Антивирусни лек
Антивирусни лекови (антивиротици) су класа лекова која се специфично користи за третирање вирусних инфекција.[1] Попоут антибиотика за бактерије, специфични антивирусни агенси се користе за специфичне вирусе. За разлику од већине антибиотика, антивиротици не уништавају њихов циљни патоген. Уместо тога они инхибирају његов развој.
Антивирални лекови су класа антимикробика, велике групе која такође обухвата антибиотике, антимикотици и антипаразитици. Они су релативно безопасни за домаћина, те се могу користити за лечење инфекција. Њих треба разликовати од вирицида, који нису лекови али деактивирају или уништавају вирусне честице, док су унутар или изван тела. За многе биљке као што је Кантарион се сматра имају антивирусна својства, мада докази за то нису довољни.[2] Антивиротици су такође нађени у есенцијалним уљима неких биљи, као што је еукалиптусово уље и његови конституенти.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Медмицро Цхаптер 52”. Архивирано из оригинала 18. 8. 2000. г. Приступљено 21. 02. 2009.
- ^ Мартин КW, Ернст Е. „Антивирал агентс фром плантс анд хербс: а сyстематиц ревиеw”. Антивир Тхер. =yеар=2003. 8 (2): 77—90.
- ^ Сцхнитзлер П, Сцхöн К, Реицхлинг Ј (2001). „Антивирал ацтивитy оф Аустралиан теа трее оил анд еуцалyптус оил агаинст херпес симплеx вирус ин целл цултуре.”. Пхармазие. 56 (4): 343—7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Линдеqуист, У.; Ниедермеyер, Т.Х.Ј.; Јüлицх, W.D. (2005). „Тхе Пхармацологицал Потентиал оф Мусхроомс”. Евид Басед Цомплемент Алтернат Мед. 2 (3): 285—99. ПМЦ 1193547
. ПМИД 16136207. дои:10.1093/ецам/нех107. Архивирано из оригинала 27. 04. 2009. г. Приступљено 15. 04. 2012.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
