Чиро Ферара

Чиро Ферара
Чиро Ферара
Лични подаци
Датум рођења	11. фебруар 1967. (57 год.)
Место рођења	Наполи, Италија
Висина	1,80 m
Позиција	одбрамбени
Јуниорска каријера
	Наполи
Сениорска каријера
Године	Клуб
1984—1994; 1994—2005	Наполи; Јувентус
Репрезентативна каријера
1985—1987; 1987—2000	Италија до 21; Италија
Тренерска каријера
2005—2006; 2008—2009; 2009—2010; 2010—2012; 2012; 2016—2017	Италија (асистент); Италија (асистент); Јувентус; Италија до 21; Сампдорија; Вухан

Чиро Ферара (итал. Ciro Ferrara; 11. фебруар 1967) је италијански фудбалски тренер и бивши фудбалер и репрезентативац.

Ферара је родом Наполитанац тако да је 1980. почео тренирати фудбал у јуниорима Наполија. Након четири године пребачен је у сениорски тим и то у време када је клуб довео Дијега Марадону. Чиро Ферара је у првој сезони за Наполи скупио укупно 14 наступа да би у другој постао члан прве екипе. Током „Марадонине ере“ клуб је доминирао италијанским и европским фудбалом а Ферара је био кључан играч те екипе. Наполи је тада био двоструки првак Италије (1987. и 1990) а освојио је и Куп УЕФА (1989)

У лето 1994. Чира Ферару купује торински Јувентус у којем је одмах стављен у први тим. Тако је играч у првој сезони скупио 40 наступа и постигао један гол. Био је један од најбољих централних бекова своје генерације због чега је играо у првих 11 током следећих десет година. Као и са Наполијем, Ферара је и са Јувеом доминирао у Серији А и Европи. У том периоду клуб је имао јак одбрамбени ред а Ферара је у одбрани сарађивао са импресивним низом саиграча. То су били Марк Јулијано, Морено Торичели, Паоло Монтеро, Ђанлука Песото, Лилијан Тирам, Алесандро Бириндели, Игор Тудор, Ђанлука Замброта, Никола Легротаље и Фабио Канаваро. Сматрало се да је Јувентус у том периоду имао најбољу одбрану на свету.

У последњој сезони 2004/05. саиграчи у одбрани били су му Марк Јулијано и ветеран Паоло Монтеро. Завршетком сезоне у којој је клуб освојио наслов првака (који му је касније одузет) Монтеро се вратио у родни Уругвај, Јулијано је прешао у Мајорку док је Ферара са 38 година завршио играчку каријеру.

Репрезентативна[уреди | уреди извор]

Чиро Ферара је за Италију скупио укупно 49 наступа. Међутим, његова бриљантност никада није у потпуности реализована на репрезентативном нивоу. Можда је разлог томе превелика конкуренција коју су на почетку чинили врхунски бекови као што су Франко Барези, Алесандро Костакурта, Мауро Тасоти, Рикардо Фери , Ђузепе Бергоми, Ђанлука Песото и Паоло Малдини а касније Фабио Канаваро, Алесандро Неста и Ђорђо Кјелини. То је можда било највидљивије 1998. године када је Ферара био на врхунцу каријере али ипак није стављен на списак репрезентативаца за Светско првенство у Француској.

На Светском првенству 1990. и Европском првенству 2000. скупио је по један наступ за национални састав. На тим турнирима Италија је освојила бронзу, односно сребро.

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Ферара је у два наврата био асистент у италијанској репрезентацији. Први пут је у периоду од 2005. до 2006. био помоћник Марчелу Липију у генерацији која је 2006. постала светски првак. Повратком Липија на селекторску клупу, Ферара је 2008. по други пут постао асистент у националном тиму.

Са бившим клупским саиграчем Ђанлуком Песотом био је један од тренера Јувентусовог омладинског погона да би 5. јуна 2009. преузео сениорски тим који је водио наредну сезону.^[1] Будући да са клубом није остварио значајне резултате, Ферара је отпуштен а Јувентус је до краја сезоне водио Алберто Закерони.^[2]

Дана 22. октобра 2010. Чиро Ферара је именован селектором италијанске репрезентације до 21. године, док му је бивши саиграч Анђело Перуци постао асистент.^[3] Под његовим вођством млади Азури су све до септембра 2012. били непобедиви у квалификацијама за Европско У21 првенство 2013. године.^[4]

Ферара је 2. јула 2012. напустио селекторско место и преузео Сампдорију која се тада квалификовала у Серију А.^[5]^[6] Тим је водио све до 17. децембра 2012. када је отпуштен због лоших резултата.^[7]