Црква Светог Николе у Видровцу
| Црква Светог Николе | |
|---|---|
_307.jpg) | |
| Основни подаци | |
| Тип | црква |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија тимочка |
| Оснивање | 1906. |
| Посвећен | Светом Николи |
| Локација | |
| Место | Видровац, Неготин |
| Држава |  Србија |
Црква Светог Николе у Видровцу, насељеном месту на територији општине Неготин, припада Епархији тимочкој Српске православне цркве.
Изградња[уреди | уреди извор]
Црква Светог Николе у Видровцу саграђена је 1906. године у српско–византијском стилу. Освештао ју је епископ тимочки Мелентије 7. октобра 1907. Пројекат овог храма дело је Светозара Ивачковића, а цркву је саградио зидар Трандафило Гроздановић.[1]
Архитектура[уреди | уреди извор]
Црква је једнобродна са припратом, наосом и апсидом, споља тространом а изнутра полукружном. Саграђена је од тесаног камена и није омалтерисана. Почива на каменом темељу па се порталима приступа са два степеника. Западни портал је једноставан, са дрвеним двокрилним вратима. Првобитно се одступило од пројекта по жељи црквене општине, а по одобрењу министра грађевине, јер је црквена општина желела да се са јужне стране отворе врата у замену за прозор, што је и учињено, али је бочни портал отворен на северној страни. Црква је покривена двосливним кровом прекривеним црепом. Кровна конструкција је тростепено решена чиме се јасно издвајају простори припрате, наоса и олтарског травеја. Олтарска ниша покривена је полуконусним кровом.[2]
Иконостас[уреди | уреди извор]
Иконе на иконостасу, чија је иконостасна преграда према записима дело двојице Вражогрнаца, осликане су по академским концепцијама црквеног сликарства. На царским дверима доминира представа Благовести, са јужне стране је Богородица, а са северне Свети архангел Гаврило. Престони ред сачињен је од икона Богородице са Христом и Христа Сведржитеља, распоређених северно и јужно од царских двери. На северним бочним дверима је икона Светог архангела Михаила, а на јужним је Свети архиђакон Стефан. Изнад царских двери је приказ Тајне вечере, док је изнад северних Свети Никола. На јужној страни је икона светог ратника, Ђорђа или Димитрија, а у следећем реду празничне иконе, Сретење, Света Тројица, Васкрсење Христово и Успење Богородице. У цркви се налази архијерејски трон са иконом Светог Саве.[3]
Ризница[уреди | уреди извор]
Међу иконама Цркве Светог Николе у Видровцу истиче се хаџијски Јерусалим који је са поклоњења Светом гробу донео Хаџи Милоје 1858. У цркви се налази и неколико икона са приложничким натписима као што су целивајуће иконе Светог архангела Михаила, Васкрсења, Светог Василија Великог поклоњене храму 1907. године, иконе Рођења Христовог, Крштења Господњег и Светог Трифуна, коју је на лиму 1890. радио Ватрослав Бековић и представа Светог пророка Илије, коју је штампала књижара Томе Јовановића и Вујића, поклоњене 1947. Међу богослужбеним књигама издваја се Октоих, односно Осмогласник из 1868. године, Служба Константину и Методију, штампана у Београду 1862. године, Минеј из 1860. који је штампан у московској Синодалној типографији као и Службеник штампан 1838. у Београду. Међу књигама је и Требник из 1926. који је у Сремским Карловцима штампала Српска манастирска типографија.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Макуљевић, Ненад (2020). „Вук Недељковић, Црква Светог Николе у Видровцу”. Сакрална топографија Неготинске Крајине. Неготин: Музеј Крајине. стр. 45. ISBN 978-86-87691-24-7.
- ^ Макуљевић, Ненад (2020). „Вук Недељковић, Црква Светог Николе у Видровцу”. Сакрална топографија Неготинске Крајине. Неготин: Музеј Крајине. стр. 46. ISBN 978-86-87691-24-7.
- ^ Макуљевић, Ненад (2020). „Вук Недељковић, Црква Светог Николе у Видровцу”. Сакрална топографија Неготинске Крајине. Неготин: Музеј Крајине. стр. 46—48. ISBN 978-86-87691-24-7.
- ^ Макуљевић, Ненад (2020). „Вук Недељковић, Црква Светог Николе у Видровцу”. Сакрална топографија Неготинске Крајине. Неготин: Музеј Крајине. стр. 48—50. ISBN 978-86-87691-24-7.
