Хидроелектрана Ђердап I

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Хидроелектрана Ђердап

Хидроелектрана Ђердап I
Хидроелектрана Ђердап I Iron Gates 1 3D, Romania.gif

Основни подаци
Држава  Србија
 Румунија
Најближе насеље Србија Кладово
Румунија Караташ
Река Дунав
Почетак изградње 7. септембар 1964.
Прва синхронизација 16. мај 1972.
Подаци о језеру
Ствара Ђердапски резервоар
Запремина 2,1 km³
Површина 104,41 km²
Подаци о електрани
Број турбина 12 (6+6)
Тип бранска
Инсталисана снага 2,192 (Србија 1.058) MW
Тип турбине Капланова турбина
Годишња производња Србија 5,65 TWh
Румунија 5,4 TWh

Хидроелектрана Ђердап је систем од једне бранске и једне речне-проточне хидроелектране, „Ђердап I“ и „Ђердап II“, које су изграђене на реци Дунав на изласку из Ђердапске клисуре, на српско-румунској граници, тако да припада Србији и Румунији.

У укупној производњи електричне енергије у Србији електране Ђердап учествују са око 20%.

Ђердап I[уреди]

Ђердап I је саграђен 1970. године на 943. километру реке, 10 km узводно од Кладова. На српској и румунској страни Дунава је направљено по 6 генератора од по 176,3 MW. Снага генератора на прагу са српске стране износи 1.058 MW. Инсталисани су за проток од 4800 m³/s и пуштани су у погон од 5. августа 1970. године до 16. маја 1972. Налази се у месту Караташ, а непосредно испод хидроцентрале се налазе остаци римске тврђаве Диана.

Пројекат потиче из споразума који је потписан између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Народне Републике Румуније 1963. године, али идеја о изградњи хидроелектране на Дунаву датира још од средине педесетих година. Да би се олакшала изградња ове бране, на румунској страни велики део града Орсове морао је да се пресели у планине, изгради нове стамбене блокове и "потоне" стару градску четврт. Острво Аде Калех, углавном насељено Турцима, такође је потопљено под водом, али су се спасили предмети из њега. Путеве и жељезничке линије које повезују Крајове са Темишваром такође су морале бити помјерене и на горе. Такође цео Дунав из Београда до Турну Северина претворен је у вештачко језеро.

Ђердапска хидроелектрана гради се у 1970. године

Брана је дизајнирала Институт за Хидроелектричне Студије и Пројекте (ИСПХ) у Букурешт и Енергопројект Београд 1956-1960.

Акумулационо језеро је запремине 1380 милиона m³. Брана је симетрична, са преливном браном у средини и преводницама на румунској и српској страни. Годишње у просеку ради око 7500 часова и произведе око 6000 GWh. Турбине су Каплановог типа и пројектоване за падове од 17,5 до 35,4 метара. Генератори су совјетске производње ЛМЗ Лењинград, даље лиценцирано од стране УЧМ Решица.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]