Шевченкове
| Шевченкове укр. Шевченкове | |
|---|---|
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Украјина |
| Област | Одеска област |
| Основан | 1790. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2001. | 5.625 [1] |
| — густина | 883,05 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 33′ 16″ С; 29° 20′ 08″ И / 45.554444° С; 29.335556° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 32 m |
| Површина | 6,37 km2 |
  Шевченкове Шевченкове на карти Украјине | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Олександар Остапенко |
| Поштански број | 68332 |
| Позивни број | +380 (48) 433-7x-xx |
Шевче́нкове (укр. Шевче́нкове; 
/ˈʃɛu̯tʃenkowe/ (помоћ·инфо)) је село у Украјини у Измаилском рајону Одеске области. Припада градској заједници Килији, једној од хромада Украјине. Удаљен је 63 км од центра града рајону и 28 км од жељезничке станице Дзинилор. Територија има равну топографију. Велика група водних тијела у сливу Дунава и сјеверног Црног мора концентрисана је у радијусу од 30 км. Према попису из 2001. године у селу је живело 5.625 становника, површина је 6,37 km² (пољопривредно земљиште — 98,68 km²), и по оба показатеља је највеће село у рајону.
Село је основано 1790. године као слобода Карамахмет Османског царства. Село Шевченкове је преименовано 14. новембра 1945. у част песника-кобзара Тараса Шевченка. Од 17. јула 2020. године, у оквиру административне реформе у Украјини, Шевченкове је постало део Измаилског рајона након укидања Килијског рајона.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Палата културе -
-
Зграда Баптистичке цркве, која се назива и Дом Јеванђеља
Историја
[уреди | уреди извор]
1776. године, поред имања генерала османске војске Кара Махмета (осм. тур. Kara Mehmet), на обали потока Техија, појавило се прво украјинско насеље, које су основале козачке породице из Запорошке Сече. 23 April [по јулијанском 12 April] 1790. насеље је претворено у слободу. Године 1812, након Букурештанског уговора, постао је део Бесарабске области Руске империје. Године 1856., као резултат Париског уговора, насеље је постало део држава које су биле под сузеренатином Отоманског царства: Кнежевина Молдавија (1856–1859), Уједињене Кнежевине Молдавија и Влашка (1859–1862), Уједињене Кнежевине Румуније (1862–1866), Кнежевина Румунија (1866–1878). Слобода је постала село, а за становнике је уведен радна обавеза и порез. Године 1878, према Берлинском споразуму, село је враћено Бесарабској губернији Руског царства, а Кнежевина Румунија је добила независност. Године 1917, након распада Руске империје, село је постало део самопроглашене Молдавске Демократске Републике, формиране у бившој Бесарабској губернији. Године 1918. Краљевина Румунија је увела румунске трупе у Губернаторство Бесарабију (укључујући и село) и донета је одлука да се Бесарабија припоји Краљевини Румунији. Године 1940, према споразуму Рибентроп-Молотов, Совјетски Савез је припојио Бесарабију Совјетском Савезу, а село је припало Украјинској ССР. 1941. године, након почетка операције Барбароса од стране фашиста, село је окупирала Краљевина Румунија. Године 1944, током друге офанзиве Јашко-Кишињевске, Совјетска армија је ослободила село од фашиста, а 14. новембра 1945. је преименовано у Шевченкове[2]. 1991. године, након распада Совјетског Савеза, село је постало део Украјине.
Становништво
[уреди | уреди извор]Расподела становништва по матерњем језику:
Према попису из 2001. године, већина становништва Шевченкове је говорила украјинским говорним језиком (96,85%).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ (језик: украјински) Чисельність населення (перепис населення) на 5 грудня 2001 року // Державний комітет статистики України.
- ^ Указ Президії Верховної Ради УРСР від 14 листопада 1945 "Про збереження історичних найменувань та уточнення і впорядкування існуючих назв сільрад і населених пунктів Ізмаїльської області"
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
