Румуни у Србији
 Застава Румуна у Србији | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| 23.044 (2022) | |
| Региони са значајном популацијом | |
| Војводина | |
| Језици | |
| српски и румунски | |
| Религија | |
| православље | |
| Сродне етничке групе | |
| румунска дијаспора |
Румуни у Србији су грађани Србије румунске етничке припадности. Румунски је један од шест службених језика у Војводини.
Историја[уреди | уреди извор]
Након стварања Југославије (1918), Румуни су стекли статус националне мањине. Уставом Србије од 9. априла 1963. године, румунски народ је признат као један од седам поименично поменутих мањинских народа у Србији (чл. 82),[1] а то решење је потом унето и у нови Статут Војводине, који је био донет исте године (чл. 32-37). Уставним законом Војводине, који је усвојен 21. фебруара 1969. године, румунски језик је признат као један од пет службених језика на подручју покрајине (чл. 67),[2] а иста одредба је потврђена и у свим каснијим највишим актима Војводине (1974, 1991, 2008), укључујући и садашњи Статут Војводине из 2014. године.[3]
Демографија[уреди | уреди извор]
Према резултатима пописа, број Румуна у Србији је био следећи:
- 1948: 63.130
- 1953: 59.705
- 1961: 59.505
- 1971: 57.419
- 1981: 53.693
- 1991: 42.316
- 2002: 34.576
- 2011: 29.332[4]
- 2022: 23.044[5]
Према попису из 2011. године, број Румуна по окрузима био је следећи:
| Управни округ | Румуни (2011) | Удео |
|---|---|---|
| Јужнобанатски управни округ | 18.000 | 6,128% |
| Средњобанатски управни округ | 4.214 | 2,245% |
| Западнобачки управни округ | 1.340 | 0,712% |
| Севернобанатски управни округ | 421 | 0,285% |
| Јужнобачки управни округ | 1.270 | 0,206% |
| Севернобачки управни округ | 76 | 0,041% |
| Сремски управни округ | 89 | 0,029% |
| Град Београд | 1.282 | 0,077% |
| Борски управни округ | 791 | 0,633% |
| Браничевски управни округ | 728 | 0,396% |
| Зајечарски управни округ | 307 | 0,256% |
| Поморавски управни округ | 250 | 0,117% |
| Топлички управни округ | 76 | 0,083% |
| Подунавски управни округ | 97 | 0,049% |
| Колубарски управни округ | 78 | 0,045% |
| Мачвански управни округ | 85 | 0,028% |
| Расински управни округ | 60 | 0,025% |
| Шумадијски управни округ | 48 | 0,016% |
| Јабланички управни округ | 15 | 0,007% |
| Моравички управни округ | 15 | 0,007% |
| Нишавски управни округ | 53 | 0,014% |
| Рашки управни округ | 23 | 0,007% |
| Златиборски управни округ | 8 | 0,003% |
| Пиротски управни округ | 4 | 0,004% |
| Пчињски управни округ | 2 | 0,001% |
| Косово и Метохија | ? | ? |
| Република Србија | 29.332 | 0,408% |
Познате личности[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
- Епархија Дакија Феликс
- Односи Србије и Румуније
- Власи у Србији
- Румуни у Републици Српској
- Цинцари
- Срби у Румунији
- Либертатеа
- Национални савет румунске националне мањине
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Службени гласник (1963): Устав Социјалистичке Републике Србије
- ^ Уставни закон Социјалистичке Аутономне Покрајине Војводине (1969)
- ^ Статут Аутономне покрајине Војводине (2014)
- ^ „2011 Census of Population, Households and Dwellings in the Republic of Serbia” (PDF). Statistical Office of the Republic of Seriba. Приступљено 8. 3. 2013.
- ^ „Konačni rezultati Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. | O POPISU STANOVNIŠTVA”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 2023-06-23.
| Мањине (са саветима националних мањина) |  | |
|---|---|---|
| Остале мањине | ||
