Пређи на садржај

Епросартан

С Википедије, слободне енциклопедије
Епросартан
IUPAC име
4-({2-Бутил-5-[2-карбокси-2-(тиофен-2-илметил)ет-1-ен-1-ил]-1H-имидазол-1-ил}метил)бензојева киселина
Клинички подаци
Продајно имеТеветен
Drugs.comМонографија
MedlinePlusa601237
Начин применеОрално
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост15% (Епросартан месилат)
Метаболизамне метаболизује се
Полувреме елиминације5 до 9 Сати
ИзлучивањеРенално 10%, билијарно 90%
Идентификатори
CAS број133040-01-4 ДаY
ATC кодC09CA02 (WHO)
PubChemCID 5281037
DrugBankDB00876 ДаY
ChemSpider4444504 ДаY
UNII2KH13Z0S0Y ДаY
KEGGD04040 ДаY
ChEBICHEBI:4814 ДаY
ChEMBLCHEMBL813 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC23H24N2O4S
Моларна масаЕпросартан месилат: 520,625 g/mol
  • O=C(O)\C(=C\c1cnc(n1Cc2ccc(C(=O)O)cc2)CCCC)Cc3sccc3
  • InChI=1S/C23H24N2O4S/c1-2-3-6-21-24-14-19(12-18(23(28)29)13-20-5-4-11-30-20)25(21)15-16-7-9-17(10-8-16)22(26)27/h4-5,7-12,14H,2-3,6,13,15H2,1H3,(H,26,27)(H,28,29)/b18-12+ ДаY
  • Key:OROAFUQRIXKEMV-LDADJPATSA-N ДаY

Епросартан је антагонист ангиотензин II рецептора који се користи за третирање високог крвног притиска. Предузеће Абботт Лабораториес продаје овај лек под именом Теветен у САД и већини других земаља. Предузеће ИНТАС Пхармацеутицалс га продаје под именом Епрозар у Индији. У једној од формулација се епросартан заједно са хидрохлоротиазидом продаје као Теветен ХЦТ (САД) и ТеветенПлус.

Попут других антагониста ангиотензин II рецептора, епросартан је генерално боље толерисан од еналаприла (АЦЕ инхибитора), посебно међу особама у годинама.[1]

Особина Вредност
Број акцептора водоника 5
Број донора водоника 2
Број ротационих веза 10
Партициони коефицијент[2] (ALogP) 4,8
Растворљивост[3] (logS, log(mol/L)) -7,4
Поларна површина[4] (PSA, Å2) 120,7

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Руилопе L, Јäгер Б, Прицхард Б (2001). „Епросартан версус еналаприл ин елдерлy патиентс wитх хyпертенсион: а доубле-блинд, рандомизед триал”. Блоод Пресс. 10 (4): 223—9. ПМИД 11800061. дои:10.1080/08037050152669747. 
  2. ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о. 
  3. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  4. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).