Пређи на садржај

Хронологија значајних догађаја за Јевреје Ниша до 1945.

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Хронологија значајних догађаја за Јевреје Ниша до 1945. је сажети приказ историјата јеврејске заједнице у Нишу, која у овом граду, као значајној раскрсници балканских путева постојала од 4. века, или римско доба, када су забележени први трагови живота јеврејске заједнице на простору данашње Србије па све до 1945. године, када је ова заједница у холокаусту практично уништена.[1]

Хронологија догађаја[уреди | уреди извор]

4. век пре н. е.

Први трагови живота јеврејске заједнице на простору данашње Србије датирају из 4. века, када су се Јјевреји пртежно насељавали са освајачким походима Рима и, као и на другим местима до којих је допирала власт Римске царевине, и у Наисусу су се делом зауставили и потом вековима пролазили кроз сва искушења опстанка већинских народа, на Балканском полуострву.

1492.

Прогон Јевреја (Сефарда) из Шпаније, након чега је уследио већи талас њиховог досељавања на територије јужнословенских земаља.[2]

16. век

Постоје подаци који указују на то да је већ постојала Јеврејска општина у Нишу

16 — 17. век

Живот и делатност Јевреја током Османског царства интензивно се развија

1651.

Постоје писани документи из ове године који указују на постојање јеврејске заједнице у Нишу

1781.

Едикт о толеранцији Јосипа II обележава почетак еманципације Јевреја

1878.

Према попису становништва, након ослобођења Ниша од Османског царства у Нишу је 1878 године живело 900 Јевреја.

Те године Ниш је ушао у састав Кнежевине Србије, па је за Јевреје у Нишу важили тадашњи српски закони који су их у многоме ограничавали и дискриминисали. Одузимана им је имовина и уведен додатни порез. Забрањено им је ритуално клање стоке. Пазарни дан, који је до тада био понедељком, пребачен је на суботу, што им је штетило, јер нико од њих није отварао радње на тај свети дан (Шабат, שבת).

1879.

Пожар који је избио 15. августа 1879. захватио је читаву јеврејску махалу Ниша. У том великом пожару пожару нестала је Јеврејска махала са Синагогом у Давидовој улици Ел Кал Гранде у Нишу.

1888.

Јевреји на територији данашње Србије добијају новим Уставом пуну равноправност

1909.

Основано је певачко друштво Давид (דוד) које је увесељавало публику на градским прославама, венчањима и у многим другим приликама.

1914 — 1918.

У Првом светском рату Јевреји Ниша преживели су сва страдања становништва у Србији и као војници у редовима српске војске прешли су пут од албанске голготе до победе и повратка у Србију.

1919.

Основана кровна организација јеврејских вероисповесних општина Краљевине СХС (касније Савез вероисповесних општина Југославије)

1919.

Основан Савеза циониста Југославије, након стварања Краљевине Југославије.[3]

1919.

Министарство унутрашњих послова Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца издаје наредбу о изгону странаца.

1923.

Основан Савез рабина Југославије са седиштем у Београду

1925.

Завршена изградња Нове синагоге у Нишу. Радови на новом здању, смештеном на броју 2 у Давидовој улици у Нишу, отпочели су у априлу 1924. године, а завршили се годину дана касније. Архитекта је био Хозе Албала из Београда, али се верује да су у пројектовању ове грађевине подигнуте у стилу Art Nuvoa учествовале и друге архитекте из Београда, Милан Капетановић и Виктор Азријел.

1927.

Јеврејска вероисповесна заједница у Нишу, те године бројала је 90 чланова (док је истовремено у граду живело 430 Јевреја).[4]

1929.

те године ступио је на снагу Закон о верској заједници Јевреја, који је поделио јеврејску заједницу у Југославији на ортодоксну и неолошку

1929.

Основан спортски клуб „Цион” (ציון) у Нишу, који је бројао 30 чланова, заједно са играчима, и имао подмладак од двадесеторо деце узраста од 6 до 10 година

Скаути су бројали 20 омладинаца. Женско хуманитарно друштво Дебора (דבורה) које се нарочито бринуло о сиромашним породицама и WИЗО – Светска организација ционистичких жена.

1930.

Основано највеће ционистичко друштво на просторима тадашње Југославије, Хашомер хацаир (Млади стражар).

Основано је Женско хуманитарно друштво Дебора (דבורה) које се нарочито бринуло о сиромашним породицама и WИЗО – Светска организација ционистичких жена

1931.

У попису становништва у Југославији пописано је 71.000 Јевреја.

1934.

Након убиства краља Александра сви Јевреји у Нишу чије држављанство није било регулисано протерани су из Југославије

1938.

Прва културна догађања ционистиче групе Бијалик у Нишу

1940.

Уочи Другог светског рата, јеврејска заједница бројала је 360 чланова.

1941 — 1945.

Почетак Другог светског рата као и за бројне јеврејске заједнице широм Европе тако и за нишку, означио је почетак њиховог холокауста. Терор и насиље над Јеврејима почели су у Нишу одмах након формирања Фелдкомандатуре 809. Прва противјеврејска уредба изашла је 31. маја 1941. године, и предвиђала је да се у року од две недеље од дана њеног објављивања сви Јевреји региструју и обележе траком на рукаву са натписом „Јуде“. Такође је предвиђала регистрацију и конфискацију покретне и непокретне јеврејске имовине са забраном власницима да њом располажу, ограничење кретања, забрану обављања јавних функција као и забрану коришћења трамвајске линије Ниш-Нишка бања.[5]

Након формирања војних и цивилних власти у Нишу, за Јевреје од 14 до 60 година и Јеврејке од 14 до 40 година заведен је принудни рад. Јевреји су радили у магацинима, стовариштима, на утовару и истовару на железничкој станици, на градњи пута Ниш—Медошевац, Поповац—Ново Село итд.

Одабрана група је добила беле траке са натписима немачке радне команде и послата је да рашчишћава рушевине по граду и у околини.[4] Потом су били одређени да ограде (одвоје) будући логорски комплекс на Црвеном Крсту од суседне коњичке касарне, где су се у то време налазили ратни заробљеници, чекајући транспорт у Немачку. Радили су на подизању стубова и постављању бодљикаве жице.

За време Другог светског рата Немци су синагогогу користили као магацински простор, а Јевреје изложили до тада невиђеној тортури.

У октобру 1941. године, прво су ухапшени сви Јевреји мушкарци и одведени у логор Црвени крст. Потом је то учињено и са женама и децом. Највећи део јевреја из овог логора убијен је на брду Бубањ, а до је одведени у логор Сајмиште у Земуну.[6]

Тако ће заједно са Јеврејима из других градова јужне Србије, попут Прокупља, и скоро сви нишки Јевреји били жртве Холокауста.[7]

Мали број Јевреја, који су успели да се спасу, вратили су се након рата у Ниш.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ж. Лебл, Јевреји у Нишу, Јеврејски алманах 1971-1996. (2000), 137-152.
  2. ^ Жени Лебл, До „коначног решења“. Јевреји у Београду 1521-1942, Београд 2001, 184, 189, 190, 192, 238-239, 296.
  3. ^ Небојша Поповић, Јевреји у Србији 1918-1941, Београд 1997, 55, 84
  4. ^ а б Група аутора, Демографске промене у Нишу, У: Историја Ниша 2, Градина и Просвета Ниш. (1984). стр. 25.
  5. ^ М. Миловановић , Немачки концентрациони логор на Црвеном крсту у Нишу и стрељања на Бубњу, Београд - Ниш, 1983, стр. 90-91.
  6. ^ Јаша Романо, Југословенски Јевреји 1941-1945, жртве геноцида и учесници Народно- ослободилачког рата, Београд 1980, 486.
  7. ^ Ж. Лебл, Јевреји у Нишу, Јеврејски алманах 1971-1996. (2000), стр 145.

Литература[уреди | уреди извор]

  • M. Розен, Ин тхе Медитерранеан Роутес, Тхе Јеwисх-Спанисх Диаспора фром тхе Сиxтеентх то Еигхтеентх Центуриес, Тел Авив 1993; (језик: хебрејски)
  • Е. Бенбасса анд А. Родригуе, Тхе Јеwс оф тхе Балканс: Тхе Јудео-Спанисх Цоммунитy, 14тх то 20тх Центуриес, Блацкwелл Публисхерс, Оxфорд, Енгланд анд Цамбридге, Массацхусеттс 1995.
  • П. Ф. Сугар, Соутхеастерн Еуропе ундер Оттоман Руле, 1354-1804, Университy оф Wасхингтон Пресс 1996, 267-270.
  • Ј. Тадић, Из истроије Јевреја у југоисточној Европи, Јеврејски алманах 1959-1960, 29-53

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hronologija_značajnih_događaja_za_Jevreje_Niša_do_1945.&oldid=27776378”