Чиро Ферара
| Чиро Ферара | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 11. фебруар 1967. | ||
| Место рођења | Наполи, Италија | ||
| Висина | 1,80 m | ||
| Позиција | одбрамбени | ||
| Јуниорска каријера | |||
| Наполи | |||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1984—1994 1994—2005 |
Наполи Јувентус |
247 253 |
(12) (15) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1985—1987 1987—2000 |
Италија до 21 Италија |
6 49 |
(1) (0) |
| Тренерска каријера | |||
| 2005—2006 2008—2009 2009—2010 2010—2012 2012 2016—2017 |
Италија (асистент) Италија (асистент) Јувентус Италија до 21 Сампдорија Вухан | ||
Чиро Ферара (итал. Ciro Ferrara; 11. фебруар 1967) је италијански фудбалски тренер и бивши фудбалер и репрезентативац.
Каријера
[уреди | уреди извор]Клупска
[уреди | уреди извор]
Ферара је родом Наполитанац тако да је 1980. почео тренирати фудбал у јуниорима Наполија. Након четири године пребачен је у сениорски тим и то у време када је клуб довео Дијега Марадону. Чиро Ферара је у првој сезони за Наполи скупио укупно 14 наступа да би у другој постао члан прве екипе. Током „Марадонине ере“ клуб је доминирао италијанским и европским фудбалом а Ферара је био кључан играч те екипе. Наполи је тада био двоструки првак Италије (1987. и 1990) а освојио је и Куп УЕФА (1989)
У лето 1994. Чира Ферару купује торински Јувентус у којем је одмах стављен у први тим. Тако је играч у првој сезони скупио 40 наступа и постигао један гол. Био је један од најбољих централних бекова своје генерације због чега је играо у првих 11 током следећих десет година. Као и са Наполијем, Ферара је и са Јувеом доминирао у Серији А и Европи. У том периоду клуб је имао јак одбрамбени ред а Ферара је у одбрани сарађивао са импресивним низом саиграча. То су били Марк Јулијано, Морено Торичели, Паоло Монтеро, Ђанлука Песото, Лилијан Тирам, Алесандро Бириндели, Игор Тудор, Ђанлука Замброта, Никола Легротаље и Фабио Канаваро. Сматрало се да је Јувентус у том периоду имао најбољу одбрану на свету.
У последњој сезони 2004/05. саиграчи у одбрани били су му Марк Јулијано и ветеран Паоло Монтеро. Завршетком сезоне у којој је клуб освојио наслов првака (који му је касније одузет) Монтеро се вратио у родни Уругвај, Јулијано је прешао у Мајорку док је Ферара са 38 година завршио играчку каријеру.
Репрезентативна
[уреди | уреди извор]Чиро Ферара је за Италију скупио укупно 49 наступа. Међутим, његова бриљантност никада није у потпуности реализована на репрезентативном нивоу. Можда је разлог томе превелика конкуренција коју су на почетку чинили врхунски бекови као што су Франко Барези, Алесандро Костакурта, Мауро Тасоти, Рикардо Фери , Ђузепе Бергоми, Ђанлука Песото и Паоло Малдини а касније Фабио Канаваро, Алесандро Неста и Ђорђо Кјелини. То је можда било највидљивије 1998. године када је Ферара био на врхунцу каријере али ипак није стављен на списак репрезентативаца за Светско првенство у Француској.
На Светском првенству 1990. и Европском првенству 2000. скупио је по један наступ за национални састав. На тим турнирима Италија је освојила бронзу, односно сребро.
Тренерска каријера
[уреди | уреди извор]Ферара је у два наврата био асистент у италијанској репрезентацији. Први пут је у периоду од 2005. до 2006. био помоћник Марчелу Липију у генерацији која је 2006. постала светски првак. Повратком Липија на селекторску клупу, Ферара је 2008. по други пут постао асистент у националном тиму.
Са бившим клупским саиграчем Ђанлуком Песотом био је један од тренера Јувентусовог омладинског погона да би 5. јуна 2009. преузео сениорски тим који је водио наредну сезону.[1] Будући да са клубом није остварио значајне резултате, Ферара је отпуштен а Јувентус је до краја сезоне водио Алберто Закерони.[2]
Дана 22. октобра 2010. Чиро Ферара је именован селектором италијанске репрезентације до 21. године, док му је бивши саиграч Анђело Перуци постао асистент.[3] Под његовим вођством млади Азури су све до септембра 2012. били непобедиви у квалификацијама за Европско У21 првенство 2013. године.[4]
Ферара је 2. јула 2012. напустио селекторско место и преузео Сампдорију која се тада квалификовала у Серију А.[5][6] Тим је водио све до 17. децембра 2012. када је отпуштен због лоших резултата.[7]
Успеси
[уреди | уреди извор]Клупски
[уреди | уреди извор]- Серија А: 1986/87, 1989/90
- Куп УЕФА: 1988/89.
- Куп Италије: 1986/87.
- Суперкуп Италије: 1990.
- Серија А: 1994/95, 1996/97, 1997/98, 2001/02, 2002/03, 2004/05. [nb 1]
- УЕФА Лига шампиона: 1995/96.
- Интерконтинентални куп : 1996.
- УЕФА суперкуп: 1996.
- Куп Италије: 1994/95.
- Суперкуп Италије: 1995, 1997, 2002, 2003.
- Интертото куп: 1999
Репрезентативни
[уреди | уреди извор]- Светско првенство - треће место: 1990.
- Европско првенство - вицешампион: 2000.
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Титула у сезони 2004/05. је касније одузета због афере Калчополи.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Juventus unveil Ferrara as new manager
- ^ UFFICIALE: ZACCHERONI ALLA JUVE! ECCO COSA CAMBIA....
- ^ „FERRARA È IL NUOVO TECNICO, PERUZZI VICE: LUNEDÌ IN FIGC LA PRESENTAZIONE”. Архивирано из оригинала 21. 02. 2012. г. Приступљено 31. 05. 2016.
- ^ Nine-man Ireland overcome Italy
- ^ „Ćiro Ferara trener Sampdorije”. Архивирано из оригинала 30. 06. 2016. г. Приступљено 31. 05. 2016.
- ^ „Ćiro Ferara novi trener Sampdorije”. Архивирано из оригинала 11. 08. 2016. г. Приступљено 31. 05. 2016.
- ^ Rossi in for Ferrara at struggling Sampdoria
- ^ „Ciro Ferrara”. Eurosport. Приступљено 17. 12. 2015.
- ^ а б „Eroi Bianconeri: Ciro Ferrara”. Приступљено 11. 09. 2014.
- ^ „C. Ferrara”. Soccerway. Приступљено 17. 12. 2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Рођени 1967.
- Италијански фудбалери
- Италијански фудбалски тренери
- Фудбалери Наполија
- Фудбалери Јувентуса
- Тренери ФК Јувентус
- Тренери ФК Сампдорија
- Фудбалери на Европском првенству 1988.
- Фудбалери на Светском првенству 1990.
- Фудбалери на Европском првенству 2000.
- Фудбалери на Летњим олимпијским играма 1988.
- Италијански олимпијци на Летњим олимпијским играма 1988.
- Одбрамбени играчи у фудбалу