Фосфатидилинозитол
| |
| Називи | |
|---|---|
| Други називи
ПИ, ПтдИнс
| |
| Идентификација | |
| Својства | |
| C47H83O13P | |
| Моларна маса | 886,56 g/mol, neutralan sa udelom masnih kiselina - 18:0, 20:4 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Фосфатидилинозитол (PtdIns, или PI) негативно наелектрисани фосфолипид и мање заступљена компонента цитосолне стране еукариотских ћелијских мембрана.
Инозитол може бити фосфорилисан до фосфатидилинозитол фосфата (PIP), фосфатидилинозитол бисфосфата (PIP2) и фосфатидилинозитол трисфосфата (PIP3). PIP, PIP2 и PIP3 се колективно зову фосфоинозитиди.
Биосинтеза
[уреди | уреди извор]
Синтеза фосфатидилинозитола је катализована фосфатидилинозитол синтазом. У реакцији учествују CDP-диацилглицерол и L-мио-инозитол.[1].
Хемија
[уреди | уреди извор]ПИ садржи поларни и не-поларни регион, из ког разлога је овај липид амфифил. Амфифилни липиди демонстрирају полиморфно понашање. Фосфатидилинозитол је класификован као глицерофосфолипид који садржи глицеролну основу, две неполарне масне киселине, и фосфатну групу супституисану са инозитолом.
Додатне слике
[уреди | уреди извор]-
Фосфатидил-инозитол -
-
Види још
[уреди | уреди извор]- ПИ 3-киназа
- Инозитол фосфат
- Фосфатидилинозитол 3-фосфат
- Фосфатидилинозитол 4-фосфат
- Фосфатидилинозитол 5-фосфат
- Фосфатидилинозитол (3,4)-бисфосфат
- Фосфатидилинозитол (3,5)-бисфосфат
- Фосфатидилинозитол (4,5)-бисфосфат
- Инозитол 1,4,5-трифосфат
- Фосфатидилинозитол (3,4,5)-трисфосфат
- Инозитол пентакисфосфат
- Инозитол хексафосфат
- Инозитол трифосфат рецептор
Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Пхоспхатидyлиноситолс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
- Фосфатидилинозитол у липидној библиотеци
