Румуни у Србији
 Застава Румуна у Србији | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| 23.044 (2022) | |
| Региони са значајном популацијом | |
| Војводина | |
| Језици | |
| српски и румунски | |
| Религија | |
| православље | |
| Сродне етничке групе | |
| румунска дијаспора |
Румуни у Србији су грађани Србије румунске етничке припадности. Румунски је један од шест службених језика у Војводини.
Историја
[уреди | уреди извор]Након стварања Југославије (1918), Румуни су стекли статус националне мањине. Уставом Србије од 9. априла 1963. године, румунски народ је признат као један од седам поименично поменутих мањинских народа у Србији (чл. 82),[1] а то решење је потом унето и у нови Статут Војводине, који је био донет исте године (чл. 32-37). Уставним законом Војводине, који је усвојен 21. фебруара 1969. године, румунски језик је признат као један од пет службених језика на подручју покрајине (чл. 67),[2] а иста одредба је потврђена и у свим каснијим највишим актима Војводине (1974, 1991, 2008), укључујући и садашњи Статут Војводине из 2014. године.[3]
Демографија
[уреди | уреди извор]
Према резултатима пописа, број Румуна у Србији је био следећи:
| Година пописа | Број Румуна | Удео (%) |
|---|---|---|
| 1948. | 63.130 | 0,97% |
| 1953. | 59.705 | 0,86% |
| 1961. | 59.505 | 0,78% |
| 1971. | 57.419 | 0,68% |
| 1981. | 53.693 | 0,58% |
| 1991. | 42.316 | 0,54%[а] |
| 2002. | 34.576 | 0,46%[а] |
| 2011. | 29.332 | 0,41%[а] |
| 2022. | 23.044 | 0,35%[а] |
Према пописима из 2011. и 2022. године, број и удео Румуна по окрузима био је следећи:
| Управни округ | Попис 2011. | Попис 2022.[4] | ||
|---|---|---|---|---|
| Бројност | Удео | Бројност | Удео | |
| Јужнобанатски | 18.000 | 6,128% | 13.914 | 5,347% |
| Средњобанатски | 4.214 | 2,245% | 3.264 | 2,070% |
| Западнобачки | 1.340 | 0,712% | 1.228 | 0,795% |
| Борски | 791 | 0,633% | 683 | 0,676% |
| Браничевски | 728 | 0,396% | 809 | 0,517% |
| Зајечарски | 307 | 0,256% | 322 | 0,333% |
| Јужнобачки | 1.270 | 0,206% | 937 | 0,154% |
| Поморавски | 250 | 0,117% | 196 | 0,108% |
| Севернобанатски | 421 | 0,285% | 121 | 0,103% |
| Град Београд | 1.282 | 0,077% | 1.064 | 0,063% |
| Севернобачки | 76 | 0,041% | 67 | 0,042% |
| Колубарски | 78 | 0,045% | 64 | 0,041% |
| Топлички | 76 | 0,083% | 31 | 0,040% |
| Расински | 60 | 0,025% | 67 | 0,032% |
| Подунавски | 97 | 0,049% | 50 | 0,028% |
| Сремски | 89 | 0,029% | 64 | 0,023% |
| Нишавски | 53 | 0,014% | 49 | 0,014% |
| Пиротски | 4 | 0,004% | 9 | 0,012% |
| Шумадијски | 48 | 0,016% | 26 | 0,010% |
| Мачвански | 85 | 0,028% | 24 | 0,009% |
| Јабланички | 15 | 0,007% | 13 | 0,007% |
| Рашки | 23 | 0,007% | 19 | 0,006% |
| Златиборски | 8 | 0,003% | 9 | 0,004% |
| Моравички | 15 | 0,007% | 7 | 0,004% |
| Пчињски | 2 | 0,001% | 7 | 0,004% |
| Косово и Метохија | ? | ? | ? | ? |
| Република Србија | 29.332 | 0,408% | 23.044 | 0,347% |
Румунска насеља
[уреди | уреди извор]Према попису из 2022. године, Румуни чине већину у 17 насеља (у 14 апсолутну и у три релативну већину) од којих се сва налазе у Банату. Највеће од ових насеља је село Торак у општини Житиште.[5]
| Насељено место | Румунски назив | Општина/град | Број становника | Број Румуна | Удео (%) |
|---|---|---|---|---|---|
| Куштиљ | Coștei | Вршац | 522 | 477 | 91,38% |
| Сочица | Sălcița | Вршац | 112 | 98 | 87,50% |
| Војводинци | Voivodinț | Вршац | 254 | 213 | 83,86% |
| Барице | Sân Ianăș | Пландиште | 364 | 299 | 82,14% |
| Месић | Mesici | Вршац | 186 | 150 | 80,65% |
| Локве | Sân Mihai | Алибунар | 1.508 | 1.206 | 79,97% |
| Марковац | Marcovăț | Вршац | 179 | 138 | 77,09% |
| Гребенац | Grebenaț | Бела Црква | 599 | 425 | 70,95% |
| Уздин | Uzdin | Ковачица | 1.628 | 1.132 | 69,53% |
| Стража | Straja | Вршац | 490 | 332 | 67,76% |
| Ритишево | Râtișor | Вршац | 436 | 269 | 61,70% |
| Николинци | Nicolinț | Алибунар | 990 | 558 | 56,36% |
| Торак | Torac | Житиште | 1.916 | 1.055 | 55,06% |
| Јабланка | Iablanca | Вршац | 223 | 120 | 53,81% |
| Мали Жам | Jamu Mic | Вршац | 202 | 94 | 46,53% |
| Јанков Мост | Iancaid | Зрењанин | 388 | 176 | 45,36% |
| Мало Средиште | Srediștea Mică | Вршац | 84 | 38 | 45,24% |
| Селеуш | Seleuș | Алибунар | 1.009 | 417 | 41,33% |
| Орешац | Oreșaț | Вршац | 280 | 86 | 30,71% |
| Владимировац | Vladimirovăț | Алибунар | 3.237 | 955 | 29,50% |
| Ечка | Ecica | Зрењанин | 3.406 | 829 | 24,34% |
| Алибунар | Alibunar | Алибунар | 2.694 | 645 | 23,94% |
| Сутјеска | Sărcia | Сечањ | 1.149 | 269 | 23,41% |
| Маргита | Mărghita | Пландиште | 770 | 174 | 22,60% |
| Банатско Ново Село | Satu Nou | Панчево | 5.806 | 1.193 | 20,55% |
| Горњане | Gorneana | Бор | 731 | 146 | 19,97% |
| Влајковац | Vlaicovăț | Вршац | 968 | 158 | 16,32% |
Познате личности
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]- Епархија Дакија Феликс
- Односи Србије и Румуније
- Власи у Србији
- Румуни у Републици Српској
- Цинцари
- Срби у Румунији
- Либертатеа
- Национални савет румунске националне мањине
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Службени гласник (1963): Устав Социјалистичке Републике Србије
- ^ Уставни закон Социјалистичке Аутономне Покрајине Војводине (1969)
- ^ Статут Аутономне покрајине Војводине (2014)
- ^ а б „Национална припадност 2022” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 28. 4. 2023. Приступљено 5. 7. 2026.
- ^ „Serbia — Ethnic composition, all places: 2022 census”. pop-stat.mashke.org. Приступљено 5. 7. 2026.
Напомене
[уреди | уреди извор]| Мањине (са саветима националних мањина) |  | |
|---|---|---|
| Остале мањине | ||
