску клисуру). Овде је пронађена Текијска остава.
Овде је рођен Аврам Петронијевић.
Нова Текија је позната по такмичењу у лову сомова на бућку. Сваке године ова манифестација, „Златна бућка Ђердапа“, окупља велики број аласа и заљубљеника у риболов и природу.
Овде се налази Сигнална станица „Пена“ на Ђердапу.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према последњем попису из 2022. године у Текији је живело 618 становника што је за 174 мање у односу на 2011. када је на попису било 792 становника. У насељу живи 532 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,47 година (49,33 код мушкараца и 51,74 код жена).[1]
Према подацима пописа из 2022. у насељу има 255 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,42.[2] а према истом попису у насељу има 544 стамбених јединица од којих је 287 насељених.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
м | ж |
|||
? | 5 | 4 | ||
80+ | 4 | 18 | ||
75—79 | 19 | 17 | ||
70—74 | 26 | 30 | ||
65—69 | 32 | 39 | ||
60—64 | 21 | 34 | ||
55—59 | 34 | 40 | ||
50—54 | 25 | 35 | ||
45—49 | 63 | 31 | ||
40—44 | 28 | 31 | ||
35—39 | 32 | 30 | ||
30—34 | 26 | 20 | ||
25—29 | 31 | 27 | ||
20—24 | 42 | 19 | ||
15—19 | 43 | 30 | ||
10—14 | 35 | 17 | ||
5—9 | 27 | 27 | ||
0—4 | 12 | 13 | ||
Просек : | 39,8 | 45,0 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 431 | 145 | 249 | 22 | 15 | 0 |
Женски | 405 | 65 | 244 | 88 | 8 | 0 |
УКУПНО | 836 | 210 | 493 | 110 | 23 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 186 | 18 | 2 | 1 | 25 |
Женски | 63 | 6 | 0 | 0 | 5 |
УКУПНО | 249 | 24 | 2 | 1 | 30 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 41 | 11 | 11 | 7 | 21 |
Женски | 4 | 3 | 14 | 4 | 1 |
УКУПНО | 45 | 14 | 25 | 11 | 22 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 1 | 27 | 6 | 0 |
Женски | 0 | 1 | 3 | 6 | 15 |
УКУПНО | 0 | 2 | 30 | 12 | 15 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 6 | 0 | 0 | 9 | |
Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 7 | 0 | 0 | 9 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 17.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 460. ISBN 978-86-6161-230-5.
- ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 2.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 121. ISBN 978-86-6161-232-9.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- текст др. Јована Марковића, проф. Београдског универзитета за Енциклопедију Југославије ЈЛЗ Загреб 1971.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Текија Комплетан водич кроз Србију
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)[мртва веза]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Мегдани аласа и риба грдосија (Политика, Мирослав Стефановић, 26. април 2018)
- [1] Црква у старој Текији