Црна магија

Црна магија (лат. Magia Malefica) је облик магије којој је циљ да убије, да повреди, да уништи или да, на натприродан начин, постигне некакву корист. Црну магију повезујемо са сатанизмом, демонопоклонством, вештицама и чаробњацима.

Подела на белу магију и црну магију је прилично дискутабилна и подложна разним тумачењима пошто је неки, попут Римокатоличке цркве, сваки облик магије сматрају противприродним уплитањем у природне токове и покушајем стицања спознаја на начин који се сматра непримереним.

Други праве разлику између белих магова и црних магова, односно указују на чињеницу да сам карактер магије не лежи у њеној основи већ у начину на који се примењивач са њом користи.

Примене црне магије[уреди | уреди извор]

Примењивачи, односно практичари црне магије су често користили отрове направљене од биљака или отровних ствари за наношење зла људима или животињама. Своје ритуале обављали су ноћу на гробљима, остацима напуштених самостана или на другим усамљеним местима.^[1] У тим обредима извођено је жртвено убијање животиња, а каткад и људи (посебно деце). Крв и принос жртве био је важан део обредне праксе, а коришћена су помагала која се повезују са злом и злим и негативним утицајима, попут црних свећа, лобање оцеубице, крила шишмиша, ноктију погубљеног злочинца и сличних предмета.^[1]

Веровало се да се поклоници црне магије окупљају на црним сабатима, где се предају оргијама, уживању у наркотицима који изазивају халуцинације и тајним обредима у славу сатане.^[2] Такође, бавили су се и некромантијом, односно призивањем душа умрлих особа да би од њих добили одговоре на жељена питања.

Историја црне магије[уреди | уреди извор]

Сведочанства о примењивању црне магије се јављају још у Старом веку код древних Египћана и Персијанаца, али и код античких Грка и Јевреја преко којих су се у периоду Римског царства проширила по Европи, а у Азији се јавља у Древној Индији, Кини и Јапану. Током мрачног Средњег века су забележене информације о примењивачима црне магије у Шпанији, јужној Француској, Италији и у Тиролу и Немачкој.^[3]

Законска забрана у Републици Србији[уреди | уреди извор]

Законом о јавном реду и миру Републике Србије који је донет 2016. године у члану 15, ставци Узнемиравање грађана врачањем, прорицањем или сличним обмањивањем, у шта се може убрајати астрологија, тарот, нумерологија и друга паганска/политеистичка (многобожачка) веровања стоји:

Ко се бави врачањем, прорицањем судбине, тумачењем снова или сличним обмањивањем на начин којим узнемирава грађане или нарушава јавни ред и мир - казниће се новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара или радом у јавном интересу од 40 до 120 часова.
— Закон о јавном реду и миру Републике Србије

. ^[4] ^[5] ^[6]